NAŠE PARE ZA NJIHOVO PARTIJSKO ZAPOŠLJAVANJE

LESKOVAC

Nova Naša reč organizovala je danas okrugli sto na temu „Naše pare za njihovo partijsko zapošljavanje“, a u okviru projekt „Zloupotreba političkog uticaja – političke stranke kao najveći poslodavci u Srbiji“, koji leskovački nedeljnik sprovodi u saradnji sa Medija centrom iz Beograda. O ovoj temi govorili su načelnik Gradske uprave za finansije Dalibor Tričković, direktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Leskovcu Dejan Stanković, predstavnici stranaka koje participiraju u vlasti, predstavnici opozicije i nevladinog sektora.

 

Moderator okruglog stola Ljiljana Stojanović razgovor je počela pitanje načelniku finansija Daliboru Tričkoviću koliki broj zapoljenih ima gradska uprava i kakav je on u odnosu na ono što je propisala Vlada Srbije.

Broj upošljenika u lokalnoj samoupravi, kao i u javnom i javno-komunalnom sektoru, zaključno sa 30. avgustom ove godine iznosi 2.205 upošljenka, a Vlada Republike Srbije je za Leskovac utvrdila maksimalno 2.246 zapošljenih. U februaru 2016. doneta je odluka da taj broj bude nešto manji od propisanog, 2.234. Taj broj se iz godine u godinu smanjuje, tako da je 31. decembra 2014. godinebilo 2.314 upošljenika, 31. decembra 2015 – 2.258, 30. aprila 2016 – 2.235, da bi se zaključno sa avgustom došlo do 2.205 upošljenika, rekao je Dalibor Tričković.

Ovaj broj bi bio i manji, naglasio je Tričković, da na osnovu racionalizacije iz 2010. godine u toku 2013. i 2014. nije došlo do povratka 70-toro upošljenika na osnovu izvršnih sudskih presuda. Od 7. decembra 2013. godine, kada je donet zakon o zabrani zapošljavanja, u gradu nije došlo do povećanja broja upošljenka u stalnom radnom odnosu.

Na pitanje da li je bilo zapošljavanja po ugovorima na određeno vreme, Tričković je odgovorio da su poštovane zakonske varijante o tome kada neko može da se zaposli na određeno vreme u trajanju od dve godine. Zakonom su propisani uslovi koji su strogo poštovani, tako da je bilo zapošljavanja na određeno vreme na onim radnim mestima gde postoji neophodnost obavljanja tih poslova, rekao je Tričković.

Na pitanje kakva je stranačka struktura ljudi koji su tokom racionalizacije otpuštani, a onda ih je sud vraćao na posao, Tričković je dogovorio da nije vršena analiza političkog opredeljenja onih koji su dobijali sudske presude.

-Radi se o 234 upoljenika koji su bili u stalnom radnom odnosu, i koji su nakon recionalizacije ostali bez posla. Uglavnom su to bili predstavnici tada opozicionih partija, rekao je Tričković, ali i neki drugi ljudi. Svako ima pravo na političko opredeljenje i mi smo prilikom vraćanja ljudi poštovali sudske presude i uopšte se nismo upuštali u njihovo političko opredeljenje.

Da li definicija da je „statistika tačan skup netačnih podataka“ može da se odnosi i na podatke koje ima NSZ, pitanje je koje je postavljeno  direktoru filijale Dejanu Stankoviću.

Podaci kojima barata NSZ su zvanični podaci iz evidencije ove službe i oni se dobijaju ukrštanjem velikog broj podataka i svakog meseca objavljuju na sajtu NSZ-a. Prilikom određivanja broja nezaposlenih lica postoji više kriterijuma.

-Broj nezaposlenih čine lica koja su na evidenciji prijavljena u statusu nezaposlenih, lica koja su zaposlena, ali su iskazala potrebu za promenom zaposlenja i ostala lica, gde spadaju studenti i vlasnici poljoprivrednih gazdinstva. Ove dve kategorije ne mogu biti obuhvaćene merama NSZ. Svaki stanovnik ima pravo na uvid kako se došlo do tog podatka koji je NSZ zvanično obavila.

Na pitanje koliki je broj nezaposlenih u Leskovcu i šta pokazuju poređenja sa prethodnim godinama, Stanković je odgorio da je broj nezaposlenih u odnosu na 2012. godinu, kada je u našem okrugu bilo 39.300 osoba, sada smanjen na 31.326. U Leskovcu je sada bez posla oko 18.000 osoba. Na osnovu analiza firmi koje su zapošljavale, Falke, Jura, Džinsi i domaćih firmi, dpšlo se do podataka koliki broj radnika je svaka od tih firmi zaposlila.

