LESKOVAC
Dok sam crvenom olovkom crtao petokraku na vrhu dimnjaka drug otac me je čvrsto držao za ruku. Kasnije, kad god mu se za to ukazala prilika on je stalno napominjao da – „se na crtežu to ne vidi, ali i ja sam aktivno učestvovao – ja sam držao i vodio Draganovu ruku dok je crtao i tako dao svoj nesumnjiv umetnički doprinos u crtanju dimnjaka i petokrake ''....Crtež fabrike sa petokrakom na dimnjaku iz koga kulja dim odneo sam u školu. Učiteljica Smilja Gerzić morala je da skine naočare sa najvećom dioptrijom da bi obrisala suze koje su joj nemilice tekle iz očiju i slivale niz smežurane obraze od sreće zbog ovog „jedinstvenog crteža i nadahnuća njenog najboljeg učenika u stvaranju ovog umetničkog dela kojim se naša Partija i škola veoma ponosi”.
Fotograf je slikao školske zidne novine i crtež fabrike sa petokrakom na dimnjaku izašao je u listu Duga. To je u školi dočekano kao još jedan veliki uspeh kolektiva učitelja i nastavnika u odgajanju novih naraštaja našeg socijalističkog društva ..
Tu stranicu iz novina otac je uramio, okačio na zid, podigao ruku, uprčio prst do plafona i rekao da je to, naravno, i njegova zasluga.
– Pogledaj ove vrhove od pet crvenih pera petokrake! – uzviknuo je pokazujući crtež Voji Gusaru – i ove male tačke koje svetlucaju na krakovima petokrake – e, tu je i moj taj završni potez ..
Da je ne bi bolela glava od „zvocanja i lupetanja mog druga oca o Partiji, drugovima i snažnom razvoju našeg socijalističkog društva - baba Leposava je ulazila u mrtvački sanduk i pokrivala glavu peškirom..,
Sele Semenkar je danju prolazio ulicom, nepozvan ulazio u kuće, podizao poklopce na šerpama na šporetu da vidi šta se kuva, a posebno ako je u šerpama meso, i to prijavljivao Komitetu da Partija zna ko šta kuva, peče i mesi – jede i pije, a da će on, naravno, ako naiđe da se jede sinjetina, jagnjetina i meso od drugih domaćih životinja ili se u rernama peku pite, ispitati dali oni koji imaju novac za meso i brašno možda prodaju „petliće'' i druge dukate koje su „opljačkali od radničke klase''...
Govorio je da pati od nesanice, a svi su znali da on to radi da bi prisluškivao šta se priča po kućama, da bi Partija znala kakvo je raspoloženje naroda prema „narodnoj vlasti''.Zahvaljujući informacijama koje on uredno dostavlja nadležnim organima „narodna vlast” zna da je za vreme okupacije dugarica Mica svileni donji veš, a posebno čipkaste gaćice roze boje drvenim štipaljkama kačila i sušila na konopcu u dvorištu. I da su žene u ulici, koje su nije nemoguće da je to bio nosile donji veš od šifona. prolazile pored Micine kuće da bi se divile svilenom kombinezonu i posle je danima – ogovarale da je intimni veš dobijala od Nemačkog oficira koji je dolazio kod nje u duge noćne posete…
-A šta ako to nije bio Nemac, rekla je baba Leposava i odmah podsetila da je kod Mice podkraj rata dolazio i onaj mladić za koga je drug otac odmah rekao da spada u red onih za koje se kaže – „leva ruka desni džep” i da su tog „šmokljana” koji dolazi kod Mice žandari ( a on je to i lično gledao ) vodili glavnom gradskom ulicom sa drvenom tablom na grudima obešenom oko njegovog vrata na kojoj je pisalo JA SAM LOPOV! U gradu se odmah pročulo da je obio i opljačkao magacin gotove tekstilne robe i da je bio na „ličnu obradu” kod apsandžije Milorada Petkovića, zvanog Mile Majka, jer on lopovima sudi i presuđuje. Kod izvršenja presude ne koristi nikakvo pomoćno sredstvo – motku niti mokru uvrtenu žilu od bivola. Ne! Mile Majka koristi samo ruke. Njegovo batinanje traje kratko, a lopovi ga pamte celog života!
- Nije nemoguće da je to bio on, rekla je baba. I nije nemoguće da je on dao Mici svileni donji veš koji je ukrao u magacinu, i da Mica, uinat ženama iz ulice koje nose prtene gaće - taj veš kači drvenim štipaljakama i suši na konopcu u dvorištu... Ali – taj „šmokljan'' koga su pre rata žandari vodili po gradu da narod vidi kako izgleda lopov - sada je „revolucionar i istaknuti borac za radničku aklasu..
Odkako je ušao u sobu kod Mice taj „šmokljan'', kako ga je nazivao drug otac - dva dana i noći nije izlazio iz njene sobe, bar moj drug otac to nije video, a on kroz prozor stalno gleda šta se događa kod one „opajdare''. Niko nije video ni – kada je otišao. I tako je ostalo nerazjašnjeno da li je bio ili se to mom ocu samo prividelo...
- E, to je prava – konspiracija! - rekla je baba Leposava i danima se, ležeći u mrtvačkom sanduku, smejala! Posle rata Sele je drugu ocu ispričao da je onaj „šmokljan'' – taj drug Milisav u Ozni - registrator streljanih. Da je kod drugarice Mice za vreme okupacije dolazio konspirativno. Da je u grad sa „oslobodiocima'' ušao jašući na belom konju.
- O tome postoji i fotografija kao korpus deliktus - da je to zaista lično drug Milisav i ta fotografija će krasiti mnoge knjige o našoj Narodno oslobodilačkoj borbi protiv fašizma i „narodnih izdajnika'', a po njoj će se izučavati i ulazak oslobodioca u grad..
Kada je posle rata nastavilo da se priča da je za vreme okupacije Mica išla sa Nemcima, Sele je otišao u Oznu i lično posvedočio da je drugarica Mica ispravna, da su tokom okupacije kod nje ilegalno boravili drugovi, pa čak i sam zamenik načelnika Ozne ( što je on i potvrdio ) i to u dva navrata na – konspirativni razgovor. Da su kod Mice zaista dolazili Nemci i četnici, ali ona je to radila da bi od neprijatelja prikupljala podatke koje je slala drugovima u šumi da bi znali šta neprijatelji Nemci i četnici planiraju da rade...
I tako je Mica postala zaslužna drugarica. Zvali su je Mica Konspiracija i niko više nije spominjao ono što je radila za vreme okupacije. A i zašto bi spominjali kad su svi znali da – Ozna sve dozna i zna!
Kada je videla kako Mica ide ulicom ponosno i visoko uzdignute glave baba Leposava je u tacnu koje pravi Žika grnčar zapalila tamjan i išla po kući - da tamjanom odagna nečastive iz kuće. - Nema tog rata iz koga Mica Opajdara neće izaći kao pobednik i nema te vojske koju ona neće pobediti! – rekla je baba Leposava, legla u mrtvački sanduk, prekrstila se i zaspala..
( Nastaviće se )
Sava Dimitrijević
Leave a Reply