Kakve je sve posledice na zdravlje ljudi ostavila korona, pitali smo dr Miodrag Miladinović. internistu-kardiologa.
Posledice korone dr Miodrag MiladinovicPreuzmi
NNR: Čini se da je sezona kovida završena, ali još uvek ima ljudi koji sporadično oboljevaju, ali ima i ljudi koji imaju ozbiljne zdravstvene post-kovid probleme. Na to ukazuju i mnogi lekari. Kakvo je vaše iskustvo?
M. Miladinović: Pandemija je zvanično okončana, međutim, Kovid će kao i grip, samo u mnogo opasnijem kliničko-posledičnom pogledu da i dalje bude stanovnik planete zemlje i imaće sezonski karakter. Problem je što njegov sezonski karakter neće biti kao kod gripa, u jesenjim i zimskim mesecima, nego će ponavljanje Kovida biti u svim godišnjim dobima, jer se mutacijama prilagodio na sve vremenske uslove. U ovom trenutku, kroz Srbiju je krajem jula i avgusta dobrano prošao jedan talas Kovida, a koji nije medijski zabeležen. Kolege sa infektivnog mi kažu da u Batutu za Leskovac stoji 1 ili 2, međutim ima ih mnogo više. Ti pacijenti se obraćaju pulomolozima, lekarima opšte prakse, internisitima, a svi imaju povišeni CRP, imaju iste tegobe koje je korona u ovim navratima imala, tako da je to definitivno korona. Problem je što antigen testovi koje smo koristili za delta soj je sada potpuno slep da dijagnostikuje koronu, mada se retko i testira.
POST KOVID
Što se post kovida tiče, ako ćemo da skratimo priču šta je Kovid pokazao za ove tri godine, to je jedan neuro-vaskularni parenhimni otrov, za mene bez dileme napravljen u laboratoriji, s tim što ne možemo da kažemo da je to teorija zavere i da on ne postoji, nego je lepo distribuiran u ljudsku populaciju sa kontinenta na kontinent i napravljen je na taj način da ima brz ulazni put u ljudski organizam, kroz AC2 receptore koji su najbrojniji, koji su rasprostranjeni u mozgu, plućima, u srcu, u celokupnoj muskulaturi… Ti tvorci bioinženjeringa su igrali na sigurno, nema promašaja što se tiče brzine infekcije. Ovo pričam zbog toga što iz toga slede implikacije posledica Kovid infekcija. On zahvata pluća, uništava respiratorni epitel alveola, ali sinhrono zahvata i vaskulaturu pluća i srca, sam miokard, cirkulaciju mozga, bubrega. SARS-COV2 izaziva snažno sistemsko zapaljenje, pogađajući najpre pluća, ali se rasprostire kroz velike krvne sudove i kapilare svih organa. U sitnim i krupnim krvnim sudovima, i arterijama i venama svih organa pravi trombove, odnosno ugruške, pa dolazi do šlogova, infarkta, plućnih embolija i iz toga proističu post kovid komplikacije. Post kovid sindrom po definiciji predstavlja tegobe i komplikacije pacijenata šest meseci posle preležane Kovid infekcije. To su srčane artimije, umor, kratak dah, u nervnom sistemu gubitak pamćenja, slabi memorijski kod, u srcu može do doći do miokarditisa. Najjednostavnije, Kovid komplikacije izazivaju miokarditise, podstiču koronarne bolesti, izazivaju sistemska zapaljenja u krvnim sudovima, podstiču gojazne da dobiju dijabetes, oni koji su imali lako zapaljenje štitne žlezde nakon Kovida dobiju klinički oblik hipotireoze… U kliničkoj praksi i sada imam prilike da na ultrazvuku kod mlađih ljudi koji imaju neke tegobe, imaju aritmiju, a imali su neki lakši oblik ili se jedva i sete da su imali neku infekciju koja je ličila na Kovid, na ultrazvuku dijagnostikujemo slabiju kontraktilnu funkciju leve komore, i, umesto da imaju 70%, oni imaju 45-50% funkcije. To su post kovid miokarditisi.
NNR: Kakvo je vaše iskustvo vezano za Leskovac i Jablanički okrug?
M. Miladinović: Ono što je važno, na nivou cele Srbije nisu organizovane ambulante za post kovid sindrom i komplikacije kao što postoji u Kliničkom centru Bežanijska kosa. Tu su kardiolog, neurolog, endokrinolog, vaskularni hirurg i oni gledaju pacijente i brzo otkrivaju u kom delu organizma i u kom organu se dešava tromboza koja možda nije klinički manifestovana, ali preko D-dimera se to lakše otkriva, pa se takvi ljudi regrutuju da se leče od toga. Post kovid komplikacija nije samo sindrom umora i kratkog daha, nego produžene tromboze koje su često skrivene klinički.
MLADI
NNR: Postoji verovanje da sve veći broj mlađih ljudi oboleva od kardio-vaskularnih bolesti. Kakvo je vaše iskustvo?