-Zapoljavnje od strane ovih firmi u velikoj meri je doprinelo smanjenju nezaposlenosti, ali i je i veliki broj domaćih poslodavaca, rekao je Stanković.

Na pitanje da li privatni poslodavci, strani koji su dobijali podsticaje od države, ili domaći, prsitaju na to da im stranke koje su na vlasti diktiraju koga će da zapošljavaju, ili o tome sami odluzčuju, Stanković je odgovorio:

-Služba se drži toga da sve poslove obavlja uskospecijalizovano i vrši posredovanje u zapošljavanju lica. Kriterijume i konačnu reč pri zapošljavanju daju sami poslodavci. Po kriterijumima koje dobijamo od poslodavaca, kada je u pitanju starosna ili polna struktura lica i kvalifikacina struktura, kao i ostale kompetencije koje lice treba da ima, mi postupamo i organizujemo razgovore ili kod poslodavca, ili u službi. Nikada nismo imali slučajeve da poslodavci aludiraju na bilo koje kriterijume koje lice treba da ispunjava. Dokaz da služba profesionalno radi svoj posao je da smo od početka rada kompanija „Džinsi“ i „Jura“ posredovali u zapošljavanju oko 7-8.000 lica, i ta kvalitetna selekcija je velikim delom išla u prilog tome da „Jura“ povećava broj zapošljenih i nastavlja saradnju sa nama.

Na pitanje da li to znači da nije tačno da je u to vreme, jedna stranka koja je participirala u vlasti, kao i sadašnja vlast, apsolutno pitala ko će da se zaposli u ovim kompanijama, Stanković je odgovrio da to nije tačno i da su se pri odabiru kadrova poštovani strogo profesionalni kriterijumi.

MILOŠEVIĆ: PARTIJSKOG ZAPOŠLJAVANJA BILO, SPS NIJE PREDNJAČIO

Na pitanje kakva su iskustva Zorana Miloševića, dirktora JKP „Pijaca“ i predstavnika SPS-a, kada je reč o partiskom zapoljavanju, budući da je on dugo u politici i vladajućim strukturama, on je odgovorio:

-Ovo ne bi bilo tema da partijskog zapošljavanja nema. Sigurno je da ga ima, pitanje je samo da li više ili manje. Dvehiljadite godine javni sektor je imao 8.000 upošljenika u Crnoj Gori i Srbiji, dok se 2012. taj broj popeo na 80.000, ili devet puta više, i to bez crnogorskih kadrova. Imali smo situaciju da plata u javnom sektoru bude 30 posto veća, da jedan upošljenik u privredi izdržava dva radnika u javnom sektoru i jednog penzionera, što je dovelo do smanjenja od 10 posto u javnom sektoru i penzionerima, kako ne bi bile ugrožene javne finansije, tako da bi zemlja doživela kolaps.

SPS, koji je duži vremenski period u vlasti, sigurno da je na neki način doprineo celoj toj priči, ali sigurno ne i najviše, rekao je Milođšević i naveo primer „Pijace“, gde su poslednja tri direktora, dva iz DSS-a i jedan iz DS-a, zaposlila 64 radnika.

-Ja sam bio 146 upošljenik „Pijace“ na neodređeno, i zaposlio sam šestoro ljudi na određeno. Taj broj nije od krucijalnog značaja, njih mogu i sutra da otpustim, ali to nije suština priče. Posle toga nije bilo zapoljavanja, niti imam informacije da su to činili kadrovi SPS-a koji vode druga preduzeća. SPS poštuje uredbu o zabrani novog zapošljavanja. Patijsko zapoljavanje je boljka koja svakako postoji u celoj Srbiji.

Na pitanje kako funcioniše mehanizam partijskog zapošljavanja – kako on, kao čovek sa soptvenom karijerom, ukoliko dobije poziv koalicionih parnera da zaposli određeni broj ljudi, reaguje na to, i da li može da otvoreno odbije takav zahtev, Milošević je odgovorio da on nije imao takve vrste pritiska.

-Ako ne postoji stvarno potreba za tim radnim mestom, neozbiljno bi bilo da zapošljavamo ljude, ma kojoj partiji pripadali, ali ne tvrdim da toga nije bilo u prethodnom periodu.

