Mobing-Kakvo je stanje u svetu?

LESKOVAC

Nova Naša reč“ je jedan od retkih medija čija je redakcija odlučila da se bavi mobingom, pojavom koja je u naše živote ušla uvođenjem  korporativnog načina rada, a eskalirala uvođenjem neoliberalnog kapitalizma kao oblika uređenja i funkcionisanja države. Kako su prethodne dve determinante uzrokovale, pod nazivom reforma, dramatične promene zakona o radu na štetu podređenih radnika unutar poslovnih sistema, mobing sve više poprima oblike tihog, prikrivenog terora, ali i otvorenog nasilja, na čije sve vidljivije posledice pokušavamo da ukažemo, jer prete pogubnim posledicama. Osim što u ovom nastavku govorimo o statistici prisustva mobinga u zemljama Evrope, donosimo i zanimljiiv test, kojim se u praksi mogu prepoznati pojavni oblici mobinga, ali i njegovi akteri.

·         Na stranama ovog broja, takođe, nalazi se i zanimljiva studija Dr Radomira Čolakovića, autora knjige „Mobing u vojsci-Psihičko maltretiranje starešina“, jedine koja se bavi ovim problemom u specifičnoj sredini koja je zasnovana na sistemu hijerarhije i bespogovornog izvršavanja naredjenja.

MOBING

KAKVO JE STANJE U SVETU

Na nivou EU obavljena su dva velika istraživanja o raširenosti mobinga. Istraživanjem na uzorku od 21.500 zaposlenih dobijeni su sledeći rezultati:

2% ili 3 miliona zaposlenih u EU bilo je meta fizičkog ili seksualnog nasilja na radnom mestu;

4% ili 6 miliona- fizičkog nasilja van radnog mesta;

9% ili 12 miliona bilo je meta različitih vrsta mobinga;

Na listi zemalja gde su radnici najugroženiji vode V.Britanija, Holandija i Finska, a slede Švedska, Francuska i Irska. Kada su se EU priključile nove članice videlo se da i u njima postoji mobing: najviše u Litvaniji, Češkoj i Slovačkoj.

Pomoć koja se zlostavljenim radnicima može ukazati svakako su informativni razgovori, organizovanje grupa za samopoć, uređenje unutar preduzeća mesta za pritužbe, stvaranje atmosfere poverenja i svesti da su svi jedan tim, obezbeđenje da se unutar preduzeća rešavaju konfkikti itd.

·         PORAŽAVAJUĆA   STATISTIKA

Prema ovim istraživanjima, 97% ispitanih smatra da se o toj pojavi premalo govori, 84% ispitanika pozitivno je odgovorilo na pitanje jesu li ikada bili u situaciji da ih kolege, podređeni ili nadređeni psihički zlostavljaju, 68% zaposlenih ispitanika u privatnom sektoru žele da promene svoje radno mesto, a u državnim 53% želi da promeni radno mesto.

Čak 54 procenata ispitanika na dugotrajni MOBING odgovorilo bi trpljenjem i istovremenom potragom za novim poslom, a – 28% dalo bi otkaz i tražilo drugi posao, dok bi 12% njih prijavilo poslodavca.

Psihičke probleme zbog posla koji rade oseća 44,5% radnika, 35% poslodavaca nikada ne bi zaposlilo homoseksualca, 28% zaposlenih u EU tvrdi da im posao izaziva stres i pogoršava zdravstveno stanje, a to konkretno znači – čak 41,2 miliona ljudi!

U Nemačkoj 1.000 samoubistava godišnje povezuje se s MOBINGOM, a u Švedskoj je  20% samoubistava uzrokovano mobingom, pokazuje ovo istraživanje.

 

Epidemiološki podaci o mobingu

Istraživanja sprovedena u SAD-u navode podatke prema kojima je jedan od četri radnika podvrgnut mobingu. Istraživanje u Velikoj Britaniji je pokazalo da je jedan od osam radnika bio izložen mobingu.

·         MOBING I DRŽAVE ČLANICE

Rezultati pokazuju i velike razlike između država članica u procentima radnika izloženih mobingu.

U Finskoj je 15 % radnika izloženo mobingu, Velikoj Britaniji i Holandiji 14 %, Švedskoj 12 %, Belgiji 11 %, Francuskoj i Irskoj 10 %, Danskoj 8 %, Nemačkoj i Luksemburgu 7%, Austriji 6 %, Španiji i Grčkoj 5 %, Italiji i Portugalu 4 %.

