LESKOVAC
Pod organskom biljnom proizvodnjom podrazumevaju se svi proizvodni sistemi koji unapređuju životnu sredinu. Ovaj vid biljne proizvodnje zasniva se na rotaciji kultura, biljnim ostacima, đubrivima životinjskog porekla, leguminozama, zelenišnim đubrenjem, otpadnim materijalima iz animalne proizvodnje, mehaničkoj obradi, usitnjenim praškastim stenama, biološkim pesticidima. Sve ove komponente pomažu da se održi produktivnost zemljišta, snabdevanje biljke hranljivim materijama, kontrolu insekata, korova i drugih štetočina. Na ovaj način podstiču se tradicionalni načini gajenja različitih kultura i stare autohtone sorte.
Ukoliko želimo da se bavimo organskom proizvodnjom voća, pre podizanja voćnjaka treba pogledati korove i prisustvo nematoda, pogledati istoriju zemljišta, uraditi analizu zemljišta na teške metale i NPK, pogledati drenažu zemljišta i izbor mesta. Pre sadnje važno je popraviti plodnost zemljišta i suzbiti korove. U mladim voćnjacima i vinogradima dobro je da se gaje druge kulture npr.trave, cveće, povrće, lekovito bilje, leguminoze. Bitno je podići vetrozaštitni pojas pre sadnje, jer on štiti mlade sadnice, povećava biodiverzitet, omogućava stanište za insekte, privlači predatore i pčele i smanjuje nivo prašine.
Održavanje zemljišta u organskoj voćarskoj proizvodnji vrši se plodoredom ili rotacijom useva. Najčešća primenljiva đubriva u organskoj voćarskoj proizvodnji su stajnjak, kompost i glistenjak. Upotreba sintetičkih mineralnih đubriva je zabranjena, dok se mineralna đubriva mogu koristiti samo ako su u svojoj prirodnoj formi, bez prerade.
U organskoj voćarskoj proizvodnji suzbijanje korova se vrši obradom, mašinski gde je to moguće, a ručno gde je velika potencijalna erozija, gajenjem pokrovnih kultura, zastiranjem, organski prihvatljivim herbicidima (na bazi masnih kiselina, sapuna i kalijumovih soli). Sirće, limunska kiselina i ulja deteline i majčine dušice se takođe koriste u suzbijanju korova.
U suzbijanju bolesti i štetočina u organskom voćnjaku najvažnija je preventiva koja se ogleda u obaveznom uklanjanju žive ograde oko voćnjaka zbog aeracija zasada, obaveznoj dezinfekciji velikih preseka prilikom rezidbe, iznošenjem orezanog zaraženog granja, manje đubrenje azotom, podizanje voćnjaka na mestima direktno izloženim suncu, cirkulaciji vazduha i dobroj dreniranosti zemljišta. U zaštiti biljaka mogu se koristiti dozvoljena sredstva, regulisana pravilnikom o organskoj biljnoj proizvodnji, i tu spadaju ekstrakti različitih tropskih biljaka od kojih se prave fungicidi i insekticidi ili mineral gline kaolin. U odbrani od bakterioznih plamenjača može se koristiti patogena bakterija Pseudomonas urescens, koja je i konkurent izazivaču plamenjače. U borbi protiv insekata koriste se mikroorganizmi, korisni insekti (bubamare, stenice, zlatooke, bogomoljke, predatorske osice, uholaže, vilini konjici), gajenje živine u zasadima, parazitne nematode, zamke, feromoni i feromonske klopke, mehaničke barijere, prirodni insekticidi.
Korisni insekti privlače se biljkama kao što su: majčina dušica, hajdučka trava, nana, petoprst, žednjak. Pojedine biljke odbijaju štetočine npr. neven, bosiljak, beli luk, ruzmarin, mirođija, peršun i vranilova trava. Borba protiv glodara vrši se obaveznim uklanjanjem gomila grana iz voćnjaka jer su one idealno mesto za prezimljevanje glodara, zamkama i podržavanjem prirodnih predatora (sove i druge ptice). Puževi golaći se eliminišu posipanjem međurednih prostora ljuskama od jajeta, pepelom, piljevinom, postavljanjem zamki sa pivom ili slatkim sokom. Protiv krtica najefikasnije je gajenje mlečike ili ukopavanjem pivskih flaša do grlića u krtičnjake. U organskoj voćarskoj proizvodnji bitni su i tretmani posle berbe gde je suzbijanje truleži plodova moguće potapnjem u vodu na 53°C u trajanju od 180 sekundi. Voćne vrste koje se relativno lako gaje u uslovima organskog voćarstva su šljiva, malina i kupina.
Mirjana Petrović, dipl.inž.polj.
Leave a Reply