AJVAZOVIĆ: ROMI TEŠKO DOLAZE DO POSLA

Romska stranka „Jedinstvo“, sada je deo vladajuće koalicije u lokalnoj vlasti – da li ljudi romske nacionalosti sada očekuju da dobiju posao i da li postoji pritisak, pitanje je koje je postavljeno predsedniku ove stranke Nebojši Ajvazoviću.

-Ušli smo u vlast, ali se ne očekuje mnogo, jer znamo da smo u manjini, a jedna lasta ne čini proleće. Pokušaćemo drugom prilikom, na sledećim izborima, da budemo fleksibilniji i osvojimo više mandata. Što se zapošljavanja tiče, mi smo dobili ono što nas sleduje, nismo ni tražili niša više. U pretkoalicionom sporazumu mi smo se dogovorili da rešavamo ono što je rak rana Roma, parcele za sahranjivanje.

Zapošljavanje Roma je još uvek tabu tema, smatra Ajvazović, kada se posmatra broj Roma u Leskovcu u odnosu na broj stanovnika, nije ispoštovano ni onih jedan posto, što sleduje romskoj populaciji.

-Mojim ljudima ne mogu ništa da obećam, nego da sačekamo neko bolje vreme, bolju atmosferu i razumevanje, makar za one visokoobrazovane, jer ih u romskoj populaciji ima dosta.

CAKIĆ: PARTIJSKO ZAPOŠLJAVANJE I U PRIVATNIM FIRMAMA

Nebojša Cakić, kao šef odborničke grupe SDS-a, često je u Skupštini grada kritikovao partijsko zapošljavanje u Leskovcu. On je, na pitanje moderatora, napravio poređenje partijskog zapošljavanja nakon 5. oktobra 2000. godine, i danas.

Jedna od najvažnijih predizbornih parola SNS-a nakon doilaska na vlast 2012. godine bilo je ukidanje partijskog zapošljavanja, ali su oni u te dve godine zaposlili ogroman broj ljudi, a nakon toga doneli Zakon o ograničavanju zapošljavanja, rekao je Cakić i dodao:

-Taj zakon u suštini je više trebalo da pokaže građanima da se oni brinu o tome, dok se suštinski zapošljavanje nastavilo na drugačiji način. Leskovac je uvek pominjan kao grad sa najvećim brojem zapošljenih ljudi, državnih činovnika i u lokalnoj samoupravi. Jedino sada, po ovoj metodologiji SNS-a, mi praktično imamo dovoljan broj zaposlenih, pri čemu im je tim zakonom dozvoljeno da ponovo mogu da zaposle još 10 posto na određeno. Tako je taj zakon o ograničavanju praktično omogućio da se zaposli još veći broj ljudi. U gradskim upravama ima samo 80 ljudi koji rade na određeno vreme. SNS je, suštinski, uvećao broj zapošljenih, što legalno, što ilegalno i ima nameru da to i dalje radi, zaključio je Cakić.

Ukoliko se napravi poređenje, sa 2000. godinom, kada je on kao član DS-a učestvovao u vlasti, do 2002. partijskog zapošljavanja bilo je „vrlo malo, skoro nikako“. Ljudi koji su tada došli, došli su uglavnom kao fukcioneri, i onda se vraćali na svoja ranija radna mesta, tvrdi Cakić.

-Iza nas u lokalnoj samoupravi ostalo je vrlo malo radnika, rekao je on.

Cakić je postavio pitanje direktoru filijale NSZ Stankoviću zašto je „Jura“ obustavila prijem novih radnika preko ove službe, već to čini preko oglasa koji je objavila na svom sajtu. Stanković je dogovorio da je tačno da se prijem radnika sada vrši putem oglasa, ali da je saradnja sa ovom firmom nastavljena, što potvrđuje i nedavno održani sajam zapošljavanja. On je demantovao da je bilo bilo kakvog zapošljavanja „prko veze“ u ovoj firmi.

-Prema osobi za koju su u „Juri“ smatrali da je na nezakonit način korespoindirala sa Nacionalnom službom preduzimali su u „Juri“ određene mera, i ta osoba i dalje radi u „Juri“, rekao je Stanković.

-Sada su uspeli da i u privatnim firmama uvedu partijsko zapošljavanje. Većina akcija koje se plasiraju kao prva zapošljavanja, najbolji sudenti i slično, je partijski obojeno, jer bez potpisa Đurovića iz SPS- i Cakića ispred SNS-a niko nije mogao da bude primljen na takav način, tvrdi Cakić.

