VLASOTINCE
Vlasotinčani Zoran Katlanović, Radivoje Nešić i Milutin Stanojević
Naćin, priredili su poslednjih lepih dana oktobra svojim sugrađanima i
reporteru Nove Naše reči jedinstveni doživljaj. Na mini- aerodromu
smeštenom na istočnoj periferiji Vlasotinca, uređenom tako da
sadržajem podseća na pravi, podigli su u vazduh desetak modela
demonstrirajući umeće izrade i veštinu upravljanja neobičnim
letelicama, ali i veličinu svoje opsednutosti kretanjem u
trodimenzionalnom prostoru.
Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da se ovi ljudi u stvarnom
životu bave profesijama koje gotovo da nemaju dodirnih tačaka sa
vazduhoplovstvom, te ih prema letenju opredeljuju jedino, doduše
ogroman, ali goli entuzijazam.
Milutin Stanojević, (na fotografiji treći s leva) vlasnik imanja koji
je sopstvenim parama i trudom na njemu uredio pravo malo letilište,
svaki slobodni trenutak, koji provede u svom rodnom mestu, posvećuje
letenju zmajem. Raspoložen je da priča o iskustvima pilota zmajara,
jednako kao i o svojim susretima i druženjem sa legendama nekadašnjeg
jugoslovenskog sportskog vazduhoplovstva, zbog kojih je i sam odlučio
da se okuša u vazduhu. Sam je finansirao gradnju „aerodromčića“, na
kome dominira „pista“ napravljena od tri gumene trake transportera za
ugalj, dopremljene za ovu svrhu iz površinskih kopova Kostolca. Kraj
piste je praktičan hangar za smeštaj motornog zmaja, a na njegovom
krovu vetrokaz i „kobasica“, simbol aerodroma upošte, sa pripadajućim
pokazivačima za smer i brzinu. Svoju posvećenost letenju objašnjava
kratko: – Ljubav nema cenu!
Radivoje Nešić (na fotografiji prvi s desna) je modelar, poznat u
svojoj sredini i kao svestrani majstor – iako mu to nije osnovno
zanimenje, – koji, kad započne gradnju modela, „ne spava, ne jede, i
ne pije vodu“ dok ga ne završi. Među vazduhoplovnim modelarima važi
kao graditelj „koji ima ruku“, što znači da su mu modeli kompletni i
sposobni za letenje „iz prve“, tačnije onog časa kad model postavi na
start za poletanje. Iako se ne ustručava da konsultuje iskusnije,
većinu problema rešava kao samouki graditelj, o čemu kaže: – Važno je
razumeti ideju!
Zoran Katlanović, (na fotografiji prvi s leva) kad nije zauzet poslom
kojim osigurava egzistenciju sebi i porodici, kao i prva dvojica
uostalom, stavlja na leđa ranac sa krilom paraglajdera i odlazi na
neki od strmih proplanaka brda koja ukružuju Vlasotince, odakle se
otiskuje u jedinstveni doživljaj letenja do prizemljenja negde u
podnožju. Kao već oprobani paraglajdista, organizator je većeg broja
turnira ove vrste letača, na kojima se okupljala elita srpskog
paraglajdinga. Onda kada zbog meteoroloških prilika mora da pauzira, i
sam se prihvata modelarenja i odlaska na jedinstveno letelište
vlasotinačke varoši, da, kako sam kaže, „uživa u posmatranju letenja,
a i da za svoju ljubav pridobije nekog mlađeg“.
A na pitanje – znaju li ovi vlasotinčani nešto o grožđu, vinogradima i
vinu, odgovor je – znaju! Ali, o tome nekom drugom prilikom.
N. Milićević
Leave a Reply