Iz navedenih podataka se vidi kako razlike u procentima u Evropskim zemljama određuju i kulturne razlike u toleranciji na psihološka maltretiranja, a verovatno i informisanost radnika.

Na primer, u Švedskoj je svakodnevno ponašanje predpostavljenog koji zadaje zadatak radniku povišenim tonom i na autoritativan način ocenjivano kao neprihvatljivo i često se klasifikuje kao mobing.

Drugačija je situacija u mediteranskim zemljama gde po istorijsko-kulturnom tradiciji, u radnim odnosima opisano ponašanje ostaje neprihvaćeno odnosno biva tolerantno.

Procenat zlostavljanja (mobinga) po pojedinim delatnostima u Evropskoj zajenici:

Državna uprava i odbrana 14 %;

Školstvo i zdravstvo 12 %;

Transport i komunikacija 12 %;

Hotelijerstvo i restorani 12 %;

Trgovina 9 %;

Rudarstvo i prerađivačka industrija 6 %;

Finansijsko posredovanje 5 %;

Građevinarstvo 5 %;

Elektro industrija i vodosnabdevanje 3 %;

Poljoprivreda i ribarstvo 3 %.

·         KOJE SU POSLEDICE PO PREDUZEĆE (USTANOVE) I NACIONALNU EKONOMIJU

Radno mesto i radna organizacija imaju ozbiljne troškove vezane za mobing, a da toga nisu ni svesne. Kada se zna da u svetu 15-25% zaposlenih ima zdravstvenih problema zbog mobinga, lako se može izračunati koliko je to novca koji se godišnje izgubi na bolovanja.

Ako se sagleda nacionalni nivo: tržište rada (gibitak posla, nezaposlenost, izdvajanje za nezaposlene), zdravstvo (porast troškova lečenja i rehabilitacije, naknade za bolovanja) i raniji odlazak u penziju, porast broja korisnika prevremenih i invalidskih penzija, lako se može izračunati koliko mobing košta jednu naciju.

MOBING U SVETU

– Mobing u svetu U SAD, 1 od 4 radnika je izvrgnut mobingu dok je u Velikoj Britaniji taj odnos 1 od 8 radnika. U Evropskj uniji, od 21.500 ispitanih radnika, 9% j bilo izloženo mobingu. Rezultati istraživanja pokazuju razlike u procentima između zemalja članica EU: Finska 15%, Velika Britanija 14%, Švedska 12%, Belgija 11%, Francuska i Irska 10%, Danska 8%, Nemačka 7%, Španija i Grčka 5%, Italija i Portugal 4%. Ove pocentualne razlike između zemalaja članica EU, objašnjavaju se kulturološkim razlikama u toleranciji na psihološko maltretiranje ali i informisanošću radnika.

U zemljama u okruženju,procentualni udeo „mobiranih“ je znatno manji: Bugarska 6,5%, Mađarska 3%, Rumunija 9%, Slovenija 7,1%. Prema učestalosti, mobing se najčešće događa u državnoj upravi i odbrani (14%), školstvu, zdravstvu, hotelijerstvu (12%), trgovina (9%), rudarstvo i prerađivači (6%), finansijsko posredovanje i građevinarstvo (5%).

Mobing u Srbiji Istraživanje sprovedeno na jednom od sajtova za zapošljavanje, pokazalo je da je od 2.810 ispitanika, 12% bilo žrtve mobinga, dok je 60% posetilaca tog sajta smatralo da je mobing veoma prisutan. Zajednička karakteristika svih istraživanja je da je mobing podjadnako zastupljen kod osoba oba pola u svim delatnostima.

Test: DA LI STE (POTENCIJALNI) MOBER?

1. Da li saradnike tretirate ravnopravno ili se rukovodite sopstvenim simpatijama i antipatijama?

a) Trudim se da svi imaju jednak tretman.

b) Element dopadanja i nedopadanja se ne može isključiti, mada se trudim da ga izbegnem.

c) Normalno je da svakom prija saradnja sa sličnima. Ako neko odudara, sam je sebe ograničio.

2. Kako motivišete zaposlene?

a) Ukazivanjem poverenja, povećanjem odgovornosti, opravdanom pohvalom i kritikom.

b) Zavisi, umem da pohvalim, ali i da kritikujem.

c) Kada se pomene otkaz, uvek se produktivnost popravi.