Cakić je postavio pitanje koliko je novozapošljenih osoba u Leskovcu, jer se sa brojem nezaposlenih manipuliše, oni se brišu sa evidencije ukoliko se redovno ne javljaju, a mnogi mladi ljudi su i napustili Leskovac. Evidencija preko NSZ-a je „veštački način“ da se smanji broj nezaposlenih. Koliki je broj novozaposlenih najbolje se vidi preko poreza na zarade, jer je ta stavka u Leskovcu „katastrofalna“.

Dalibor Tričković se nije složio sa ovakvim stavom i rekao je da „stotina hiljada tona proizvoda“ koji su ovog leta izašli iz Leskovca nigde u statistici nije evidentirano. Porezi na zarade, koji su u drugim gradovima veći, samo su planske kategorije, ali je ostvarenje daleko manje, objasnio je on.

Polemika se povela oko toga da li su kriterijumi da mladi sa prosekom preko 9 imaju razne pogodnosti ispravni, i da li se vodi računa o tome na kojim fakultetima su dolazili do diploma, da lis e radi o privatnim ili državnim fakultetima na kojima su, rečeno je, kriteriju znatno stroži.

FILIPOVIĆ: TAČKA NA PARTIJSKO ZAPOŠLJAVANJE NIJE STAVLJENA
Danas u Leskovcu situacija po pitanju partisjkog zapošljavanja gora je nego ikada. Dvehiljadite godine se znalo da mladi ljudi mogu sami da se zaposle, bez političke pozadine, dok danas u Leskovcu, i to ne samo u javnim preduzećima, već i u sudstvu, školstvu, zdarstvu, mora da se pita jedna ili više osoba, izneo je svoje mišljenje predsednik GrO Jedinstvene Srbije i šef odboričke grupe ove stranke u Skupštini grada Nenad Filipović.
-Bez potpisa pojedinaca ne mogu da idu čak ni kod privatnika. Lično sam razgovarao sa nekim ljudima, njihova imena neću da spominjem, što se tiče sudstva da bez određenog potpisa određenih ljudi iz SNS-a ne može niko da se zaposli, ne samo u Leskovcu, nego i šure. U školama su se 2000. godine samostalno zapošljavali ljudi, a sada 2016. ni jedan čovek bez političke pozadine ne može da se zaposli. Čak direktori škola kriju radna mesta za neke svoje partijske drugove i kolege. Ovo se ne odnosi samo na ljude koji su za stalno zapošljeni, već i na one na određeno vreme. Ako imamo 2.205 upošljenih, a 10 posto može da se uposli na određeno, to je veća brojka. Mi tu brojku ne možemo da vidimo, što smo više puta tražili, ali niko nikada nije mogao da nam da, kao i što se tiče privremenih i povremenih poslova, to je kategorija gde se stalno zapošljavaju ljudi.
Budući da je ova stranka bila u vlasti do juna prošle godine, Filipović je rekao da je tada bilo zapoljavanja stranačkih ljudi.
-Ja mogu da budem ponosan na sebe jer jesam upošljavao stranačke ljude, ali sam uposlio bar 15 – 20 ljudi koji nemaju veze sa političkim opredeljenjem, ali imaju veze sa stručnošću. Kada govodimo o partijskom zapošljavanju imamo zamku, jer i ljudi koji su u partijama treba da se zaposle, ako su stručni. Sada se radi tako da kada partijski kadrovi vide da mogu na određenim pozicijama da se zaposle, a ne ispunjavaju stručnu spremu, dolazi do kupovine diploma, ili se zaposle na određeno radno mesto, pa nadnadno završavaju neke škole.
Uspešna politika jeste i uspešna ekonomija, pa je politika koja se vodi neuspešna jer nam ekonomija u gradu nije uspešna, zaključio je Filipović. Radnici koji do posla dođu po političkoj liniji žele da se dodvore političkim vođama i ništa ih ne interesuje, a neki kažu i „mi smo se borili da dođemo na poziciju da ne radimo“.
Poreski obveznici plaćaju 20 miliona godišnje Centru za stručno ustavršavanje u obrazovanju zbog prekomerno zapošljavanja. Na konstataciju da je upravo Jedinsvena Srbija imala ingerenciju nad ovim centrom, Filipović je rekao da „se borio da Centar stane na noge, i da je upravo zbog toga bio i smenjen sa mesta člana gradske vlade“.
