Novi saveti za poljoprivredne proizvođače

LESKOVAC

SIVA PEGAVOST LISTA PŠENICE

Prvi simptomi sive pegavosti lista pšenice, prouzrokovani fitopatogenom gljivom Septoria tritici, obično se uočavaju se na donjim listovima pšenice, i to u vidu svetlozelenih, vodenastih pega. Pege su izduženog i nepravilnog obilka, a usled njihovog spajanja biva zahvačena veća površina lista. Vremenom pege dobijaju žutu, a potom sivkastu do crvenkasto mrku boju, i oivičene su hlorotičnim oreolom. U okviru pega formiraju se crna telašca, piknidi. Intenzitet pojave bolesti zavisi od sortimenta, gustine useva, đubrenja azotnim đubrivima i vremenskih uslova. Kao posledica razvoja bolesti dolazi do sušenja zaraženih listova, smanjenja asimilativne površine, šturosti zrna, smanjenja prinosa. Pri povoljnim uslovima, bolest može da se proširi sa donjih na gornje listove, što dovodi do većih gubitaka u proizvodnji. Može se javiti na svim delovima pšenice ali najčešće napada list. Ovaj patogen prezimi u vidu plodonosnih tela, piknida, na zaraženim biljnim ostacima i samoniklim biljkama pšenice, koji predstavljaju primarni izvor infekcije. Česte padavine uz prisustvo inokuluma, stvaraju povoljne uslove za razvoj i širenje bolesti. Padavine uslovljavaju oslobađanje piknospora iz piknida, koje nošene kapima kiše dospevaju na list i ostvaruju infekciju. S obzirom da je u pitanju policiklični patogen, može se ostvariti veći broj sekundarnih infekcija tokom vegetacije.
Zaštita pšenice od ovog patogena podrazumeva primenu plodoreda, gajenje tolerantnih sorti, uništavanje biljnih ostataka, primenu hemijskih mera zaštite. Zdravstveno stanje useva pšenice treba pratiti od nicanja, kako bi se utvrdila pojava i širenje bolesti. Primena fungicida je uslovljena biologijom patogena, uslovima za infekciju i dalje širenje bolesti, kao i razvojnom fazom pšenice. Ekonomski prag primene fungicida, prag štetnosti, je postignut ukoliko su simptomi sive pegavosti lista pšenice prisutni na 10% biljaka, na prvom listu iznad drugog kolenca. Hemijski tretman sprovodi se primenom nekog od registrovanih fungicida (aktivna materija azoksistrobin + difenokonazol, tiofanat-metil + epoksikonazol, piraklostrobin + epoksikonazol, azoksistrobin + ciprokonazol, tebukonazol + tiofanat-metil i dr.). Uspešna zaštita pšenice podrazumeva čuvanje lista zastavičara, i dva do tri lista ispod njega, kako bi se fiziološki procesi u biljci nesmetano odvijali i sačuvao prinos.

Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.

PROIZVODNjA CRNOG LUKA IZ ARPADžIKA

Crni luk spada među najrasprostranjenije povrtarske kulture koje služe za ishranu ljudi. To je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini obrazuje glavicu. Naredne godine iz glavice izrastaju cvetna stabla koja donose seme. Crni luk se gaji kao jednogodišnji, direktno iz semena, ili kao dvogodišnji, iz arpadžika. Otporan je na hladnoću i podnosi širok raspon temperature. Jako je važan izbor sortimenta. Najčešće su zastupljene sorte pljosnatog (pogačastog) i okruglog oblika.

Preduslov uspešne proizvodnje luka jeste zdrav, kvalitatan, kalibriran arpadžik sa većim sadržajem suve materije. Sadnja može biti ručna (ravno tlo, na gredice) ili mehanizovana. Lukovice se proizvode iz arpadžika (ozima i prolećna sadnja), semena – direktna setva (najčešće prolećna setva) i rasada.
Parcele za proizvodnju crnog luka treba da su bez mikrodepresija. Reakcije zemljištaima važnu ulogu u proizvodnji crnog luka. Najbolje uspeva na zemljištu slabo kisele ili neutralne reakcije, pH 6,0-7,0. Gaji se na čistim i nezakorovljenim parcelama. Izbegavati setvu crnog luka na parceli gde je u prethodnih godina (3-4) gajen crni, beli luk ili praziluk.
Osnovnu obradu zemljišta obaviti što ranije u jesen, na dubinu od 25-30 cm. Sadi se u rano proleće kada vremenski uslovi dozvole da se zemljište pripremi. U zavisnosti od krupnoće lukovica, načina sadnje i kvaliteteta rada sadilice obično se koristi 500-1000 kg/ha arpadžika. Za 1 ha potrebno je: sitnog arpadžika 300 – 500 kg, srednje krupnog 500 – 800 kg i krupnog 800 – 1000 kg. Obično se sadi u brazdice na razmak 15 X 15 ili 20 X 10 cm. Na velikim površinama, uz primenu mehanizacije, arpadžik se sadi na redove rastojanja 30 cm ili u trake sa 4-6 redova. Između traka ostavlja se razmak od oko 50 cm, a između redova u traci 20 cm. Razmak u redu je 7-10 cm. Normu đubrenja potrebno je odrediti na osnovu agrohemijske analize zemljišta.
Crni luk je stasao za berbu u momentu kada biljka omekša i padne po zemlji. Sa vađenjem se počinje kada 50% biljaka polegne. Praksa okazuje da je poželjno sačekati da sva biljna masa polegne. Vađenje može biti mašinsko i ručno.Nakon dozrevanja i sušenja sledi skladištenje.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo
                                                                                        Boban STANKOVIĆ, dipl.inž.polj.