Posle više predstavljanja u Leskovcu, Beogradu, Novom Sadu i Vlasotincu, leskovački pisac Aleksandar Stojanović Kan promovisao je svoje knjige “Male leskovačke priče” i “Pobuna u doba samoće” u prostorijama Kulturnog centra u Zrenjaninu.
Stojanović je čitao delove rukopisa, komentarisao njihov nastanak, a publici je približio svoje viđenje pojmova pobune, sreće, smisla i samoće, motiva koji su česti u njegovom opusu.
Čitajući svoju poeziju, pisac je okupljenima prikazao kreativne amplitude u temama koje obrađuje: ima tu misaone poetike (između ostalih, u pesmama “Hrabrost” i “Sreća”), društvenog angažovanja i refleksije (“Balada o pobunjeniku”, “Rat”, “Mir”, “Politika”), ljubavi (“Ženi koja ćuti”, “Sećaš li se”), ali i elemenata horora, poput onih u pesmama “Bure” i “Strah”.
Autor je govorio o crtama karaktera svojih proznih junaka, ističući da oni, i pored teških socijalnih uslovima ili unutrašnjih lomova u kojima žive, nikad ne dižu ruke od života, što je verno prikazano u priči “Basamaci strina Lule”. U njoj, Lula, pokolebana bolešću, rastužena porodicom i ponižena bednim uslovima u kojima živi, prkosno kazuje “da je ‘pa žal za život, ‘pa joj se živi”.
– Moji junaci, koliko god naoko bili tragični, nikad ne šalju poruku defetizma i predaje. Ne. Oni pate, ali i traju sa uverenjem da je život jedno magično čudo, za koje se treba boriti – ističe autor.
Raznolikost sudbina Stojanovićevih likova se primećuje na svakom mestu. Vidi se na primeru Sime Mlekadžije, čoveka koji u zanatu traži zaborav i spasenje. Kod Boška Lešnjaka, pijačara i lika skrojenog tako da može da bude uzor šta ne treba raditi ukoliko ste roditelj. Vidi se i kod onih kafanskih drugova, koje ujedinjuje prijateljstvo i pritajena teskoba žala za mladosti, tog derta svojstvenog jugu Srbije.
Komentarišući upotrebu dijalekta u svojim radovima, Stojanović je rekao da se ne libi da to čini, ali na za to, po njemu, prihvatljivim mestima.
– Nisam želeo da svoje knjige ograničim na govorno područje prizrensko-timočkog dijalekta time što ću cele rukopise pisati na istom. Dijalekt je prisutan u delima, najviše tamo gde junaci koji su poreklom sa juga Srbije, komuniciraju sa sobom ili drugima – kaže on.
Pisac je govorio o svojim budućim stvaralačkim poduhvatima i istakao da će vreme dati svoj konačni sud.
– Ne želim da budem velika zvezda, već veliki pisac. To je nešto što sam shvatio davnih dana, kada sam objavio svoju prvu priču. Videćemo kuda će me to uverenje odvesti – kazao je on.
Na kraju, Stojanović je sa publikom podelio svoje viđenje književnosti i stvaralaštva.
– Veliki majstori pisane reči, poput Borhesa, govorili su da je stvaralački proces više u čitanju, nego u samom zapisivanju, i mogu reći da se slažem s tom ocenom. Radi se o posebnoj vrsti “ludila”, koje nije moguće do svojih krajnosti, objasniti onome ko nije iz tog sveta. Radost čitanja i učenja, koliko i samo stvaralaštvo, temelji su ličnosti jednog književnog autora, koji tu svoju sudbinu dubinski oseća i po njoj se vlada. Uveren sam da svi pravi i iskreni pisci, iskonski dišu, samo dok pišu – zaključio je Stojanović.
Biografija autora
Aleksandar Stojanović rođen je u Leskovcu 1994. godine. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a osnovne i master studije na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Od januara 2020. godine do maja 2026. godine bio je deo redakcije frankfurtskih “Vesti”, najznačajnijeg dnevnog lista srpskog rasejanja. Od jula 2025. do maja 2026. bio je glavni i odgovorni urednik portala Vesti online. Osnivač je Centra za istraživanje bezbednosti (CIB), ekspertske organizacije koja se bavi realizacijom pisanja društveno relevantnih projekata iz oblasti bezbednosti. Punu deceniju sarađuje sa Regionalnom informativnom agencijom JUGpress iz Leskovca. Svoje književne i stručne forme preko deset godina objavljuje na stranama leskovačkog nedeljnika „Nova Naša reč“.
Književno stvaralaštvo
Stojanović je autor više desetina priča, pesama i eseja, kao i knjiga “Male leskovačke priče” i “Pobuna u doba samoće”, rukopisa koji su bili u užem izboru za neke od najznačajnijih književnih nagrada u Srbiji i regionu. Dobitnik je treće nagrade na osmim Drinskim književnim susretima u Zvorniku za zbirku priča, a nagrade i priznanja za prozu i poeziju je dobijao u Mrkonjić Gradu, Srebrenici i Kostolcu. Njegova dela su zastupljena u preko dvadeset književnih časopisa i zbornika u zemlji i regionu, a knjige je promovisao u više gradova i mesta u Srbiji.
Laka porudbžina
“Male leskovačke priče” i “Pobuna u doba samoće” se uveliko čitaju u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Gruziji i u zemljama širom Balkana. Rukopise je moguće poručiti i onlajn, putem mejla porudzbineknjiga@gmail.com, nakon čega će budući čitaoci svoje primerke dobiti na kućnu adresu.
NM
Leave a Reply