Filipović je upozorio da je odlazak iz grada svakodnevan, jer je zapošljavanje isključivo političko, a pošto mnogi „imaju obraz“, kako je Filipović rekao, oni ne žele da to učine već odlaze u drugi grad ili u inostranstvo.
Uloga politike i političara je da stvore uslove kako bi se otvarala nova radna mesta. Jedino oni koji se učlane u partiju mogu da se zaposle, i to je nešto što svi u gradu znaju, tvrdi Filipović.
-Ovakav način rada dovodi do toga da imamo u gradu jefitinu radnu snagu i ovo društvo postaje robovlasničko. Ljudi mogu da izgube posao ako nisu po volji nekog političkog moćnika, primaju uglavnom minimalce, tako da se dešava da onaj ko iole ima energije da se izbori i nešto pokrene zaključi da je bolje da ćuti, nego da ostane i bez onoga šta ima. Na ovakav način širi se strah, pa ljudi radije pristaju da pognu glavu i slušaju, nego da ostanu bez posla.
STEFANOVIĆ: PARTIJSKOG ZAPOŠLJAVANJA ĆE BITI SVE VIŠE
Ako su tačni podaci koje je iznela Nacionalna služba, ispada da Leskovac nema problema sa zapošljavanjem, rekao je samostalni odbornik u Skupštini grada i dugogodišnji bivši lider socijalista Živojin Stefanović.
-Partijskog zapošljavanja je bilo, ima ga i biće ga, ne trebamo da se lažemo i zavaravamo. U gradu Leskovcu ljudi u dužem vremenskom periodu nisu mogli da nađu zapošljenje jer nema novih kapaciteta. Privatizacija je dovela do toga da je više od 20.000 ljudi otišlo na ulicu, a novih investicija nema. Do 2012. godine su došle tri fabrike, „Falke“, „Jura“ i „Džinsi“, i ništa nakon toga. Leskovac zaostaje. Bez obzira ko koliko kritikovao bivšu Vladu premijera Cvetkovića i predsednika Tadića, ja koji nisam bio njihov sledbenik, kažem da je Leskovc tada dobio tri značajne fabrike. Sada, iako imamo dobru saradnju sa Vladom Srbije, iako je vlast u Beogradu precrtana, u Leskovcu nema novih investicija i zapošljavanje će biti sve više partijsko.
Na pitanje da li ljudi ulaze u stranke zato što veruju u njihove ideje i stavove, Stefanović je odgovorio da se ljudi ne učlanjuju u partije samo zbog ideologije, jer u tom slučaju u Srbiji ne bi postojalo stotinu stranaka. On je naglasio da je u jednopartijskom sistemu Savez komunista ima partijskog uticaja na zapošljavanje, ali prevashodno rukovodećeg kadra, tada su ljudi morali da uđu u partiju da bi bili direktori. Stranke se formiraju iz određenih interesnih grupa, i svako želi da ostvari neki svoj interes, smatra Stefanović.
-U Leskovcu, pa i u drugim gradovima, ne možete doći do mesta čistača, kurira ili stražara, ukoliko niste u nekoj partiji koja nešto odlučuje, tako je bilo, ali će i biti jer nema novih ulaganja kako bi tržište rada obezbedilo zapošljavanje. Kao predsednik partije morate učiniti da se ljudi koji su pomogli partiji negde zaposle. A to se čini tako što se podele kvote među partijama. Leskovac će kao sredina koja stagnira duže vreme imati i dalje te probleme.
On se osvrnuo i na Zelenu zoni, i rekao da je i „njega sramota“ što ona još uvek nije otvorena, jer bi i to uticalo na smanjenje stranačkog zapošljavanja.
STOJANOVIĆ: SNS NAJVEĆA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE
Po mišljenju potpredsednika DS-a i odobornika u Skupštini grada Saše Stojanovića važnija tema od stranačkog zapošljavanja je Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru.
-On ima efekat prohibicije vezano za alkohol u Americi. Ono što je ček i bilo u nekim legalnim tokovima sa tim zakonom potpuno se prebacilo u sivu zonu političkog odlučivanja. I dan danas u ovoj državi, a posebno u ovom gradu, ne postoji institucija konkursa koja je zakonom obavezna za svako rukovodeće zapošljavanje. Niko nam nikada u Skupštini nije odgovorio koji je tačan sastav famoznih usluga po ugovoru, koje jedu ogromno parče budžeta. Na sledećoj Skupštini tražićemo za 2013, 14. i 15. potpunu strukturu usluga po ugovoru. Ovako primenjen zakon ne predstavlja ništa drugo nego najvažniji izvor korupcije u društvu. Ono što na početku kreće kao nefinansijska korupcija, činom zapošljavanja posataje numerički izražena korupcija, mišljenja je Stojanović.
