Proslava mature Kod Mice Boke (15)

Piše: Sava Dimitrijević

  Da  ste bilo koga od nas koji smo te večeri bili na proslavi mature u bašti restorana Kod Mice Boke pitali za Boru Čočku svako bi vam rekao da  je Čočka kod devojaka imao neku čudnu moć. Nada Prole, na primer  – šta sve nije radila da na sebe skrene njegovu pažnju. Pričala je gde je sve morala da se seli sa roditeljima po potrebi službe njenog oca, da su najduže bili u  Vranju gde je i rođena. Tvrdila je  da je lično u  Vranjskoj banji videla Koštanu o kojoj je pisao Bora Stanković. Ali to što je govorila kao da je pričala u vetar jer Čočka uopšte nije slušao  te izlive  njenih „pubertetskih osećanja prema njemu''- kako je to jednom primetio Toza  Litrić Žavon.
 Kada ni to nije pomoglo Prole je prešla na drugu „taktiku''– za vreme časa je sa poluokrenutom glavom preko ramena gledala u njega toliko dugo da je čak i profesorka geografije Grozdana, zvana Mama Huanita, primetila:
-U  šta toliko zuriš Nadežda?-  a onda zabrinuto dodala: -Drago moje dete, ako tako nastaviš da gledaš preko ramena – ušinućeš vrat! Nećeš moći glavu da vratiš na mesto! 
  Naravno, profesorka nije znala da Nadežda Nedeljković zvana Nada Prole – neprekidno „zeva'' u Boru Čočku koji ni pet para ne daje na to njeno uporno piljenje u njega.  
    A onda je Buton  rekao da Nadežda Prole „u kupus gleda a – meso vadi!'' aludirajući na ono u šta su mnogi sumnjali da ona  „u Boru gleda, a na Klena „trza''! Ipak, pravu pometnju i smeh u razredu izazvao je Zoran Troška  kada je prstom pokazao na mene i viknuo: 
  - Ne bih se začudio da Nada Prole „trza'' na Sinišu Jovića Klempu. I dodao: - Znate za ono - ispod tute trista ćute!
 Slaviša Cajzla je izneo i  „stručno mišljenje'' -  Bora Čočka se sviđa devojkama zato što ima – urokljive oči!.  

O tome je odmah otvorena debata kako bi se čuo i glas „šire javnosti”. Među prvima oglasio se Milorad Trajković Trampadžija. On je negde pročitao da su oči boje lešnjaka, kakve ima Bora Čočka i „mešavina zelenih i smeđih očiju” kakve ima Nade Prole – glavni aduti u osvajanju osoba suprotnog pola”! Citirao je: „ Ljude sa takvim očima je teško pročitati. Njihova misterioznost je u tome što privlače druge – u slučaju Bore Čočke – ženske osobe!
Slaviša Cajzla je u gradskoj biblioteci uzimao knjige iz oblasti filosofije – debele, teške i po 500 grama ( merio ih je, govorio je, na kantar gradske vage na zelenoj pijaci ) i knjigu nosio pod miškom da bi ljudi videli koliko je učen i da puca od znanja.
– Dve su mogućnosti zbog čega se Bora sviđa devojkama – objašnjavao je mašući debelom knjižurinom iz biblioteke. – Prva je da ih privlači njegova naviše izvijena čekinjasta obrva iznad levog oka. Dlake na obrvi su guste i nakostrešene. Da mu ne bi padale preko oka i oslepile ga on mora da ih striže makazama kojim ovčari u proleće šišaju ovce. Druga mogućnost je da devojke privlači to što Bora – uglavnom ćuti. „Sa filosovske tačke gledišta – ovde se postavlja pitanje šta je važnije – ono što kažeš ili ono što ćutiš.”
A zatim je povišenim glasom i uprčenim kažiprstom nastavio:

• Filosofi nas uče da se ono što se kaže – čuje, ali da je jače i glasnije ono što se ćuti,! I to su paralelni životi u istoj ličnosti – onaj što se vidi i čuje i život koji je iza ćutanja. E, to što je iza ćutanja – to devojke izluđuje, jer ne znaju na čemu su! To je tajna o kojoj one maštaju i pokušavaju da prodru do istine koja može biti samo ono što one žele, odnosno jedna jedina: voli me – ne voli me, voli me – ne voli me, vooliii meee!… A onda dao i stručno objašnjenje iz biologije: – Biljka Rusomača – „kapsela bursa pastoris” – narodski rečeno – voli me – ne voli me! Žika Klen je jednoga jutra, vadeći knjige iz košulje, kao „onako usput” rekao da njega uopšte ne čudi što devojke luduju za Čočkom.
  • Za naše školske vršnjakinje mi smo „klinci” – „dzivani”, klipani, šmokljani, mi još uvek igramo klikere od pečene gline i staklene soćke, igramo džilite, „trule kobile” i ponekad i igru – prolazite prolazite poslednja je naša! A Bora Čočka je završio najteži fakultet –“studirao” je na robiji u KPD- u Nišu, gradu na čijem je ulazu zatvor, a na izlazu iz grada podignuta ludnica.. Njega ništa u životu pa ni sam život ne mogu iznenaditi. Pogledajte ga kako se „nosi” i kako izgleda. Pravi pican! Uvek sa ispeglanom košuljom i pantalonama sa ispeglanim ivicama na kojima možeš da se „porežeš”. On zna kad treba i kako treba da pogleda devojku koja mu se sviđa, a pravi se kao da je ne primećuje.
    Zatim je krenuo u – nama uvek omiljene teme – sočne i uzbudljive „muške priče”! Rekao je da je Bora Čočka kao „dasa” u ljubavnom filmu koji je gledao u bioskopu „Slavuj”:
  • On devojkama priča samo ono što one žele da čuju. Duva im u vrat. Šapuće im na uvo da su lepe, da u njihovim očima može celo nebo da stane. Gleda im u dlan, ide prstima po „linijama života” i sa dlanova im „čita” kakva ih sudbina očekuje, kada će se zaljubiti, ko će biti njihov izabranik, koliko će dece imati.To su čudne i tužne sudbine, ali uvek sa lepim završetkom. Očarane onim što im „dasa” priča devojke stavljaju glave na njegove grudi i liju suze potočare na njegovom ramenu. On ih ljubi u dlan i taj vreli poljubac je – kao štambilj na ono što je rekao A njihov dlan je mek i „dasine” usne, ovlažene vrelom pljuvačkom, lepe se za njihovu kožu. Bora ih onda ljubi od dlana pa naviše uz ruku, uz ruku do lakta i dalje, dalje… do ramena i gricka ih za uši. A to devojke izluđuje!
    Zatim se nasmejao:
  • A da li bi neko od nas u razredu smeo Nadu Prole da poljubi u dlan, da je gricka za uši i šapuće joj kako je voli. Hajde, da vas čujem! Naravno da ništa nije čuo jer smo svi ćutali kao ribe na suvom! Mi koji i sada nekontrolisano po navici često nos brišemo rukavom košulje, mi „dzivani“, „šmokljani”, klikeraši, džilitari, trulokobilaši – uzbuđeni i širom otvorenih očiju gledamo u Klena koji je porastao u našim očima za nekoliko „kopalja”, kako se izrazio Žavon – tog momka sa uvek raščupanom kosom iz koje uvek možeš da izvadiš osušeni čičak, detelinu sa četiri lista, pa i cvet bele Rade, koji zna kako se dasa u filmu udvara devojkama! I zavidimo Klenu, tom „iskusnom ljubavniku” kome nismo dorasli ni do ramena, a kamoli do ušiju jer on ne mora da razbija glavu razmišljajući o tome koju temu da izabere za razgovor i uopšte o čemu da priča s devojkom kada su sami samcijati u nekoj senci ispod kestenova pored reke. I taj iskusni dasa Žika Klen – dok lišće šušti u gustim visokim krošnjama kestenova – gricka slane semenke bundeve, pljucka prazne ljuspice i priča sve što mu padne na pamet. A devojkama ne smeta to što su mu prsti slani od semenke, što su mu dlanovi tvrdi kao đonovi od kojih se prave pete na cokulama i smrde na ribe, na konjštipe koje vadi iz stajskog đubriva izmešanog sa kravljim balegama i ovčijim brabonjcima, na smrdibube i druge mamce, ponekad čak i na tinju iz reke koja se „oseća” na seoske kokošinjce koje u vreme poplave nosi reka kada se izlije iz korita. Niti ih zanima šta im priča jer su zaljubljene u njega, a poznato je da ljubav izaziva kokošje slepilo pred očima. I samo da hoće taj veliki ljubavnik Žika Klen, koji je gledao onog dasu u filmu – Nadu Prole može da smota oko malog prsta ovako – kao da šale, što se kaže. Ali, on to neće! On je ženski „srcolomac” ali drži do svog muškog ugleda i poštuje žensko dostojanstva. I najzad – ko je uopšte ta Nada Prole čije su tamno zelene oči velike kao tacne od šolje za belu kafu – niko i ništa, što se kaže! Eto šta je ona! Žika vraća košulju u pantalone, zateže i vezuje na mašnicu kanap od kudelje kojim se opasuje i na naše zaprepašćenje, kaže:
    • Priznajem da ja to ne bih smeo da uradim!
      A , ustvari, Žika Klen je dunster i po pitanju žena glup kao točak na rabadžijskim kolima. On devojkama ne sme ni da pogleda u oči, a kamoli da im duva u vrat i grize ih za uši! – govorili su pušači u školskom nužniku i nastavljali da „kite” priču – da Žika juri sirote klenove po rekama i potocima a nikad ništa ne upeca. I zbog njega je i ispevana pesma: U ribara mokre gaće za večeru ne zna šta će! I smejali se pljuckajući gorke mrve duvana koje su im se lepile za nepca i zube dok su pušili pikavce i krdže od duvana narezanog „kalemarima” koji su motali u novinski papir i listove iz sveske za domaće sastave…
      ( Nastaviće se )