Naš reporter na Drugom skupu bivših vojnika JNA u Trebinju: PONOVO U STROJU SA SVIH STRANA SVETA

TREBINJE-LESKOVAC

U Trebinju je održan Drugi skup bivših vojnika JNA koji su ceo ili deo vojnog roka proveli u ovom gradu. Najveći broj njih, uključujući i novinara Nove Naše reči, je pripadao 472. brigadi Mornaričke desantne pešadije kojoj je trebinjska kasarna bila centar za obuku, ali je bilo i pripadnika drugih rodova vojske koji su takođe svoje JNA dane odbrojavali u ovom mestu. Pedesetak tih „marinaca“ je na ovom skupu ponovo evociralo uspomene na dane mladosti, na druženje i na jedno, kako kažu, potpuno drugačije i bezbrižnije vreme. Oni su na ovaj skup stigli iz svih krajeva bivše Jugoslavije, ali i sveta.

Oficiri
Okupljene je na zvaničnom postrojavanju pozdravio potpukovnik u penziji Slavko Žarković koji je izrazio zadovoljstvo što se ovakvim okupljanjem čuva tradicija bivše jedinice.
-U Trebinje sam došao 1975. godine i tu ostao do penzije. Vidim da smo malo ostarili, osedeli, nadam se da svi imate familiju, da ste zdravo i dobro… Želim vam da i dalje budete dobro, da uzbrdo budete brzi i da se nikad više ne mobilišemo, nego da živimo kao ljudi, da se ovako sastajemo, da se družimo, pa ako treba i u kafani!-
Stevčo Petkovski, jedan od organizatora ovoga skupa, bio je u periodu od 1985. do 1992. godine komandir voda jedinice u Trebinju. On kaže da se trebinjski marinci možda jesu fizički promenili, ali su u srcu ostali isti.
-Jednom marinac – uvek marinac, jednom prijatelj – zauvek prijatelj, takvi smo bili i davnih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, takvi ćemo i ostati, sve dok nas bude bilo. Nikada neću zaboraviti svoju 472. brigadu Mornaričke desantske pešadije u Trebinju, ali ni ovaj grad, gde sam proveo svoje najsretnije dane i gde su ljudi svakog vojnika, svakog starešinu koji je došao ovde, prihvatili tako toplo da je ovo ostao grad u mom srcu za sva vremena. Moram da istaknem i još jednu jako bitnu stvar. Naš prvenstveni cilj je druženje i upoznavanje svih nas koji smo jedan deo svog života proveli u ovom gradu. Koliko smo u tome uspeli, najbolje govori podatak da smo, nakon prošlogodišnjeg skupa, počeli da se uzajamno posećujemo i nastavljamo to druženje započeto na skupu u Trebinju. Nikad ne znate kuda će vas život odvesti, pored koga ćete grada proći. Sada se ispostavlja da imate gde da svratite makar na kafu u prolazu. A mi smo imali i par humanitarnih akcija gde smo pomagali našim prijateljima. Nama nije važna nacionalna, verska ili bilo koja druga pripadnost, jer nas spaja samo to što smo bili deo Trebinja neko vreme, što svi to vreme pamtimo po mnogo lepih stvari koje su nam se dešavale. Zato se mi, uostalom, u Trebinje uvek rado vraćamo.-

Vojnici
Rekorder po broju pređenih kilometara da bi stigao na ovaj skup je Senad Dizdarević. Rodom iz Velike Kladuše, danas živi u Kentakiju u SAD.
-Namenski sam došao upravo zbog ovog okupljanja. Nakon 27 godina sam opet ovde i rečima to zaista ne mogu opisati. Bio sam u trećoj četi, došao na služenje u decembru 1990. Trebinje je jako lijep grad, vidim da se sada to puno promijenilo, grad je još ljepši… Ja sam se već odvikao od toga da vidim da narod šeta po gradu, sedi po terasama… To mi je sve lijepo opet za vidit… Puno je emocija, puno sjećanja… Ja sedam godina nisam pio alkohol, ali se sinoć baš „zaglavilo“… Ako Bog da, dogodine eto mene opet, a volio bih da ovo preraste u tradiciju i da nas svake godine bude sve više i više!-
Damir Kuralić je u Trebinje stigao iz Istre, odnosno Labina. Jedan je od vojnika koji su sa „marincima“ imali drugačije, specifičnije veze.
-Ja sam bio u pozadinskom bataljonu, kao kuvar, 1991. Bio sam i prošle godine, kada sam došao prvenstveno zbog znatiželje, ali i nostalgije. U Trebinju sam proveo godinu dana, jako mi se svidjelo i odatle sam poneo samo lijepe uspomene. Oduvjek sam želio vratiti se ovde, čak dovesti i svoju suprugu i sina, da i oni vide gdje sam ja nekad služio vojsku. To sam i uradio 2009. godine, kada sam na godišnjem odboru sa obitelji bio ovdje u privatnom aranžmanu. Ako bude zdravlja, zna se, eto mene i sledeće godine!-

Ivan Spirić

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*