Stranci na vlasti daju se enorni prilozi od strane ljudi koji nemaju nikav razlog da to čine, prisutan je i strah od otkaza, a vrlo je važno i obavljanje poslova za koje stranke nisu registrovane.
-Pred svake izbore SNS drži časove, iako nije registrovana za obrazovanje u Ministarstvu prosvete. Oni takođe vade krv i vrše preglede, i ako bi bilo ko probao da u drugim prostorijama van zdravstvene ustanove radi takve preglede, bio bi automatski zatvoren. Sve je to vrsta korupcije, koliko god ona imala dobar oreol, jer se tog trenutka zdravstveni pregled vadi iz insitutcije u kojoj treba da bude i prilaže na oltar političke ispravnosti, rekao je Stojanović.
On se posebno osvrnuo na zapošljavanje studenata sa prosekom preko 9.
-Ja poštujem studente sa prosekom preko 9, ali zaboravljamo da uprkos mnogobrojnim zahtevima taj prosek preko 9 nikada nije dupunjen sa dva vrlo važna uslova koja se primenjuju u Evropi. Jedan je pondresinje ili određivanje kvaliteta obrazovne ustanove kojoj se daje koeficijent, bez obzira na prosečnu ocenu, i broj stručnih i naučnih radova, koji je pojačan brojem citata. Tek tada ćemo znati da li osoba sa Megatrenda, kao što su doktori u SNS-u, zaista zaslužuje da se njegova devetka nazove pravom devetkom, za razliku od drugih studenata na državnim i dobrim privatnim fakultetima koji nikada neće imati priliku samo zbog strogih i jasno definisanih kriterijuma.
Saša Stojanović je zaključio da političko zapošljavanje ne samo da postoji, već da više „nema nepolitičkog zapošljavanja“. Bez knjižice SNS-a u gradu je nemoguće naći i radna mesta kao što su portir, čistačica, kafe kuvarica. To je već ozbiljan politički problem poštovanja zakona, smatra Stojanović.
Na pitanje da li bi kao vlasnik privatne firme zaposlio nekoga ko je član SNS-a, Stojanović je odgovorio:
-U mojoj firmi radi osoba čija je majka vrlo aktivna u SNS-u, to je izuzetno stručna osoba i potpuno mi je nebitno stranačkko opredeljenje. Voleo bih da je to tako i u državnim firmama, ali tamo ukolko niste član SNS-a i ne poznajete nekoga iz SNS-a, nećete moći da dođete do vrata. Danas je SNS postao najveća služba za zapošljavanje u gradu, Nacionalna služba za zapošljavanje je nepotrebna.
NEŠIĆ: SADA IMA NAJMANJE PARTIJSKOG ZAPOŠLJAVANJA
Mišljenje opozicije, međutim, ne deli i predstavnik civilnog društva, predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu Dobrosav Nešić.
-Ovu priču slušam 20 godina, samo se menjaju akteri. Čudi me da predstavknik DS-a unosi emocije u diskusiju, a najveći broj zaposlenih lica bio je u vreme njihove vlasti i ljubavi sa profašističkom strankom sa kojom se njihov predsednik tada izljubio. Vida Petrović Škero, tada predsednik Vrhovnog suda, kog koje sam bio poslovno, pokazala mi je spisak sudija koji će biti postavljeni u Višem sudu, a u zagradi stoji DS Leskovac. To je dotle išlo.
Na pitanje ida li se to i sada radi, Nešić je odgovorio:
-U toj meri ne. SNS, kako bih rekao, sofisticirano to radi. I najbolje do sada, od promena 2000. godine, kada su počeli da zapošljavaju. Meni su nudili posao u Beogradu i drugim ljudima koji su učestvovali u akcijama protiv Miloševića. Zapošljavanja je bilo najviše posle petooktobarskih promena i u vreme kada je predsednik opštine bio Vladan Marinković ispred DS-a. Mi to pratimo i podatke dobijamo od UN za svaki grad ponaosob.
Nešić je naglasio da je on „zadnji čovek koji će da brani Akleksandra Vučića “jer je sa njegovim potpisom bio mesec dana u zatvor u, ali da „vrednosti koje on baštini baštini i ceo nevladin sektor: ulazak u EU, borba protiv korupcije i mita i regionalna stabilnost“.