M. Miladinović: Srbija i inače pripada grupi zemalja sa veoma visokim KV– kardiovaskularnim rizikom. To je danak stresu, nezdravoj ishrani, abdominalnoj gojaznosti, pušenju, izostanku rekreativnih aktivnosti, atmosferi napetih i egzistencijalno ugroženih odnosa u društvu. Mlađe populacije su pogođene hipertenzivnom bolešću srca već od tridesete, pa fiksirana hipertenzija kod njih sa ostalim faktorima rizika za aterosklerozu do četrdesete godine izaziva infarkte miokarda, disekcije aorte…
Kovid kriza je dovela do smanjenja učestalosti medicinskih i laboratorijskih kontrola, faktori rizika su bili ispod kliničkog radara i sada kardivaskularne bolesti pokazuju svoj puni klinički obim.
NNR: Kakav je uticaj kardiovaskularnih problema na pojave kao šti su Alchajmer i slične grupe bolesti?
M. Miladinović : To će bolje reći neurolozi, ali svi znamo da degenerativne bolesti krvnih sudova centralnog nervnog sistema, tzv. neurovaskularne bolesti uzrokuju senilnu demenciju, a sam Kovid je neurovaskularno oštećenje i obolenje. Imamo pred očima ljude koji i sa 40 godina, nakon Kovida, imaju slabije pamćenje, slabiji fokus pažnje, što neurolozi unazad tri godine lako dijagnostikuju i bore se sa time…
POST KOVID AMBULANTA
Opet primećujem da mi nemamo post kovid ambulantu, mi smo u velikoj nevolji, jedva smo držali u ravnoteži opterećenje naše populacije kardiovaskularnim bolestima, a posle Kovida koji je vaskularni otrov mi sada imamo daleko težu i kompleksniju situaciju. Hronične pacijente jedva stižemo da dijagnostikujemo i lečimo, a sada imamo i ljude koji su iz punog zdravlja, u 30, 40 godina preležali Kovid i sada neki od njih imaju problem sa krvnim sudovima, sa pamćenjem, sa miokarditisom, sa perifernom neuropatijom… Mislim da mi nismo svesni, ili smo svesni ali ne postoji snaga i promišljenost zdravstvenog sistema da se organizovano bavimo problemomo post kovid komplikacija i sindroma. To pitanje na vladi treba da kandiduje ministarka, da se napravi pri svakom okrugu jedna ambulanta za postnkovid sindrom i komplikacije. Na taj način bi se zaustavile progresije oštećenja srca, pluća i ostalih organa, sprečile mnoge naprasne smrti, što je i cilj zdravstvenog sistema. Zahtevam od onih koji o tome odlučuju da se makar na nivou Jablaničkog okruga ili Leskovca napravi takva ambulanta, gde se ne bi teoretisalo, nego bi se praktično trijažirali i lečili ljudi sa post kovid tegobama. Kovid oštećenje je, izgleda, trajno oštećenje, a nevolja u svemu je što 70% ljudi koji su imali tešku kliničku sliku, sigurno imaju neko oštećenje koje će se razviti u post kovid sindrom, dok oni koji su imali blagu kliničku sliku, pa i oni od 25 godina, u 30% slučajeva imaju neko zapaljenje srčane maramice, neki disbalans receptora za regulaciju krvnog pritiska, pa odjednom imaju 150/100 krvni pritisak.
Najteže komplikacije su miokarditisi- zapaljenje srčanog mišića, gde se razvija slabo srce i dilatantna kardiomiopatija u nekom budućem vremenu. Ima još jedna stvar, prolazak SARS-COV2 kroz organizam koji tada, možda, nije ni registrovan, sa povećanim D-dimerom, stvara podlogu da ti pacijenti u budućnosti imaju nestabilan krvotok, pa su skloniji stvaranju trombova, što dovodi do šlogova, infarkta, plućnih embolija, dubokim venskim trobozama…
DA LI IMA SAVETA
NNR: Da li postoji savet kako da ljudi preventivno sami sebi pomognu?
M. Miladinović: Moj savet je da nastave da pre svega imaju svest o tome da je korona i dalje među nama. Sada prolazi ili je već na vrhuncu trenutni talas korone i ljudi treba da se ponašaju epidemiološki kako smo se i ponašali. Znači, pranje ruku, distanca od drugih osoba, ispiranje grla, umivanje, da bi broj virusa koji dođe u kontakt sa našim respiratornim sistemom bio smanjen. Oni koji znaju da su imali Kovid ili bilo kakvu kliničku sliku koja je ukazivala na to (nebitno da li je to bilo pre dve ili tri godine) moraju svoje simptome dobro stave na papir i da se jave doktoru iz čije je to branše… Dakle, ako imate problema sa pamćenjem, vrtoglavicom, glavoboljom idite kod neurologa; ako imate aritmije, gušenja i kratak dah kod kardiologa; ako kašljate i svira vam u grudima, idite kod pulmologa. Oni koji posle kovida imaju problema sa šećerom, sa štitnom žlezdom, imaju spor metabolizam treba da se jave endokrinologu, koji će utvrditi da li je u vezi sa Kovidom ili je u pitanju genetsko opterećenje, ili sam način života tih ljudi. Mi nemamo neki sistem, ali imamo dobre lekare, pa nam preostaje da tamo potražimo svoju zdravstvenu sreću.
LJS-IS
Leave a Reply