Pekinško iskustvo Đorđe Jović

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

LESKOVAC

Đorđe Jović ima šesnaest godina, ide u treći razred Trgovinsko-ugostiteljske škole. Trenira košarku već deset godina u klubu Aktavis akademija. Ovog leta je proveo mesec i po dana u Kini odakle nosi gomilu utisaka.
-Zahvaljujući tome što moj otac Zoran radi u Pekingu kao košarkaški trener, ukazala mi se šansa da odem i budem duže vreme u Kini. Iskustvo je neverovatno, Kina je velika, egzotična zemlja, sa puno ljudi koji su druželjubivi i vrlo inteligentni. Oni mnogo ulažu u obrazovanje i sport. Imao sam problema u početku kao i svi koji odu tamo, jer oni jedu previše začinjenu i ljutu hranu u odnosu na naše navike. Nisam imao neku želju da mnogo probam njihovu hranu, ali sam probao pekinšku patku i to je stvarno neverovatno dobro jelo. Obišao sam i čuvenu „ulicu buba“, gde su na štandovima izloženi svakojaki razni insekti i sve se to jede. Utisak su mi ostavile žive škorpije, koje se pomeraju na štapićima. Hteo sam da probam nešto od toga, ali sam i odustao, ipak mi nije bilo svejedno… Za razliku od naše roštiljijade i naših štandova, to nema neki specifičan miris. Vizuelno izgleda interesantno, jer je sve šareno…-


Peking je ogroman grad, veličine je Crne Gore, sve je u betonu, čeliku, staklu…
-Deluje impresivno. Mislim da bih, kada završim školu, mogao da živim tamo. Za vreme koje sam proveo u Pekingu, nastavio sam sa treninzima, trenirao sam sa mojim ocem i vršnjacima. Oni nisu dobri košarkaši kao mi, zato traže trenere sa strane koji bi podigli nivo košarke u Kini.-
Đorđe nije imao vremena za izlaske, tako da je taj deo Pekinga i Kine ostavio za neki drugi put, ali je njegov utisak „da Kineskinje nisu lepe kao naše devojke. Od 50 jedna je lepa.-

Ivan Spirić

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*