-On jedino do sada drži mesečno sastanke sa predstavnicima civilnog sektora, nebitno je koliko ih uvažava, rekao je Nešić
Na pitanje koliko to suštinski utiče na stvarni život, Nešić je odgovorio:
-Utiče na svakakav način. Prvo što mora da poštuje evropska pravila. Rekao sam da sam čovek koji najmanje treba da brani Vučića, a branim ga, jer je njegova politika i politika civilnog sektora. Najmanje stranačkog zapošljavanja ima sada, a podaci koje je izneo Tričković su tačni, rekao je Nešić i podsetio da je DS otpustio oko 200 ljudi koji su vraćeni na posao, za šta su date pare iz opštinske kase.
DIMITIRJEVIĆ: PROGRAMI STANAKA NE OBEĆAVAJU BOLJITAK
Kao predsednik Izvršnog saveta opštine koji nije dočekao ni prvu godinu, jer su me smenili za šest meseci, tadašnju opštinsku administraciju sam za tri meseca sveo od 620 na 280 ljudi, rekao je predstavnik nevladinog sektora Srđan Dimitrijević.
-Nije bilo ni jedne žalbe, zato što sam u prevremenu penziju poslao prvorođenog ujaka i ujnu. Ovde nije bilo ni jedne žalbe, ali je bilo gore. Normalno je da su me smenili, na moje mesto je došao Žika Stefanović i za 24 sata sve vratio kako je bilo. To su neke stvari koje mi daju pravo da pričam o ovoj temi, rekao je Dimitrijević.
Partijsko zapošljavanje na ovim prostorima egzistira 70 godina, tvrdi on.
-I ja sam partijski zapošljen i ne znam da neko iz moje generacije nije partijski zapošljen. Postoji nešto dublje, u čemu se ne slažem sa najvećim brojem predstavnika političkih programa, jer imaju i dalje programe koji nam ne obećavaju boljitak u tom pogledu. Mi smo 45. godine isključili sami sebe iz civilizacije, ukidajući privatnu svojinu, tržište i demokratiju. Nasilno smo dirnuli u samu bit društvenog bića i danas plaćamo cenu toga, zato što smo 50 godina nakon toga svi bili zaposleni, a nismo shvatili da smo bili zaposleni o trošku naše dece. Ti račini su stigli za naplatu, mišljenja je Dimitrijević.
Od 2000. godine gledamo razočaravajuće efekte plišane revolucije i javnih politika u oblasti ekonomije, koje su katasrofalne, koje su proizvele krizu i stopu nezaposlenosti 27 posto 2013. godine, a činjenica je da je ona danas 18 posto.
-Smanjenje plata od 10 posto u javnom sektoru upravo je proizvelo efekat kao i u drugim normalnim ekonomijama – čim javni sektor ima manje, privatni sektor se oseća slobodniji i počinje da funcioniše i zapošljava. Da je bilo još 10 posto smanjenje plata, mislim da bi nezaposlenost došla na 10 posto, i to su prave teme kojima treba da se bavimo, rekao je Dimitrijević.
Suština je u jačanju preduzetništva. Leskovac ima višak zaposlenih, a javna uprava trebalo bi da se svede na stotinak ljudi. Bez privatne svojine, tržišta i vladavine prava, nema mogućnosti da se suštinski nešto promeni kada je o partisjkom zapošljavanju reč i bavićemo se samo posledicama, rekao je Dimitrijević.
SUČELJAVANJE STAVOVA
Svi smo se složili da je partijskog zapošljavanja bilo, i da će ga biti, ali o tome treba da se izjasne i predstavnici SNS-a, smatra Nenad Filipović iz Jedinsvene Srbije.
Situacija je slična i u privatnom sektoru, jer privatnici razmišljaju da im je mnogo bolje da budu uz aktuelnu vlast, a toga je bilo i u prošlosti. Privatnici imaju svoju računicu da je mnogo bolje da budu uz vlast, i naravno je da će da poslušaju čelnike parija kada je reč o zapošljavanju ljudi, rekao je Fulipović i naglasio da treba praviti razliku između onih koji su stručni, bez obzira na partijsku pripadnost, i onih koji posao dobijaju isključivo zahvaljujući partiji. Ljudi koji odu i preko političkih veza u privatni sektor, a ne rade, brzo bivaju otpušeni, jer su se, kako je rekao, Filipović, „privatnici opametili“.
On je govorio i o „partijskom plenu“.
