Momčilo Gligorijević – Moma Civun: Pismo iz Danske

LESKOVAC

-Ćerka mi je u Danskoj već tri godine, i slučaj je hteo da kod nje odem pre mesec dana, samo dan pre nego što su Danci zatvorili granicu. – započinje pismo Moma Civun o svojim iskustvima sa epidemijom u stranoj zemlji.

-Ima i ovde korone, ali sem škola i kafića sve radi. Ko može, radi od kuće, što je slučaj sa mojom ćerkom. Nema nikakvih zabrana, samo preporuka da se ljudi ne okupljaju u grupama. Prevoz radi, ali je ograničen broj ljudi koji može da se nađe u prevoznom sredstvu odjednom. Maske niko ne nosi. Prodavnice normalno rade, ali se ne ulazi masovno,  i vodi se računa da odstojanje između ljudi bude oko dva metra.


Premijerka, koju Danci obožavaju, obratila se za vreme epidemije samo nekoliko puta. Pre neki dan je rekla da će đaci do petog razreda poći u školu 15. aprila, kao i deca u vrtiće. Danci poštuju preporuke i vidno je da ima manje ljudi na ulicama i javnim površinama, naročito u Kopenhagenu. – kaže Gligorijević.

Civun kaže da je samo deset dana bio u Kopenhagenu.

– Svo ostalo vreme provodimo u njihovim turističkom mestimu pored  Baltičkog mora. Hotela nema, već su to kućice od po dvesta kvadrata sa bazenom, saunom, đakuzijem, bilijarom, stonim tenisom i fudbalom. Sve je sa internetom i mnogim zezalicama za decu. Jeste dosta skupo, ali prelepo je. Inače, ćerka je rešila da nas dovede ovde kad je jedne noći čula da sam malo kašljao! –

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*