3. Po kom osnovu nagrađujete ili kažnjavate radnike?

a) Isključivo prema rezultatima i trudim se da zadržim isti aršin prema svima.

b) Zavisi da li mi se dopada kako neko radi. Imam dobro izgrađene kriterijume.

c) U zavisnosti od toga da li me može ugroziti. Ako je bezopasan, pustiću ga da radi svoj posao, nagradiću

ga. Ako vidim da “merači” moje mesto, izolovaću ga ili zatrpati poslom i vezati za kancelariju.

4. Imate li potrebu da dokažete svoju vrednost pred kolegama i na koji način to činite?

a) Priznajem samo vrednost koja se zasniva na radu i rezultatima.

b) Svi volimo da nas drugi cene i stalo mi je da kolege imaju dobro mišljenje o meni.

c) Drugi vas cene kada vide da ste moćniji od njih, a moćni ste samo ako im pokažete da su ispod vas.

5. Mislite li nekad da saradnici rade protiv vas i šta činite tim povodom?

a) Nikad, imam korektne odnose sa svima na poslu.

b) Retko, ali se trudim da se ne uzbuđujem zbog toga.

c) Siguran sam da neki rade protiv mene, moram se braniti, zagorčaću im zagorčam život, pre nego što

ga oni zagorčaju meni. Tako svi rade.

6. Kako se odnosite prema saradnicima koji imaju više iskustva, smatrate da uživaju poštovanje kolega, važe za ličnosti od integriteta?

a) Poštujem ih – zaslužili su, i konsultujem – mogu biti korisni.

b) Ako ih drugi cene, verovatno to nije bez razloga, mada ne znači da i ja moram da se složim oko svega.

c) Ne uvažavam ih više nego druge, mislim da su njihove sposobnosti precenjene.

7. Da li želite da Vaše ideje po svaku cenu budu prihvaćene?

a) Ne, ako mi se predlože i bolja rešenja.

b) Često, ali hoću da saslušam i drugačija mišljenja.

c) Ideje plasiram tek pošto se dobro uverim u njihovu ispravnost, i zato ne želim kompromis sa drugim mišljenjem, koje je zasnovano na manje analize nego moje.

8. Da li kod saradnika više cenite sposobnost ili podobnost?

a) Insistiram na sposobnostima, trudim se da me podobnost ne zanima.

b) Otvoreniji sam prema nekom koga znam od ranije, ko mi je lojalan.

c) Svi koji se ne uklapaju treba da odu. Ne podnosim one koji mi protivreče i pokazuju mi u lice da znaju bolje od mene.

9. Smatrate li da je za uspeh firme dozvoljeno koristiti sva sredstva?

a) Ne, ljudi su važniji od profita, moral i etika moraju se poštovati.

b) Ako je firma u škripcu, moraju svi da “zapnu” i da ostanu samo najbolji.

c) Treba štedeti na radnicima, njih je lako zameniti, a strah od otkaza je dobar motivator.

10. Da li ste spremni da priznate svoje greške, ako vidite da ste se nepravično odnosili prema nekom od kolega?

a) Uvek ću se izviniti za svoje propuste, naročito ako sam svojim ponašanjem nekoga povredio.

b) Da, ako se zaista pokaže da nisam bio fer prema nekome.

c) Ne, jer bih time pokazao da sam slab i kriv, normalno je da čovek štiti sebe. Paziću samo da se to ne upotrebi protiv mene.

Rešenje:

Ako imate najviše odgovora pod:

a. Sposobni ste da upravljate kolektivom, dobro komunicirate i podstičete harmonične odnose u okruženju.

b. Dobro upravljate, ali ipak obratite pažnju na svoje ponašanje i smanjite subjektivnost u procenama. Nećete nikome namerno da nauditi, ali sprečite eventualne greške pre nego što se dese.

c. Plašite se konkurencije i tražite svaki način da je eliminišete, bez obzira na posledice po druge i po firmu. Možda je vreme da preispitate svoje postupke, strahove, komplekse i životnu filozofiju. Ako ne dobijete odgovor, možete zatražiti pomoć od psihologa.

Test je objavljen u knjizi „Karijerologija – pravni, emocionalni i socijalni okvir uspešnog poslovanja” („Sl.glasnik RS” 2017) Olge Vučković Kićanović, u okviru poglavlja koje se bavi mobingom.

Ekipa Nove Naše reči

Ovaj tekst je realizovan u okviru projekta “MOBING-KAKO GA PREPOZNATI I IZBORITI SE” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja

Neka Vaš komentar bude prvi

Objavi odgovor

Vaša adresa neće biti objavljena.


*