-Vidite koliki broj ljudi je postavljen kao v. d. direktori. Dešava se to da oni nemaju stručnu kvalifikaciju da bi bili na tim pozicijama, a onda dolazi do promene sistematizacije. Postavlja se pitanje – kada ćemo da stavimo tačku na ovakvo ponašanje? Ta tačka se ne stavlja, već idemo dalje u ambis i ne vidi se kada će biti bolje, mišljenja je Filipović.
Na pitanje da prokomentariše slučaj kada je ovako nešto urađeno u LKC-u, a kada je Jedinstvena Srbija participirala u vlasti, što otvara principijalno pitanje da li se na te stvari gleda isto sa pozicije vlasti i opozicije, Filipović je odgovrio:
-Jedinstvena Srbija nikada nije bila u poziciji da odlučuje o LKC-u. Kada smo mi bili u vlasti samo su dovođeni stručni ljudi na rukovodeće pozicije.
Dimitrijević je upozorio da se ova diskusija svela samo na „opisivanje postojećeg stanja“, što nema svrhe.
-Voleo bih da sam čuo uz opozicione opaske i predlog kako da tome stanemo na put, rekao je Dimitrijević, a polemika se povela oko toga da li sve u državi treba da se privatizuje, što je bilo stav Dimitrijevića, ili ne, kakvo je mišljenje Stefanovića.
Stefanović je pozvao SNS, s obzirom da ima dobru komunikaciju sa republičkom vlašću, da otvori u Leskovcu nove proizvodne kapacitete, jer je to jedini način za smanjenje partijskog zapošljavanja. Dimitrijević pak, smatra, da ideje o otvaranju velikih fabrika pripadaju prošlosti, već da je rešenja u start apovima i preduzetništvu.
Nebojša Cakić je rekao da je Dimitrijević pohvalio ekonomsku politiku koja se ovih dana menja, jer se politika štednje završava i ide se u potrošnju. To je znak da je dosadašnja ekonomska politika bila „totalni promašaj“, rekao je Cakić.
-Pravosuđe je u još goroj situaciji i svi oni koji su se posle 2010. potpisali da su članovi SNS-a sada su na rukovodećim mestima, a svi su bili otpušteni, sigurno da je po negde bilo i ispravnog razloga. Zadnih desetak godina cele insitucije, poput ALER-a, TOL-a, Stambene agencije, su formirane samo zbog toga da bi partijski kadrovi imali gde da se zapošljavaju. To su apsolutno nepotrebne insitucije koje troše ogromne pare. Samo sportska hala košta godišnje 7 evra svakog stanovnika ovoga grada, nalgasio je Cakić.
Na prozivanje DS-a od strane Nešića odgovorio je Saša Stojanović.
-Prosto mi je neverovatno da neko ko se bavi ljudskim pravima može da bude zadovoljan sadašnjom situacijom. Penzije su stečena imovina i biće predmet mnogih tužbi, najveći broj tužbi za ratne dnevnice i diskriminaciju dolazi upravo iz Leskovca, najveći broj tužbi prema Strazburu ide upravo iz Srbije, ako tu onda ima razloga za zadovoljstvo ljudskim pravima, ja onda ne znam šta je princip bilo kog odbora za ljudska prava.
Na pitanje šta je rešenje, Stojanović je odgovori:
-Rešenje je vrlo jednostavno. Vraćanje plata i penzija na prethodni nivo, ukidanje ovakvog Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru koji se izrodio u monstruma, i ono što je najvažnije, a to je striktno poštovanje institucije konkursa. Da li će biti teško na početku – biće, da li je to moguće uraditi – moguće je onoga trenutka kada znanje, sposobnost, dobra diploma budu odlučujući faktori, problem političkog zapošljavanja biće rešen, ali se bojim da ovoga trenutka nema ni naznake političke volje da taj problem bude rešen.
Povećanje plata i penzija ne znači da se u prošlom periodu radilo pogrešno, rekao je direktor filijale NSZ Stanković. Rađena je makroekonomska analiza na osnovu koje je zaključeno da treba da se podstakne potrošnja koja lančano poreće određene procese. Priveda Leskovca je zatečena u lošem stanju, a sadašnja vlast nastoji da vrati broj zaposlenih, a privlačenje svetskog kapitala ne može se obaviti preko noći, mišljenja je Stanković.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*