Ljudi i sokaci starog Leskovca (23)

LESKOVAC

Zima još beše, nikako da prođe, snegovi golemi, prsti dzebev od stud, a u radnju raboti se od sobajle, – kazuje Žika Cakić.
-Oko devet sata otido doma za doručak, a ono – baba Sika otsekla pola metar drvo za onija četvrtaci kubinja ( jer tg nee bilo ko sg trupčiki drva – nego drvo od pola metar ko za četvrtaci kubinja i vika:

  • Božjaku ni jedan! Odokle si mi doneo vodu! Sve mu se ulepi kosica na dete! Ovo je bunarska voda! – vika baba Sika, jer je primetila da je voda što sam gu doneja od Čavrljugin bunar, a ne od Sinkovačku česmu.
  • I ja pobegnem, i dođem u dućan i kažem na majstora: – Majstore, baba Sika me gađa ss drvo i vika me – božjaku! A ja ne znam zašto!
    A majstor Milan kazue:
  • Ja, majku mu! Ne li si gu psuvao?
  • Nesam, – reko.
    Posle podne majstor otide doma na ručak, i kad se vrnu pita me:
  • Je li, Žiko, odokle si jutros doneo vodu?
    Ja kažem:
  • Od strelišku česmu!
    On kaže:
  • Lažeš!
    Ja kažem:
  • Jeste, majstore – od strelišku česmu sam doneo vodu. Pitajte vašega Peru!
    A taj Toma Mićin je imao bratanca – Vlada Mitičin se zvao, i na Vladu sin je bio Pera. Pera je pa kod mojega tetina Vane kačara učija zanat i on ide da za moju tetku donese vodu od strelišnu česmu i takoj smo zajedno smo išli. I moj majstor Milan pita Peru:
  • Pero, bre, bija li je Žika na vodu?
    A Pera reko:
  • Jeste, sa Žiku smo bili zajedno gore na česmu u strelište – onaj buka dole što je išla – odotle smo vodu donosili!
    Al, baba Sika ne popušta i kaže:
    • Voda je donesena od bunar! Ja kažem – ne! Od strelišnu česmu je!
      I majstor me brani i vikne Peru.
  • Pero – ajde kaži – kude ste bili sa Žiku na vodu?
  • Pa, gore na buku u Strelište, kazue Pera.
    A baba Sika pa kazue:
  • Na Lepče se kosica sve ulepi – ja izbanja Lepče i sve vu se kosica ulepi! Neje voda od buku, ovoj je bunarska voda!
    I beše toj što beše, al – neka žena se posle izlajala i kazala što sam od bunarče Čvrljugino natočija vodu, a – tuj bija i Čeda Čavrljuga, berberin. Toj neka žena rekla, al baba Sika – ništa! I kad sam išo drugi put za vodu ona me je sve pratila – kude idem po vodu. I ja pa natočim vodu u bunar kod Čavrljugini.
    I onda je tepanje bilo. Majstor Milan pokojni me je s gvozdenu šipku tepao po dupe! Ufati me za šiju i kako me ufati – dupe se samo natrti. I on vika:
    – Zbori, mamu ti – kude si vodu natočio! Zbori, mamu ti ebem, – odokle voda!
    A ja vikam:
    – Od česmu, majstore! Od strelišnu česmu je!
    Jer, ja sam malečak, a zima je bila i veliki snegovi su bili, i ja sve po prtinku idem na Strelišku češmu da natočim vodu na buku da baba Sika na Lepče pere kosicu.
    Mene je moj tatko Aleksa kazandžija na Vidovdan odveo kude majstora Milana da učim kazandžijski zanat. I sve do Bogojavljenje sam trpeo i na Bogojavljenje – pobego u Vlasotince kod babu Siku i kod ujku Stane – Cane Krastora – na slavu Sveti Jovan zimski. Ujka Stane je od Prvog svetskog rata bio invalid – kuršum je nosio u ruku, jer kako je ranjen od Prvi svetski rat – kad digne ruku pa gu spušti tuj kude se ruka diza i spušta – ono se oseća kako kuršum radi. I mi ga teramo:
  • Ujče, ajde digni ruku!
    I on digne ruku i oseća se zrno – brrr! Brči mu zrno u ruku! U ruku u kosku iznad lakat prema rame brči mu kuršum u ruku!
    I više nikako nisam hteo da se vratim kod majstora Milana kazandžiju na posao. Ali, moj tatko Aleksa Cakić kazandžija šalje tri telegrama. Šalje prvi telegram: Cane ima li ga Žika tamo? Ujka Cane mu isprati telegram: Ovamo je! Tatko Aleksa prati drugi telegram: Cane, isprati ga odma on je pobego od dom! I ujka Cane mi kazue:
    1. A, bre, Žiko – ti si pobegja od doma, a kazueš tatko i majka mi se pozdravili i čestitav ni slavu!
      A ja kazujem:
    2. Ujko, pa ne mogu gazdu više da izdržim i pobego!
      Moj tatko onda prati i treći telegram: –
    3. Cane – stražarno ga isprati doma!
      A ja pa nagovorim brata od ujku – Sretka zvanog Krastor, sina na ujku Cane Krastora – da on pobegne od tatka i majku i takoj zajedno peške dođomo u Leskovac.
      Žika Cakić se više ne vrnu kod majstora Milana u Čivlk. Al izuči kazandžijski zanat i bija je jedan od najboljih kazandžija u Leskovac.
  • Sava Dimitrijević

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*