Leskovačke kafane

LESKOVAC

Oduvek je takoj bilo i takoj će uvek i da bude – uz putevi se kuće praviv i bude prvo sokače, pa sokak, a ondak ulica. A u ulice kude se mnogo proodi-otvarav se kafane – da onija što proodiv imav kude da svrnev, da prednev, popričav, da popiev prvo po ednu, pa još po ednu, a posle i da poedev – ako im je do edenje posle pijenje..
Glavna ulica u Leskovac bila je od železničku stanicu do reku. Od stanicu do Belog Caku na ćoš od Tiršinu ulicu – ulica Kralja Aleksandra a odotle do reku ulica Kralja Petra. Vrilo je od dućani, zanatlije,trgovci i kafane.
Tuj je i korzo bilo.
Al, nigde se neje tolko proodilo kao što se išlo, pa i sg se ide, kao u Nišku ulicu i ulicu Svetozara Markovića što se proodilo. I odovud i odonud nanizali se dućani, a tamo kude su dućani i kude se mnogo proodi – ima i kafane.
U kafanu kod Kole Vranjanče su svi seljaci iz Pustu reku dođuvali – tuj edev, tuj i spijev između petak i subotu, kd je u Leskovac pijačni dan. Kole je imaja i velikoga prijatelja u Pustu reku – popa Milana iz Konjuvce. Pop Milan je često ss svoju ženu Jevrosimu, ćerke Ljiljanu, Veru i Olgu i sina Tomislava dođuvaja ss konjska kola u gosti kod Kole Vranjanče, pa su Kole i njigova žena Persa i deca išli u gosti kude popa Milana – toj prijateljstvo između tej dve porodice i sg traje. Najstareja ćerka na popa Milana, učiteljica Ljiljana, ima osamdeset godine, edva odi, al vu ni toj ne smeta da dođe i vidi kako je Mića ss zdravlje, jer je i Mića nju stalno posećivao kd je bila bolesna.
Kafanu u Ulicu vojvode Putnika otvori Jovan Đorđević Vranjanac, trgovac i kafedžija. On je u Leskovac došja iz Vranje još početkom prošlog veka sa šes sina i ednu ćerku. Kole Vranjanče je ko momak prvo radeja u kafanu kude čiče Petruša i Todora, a posle on preuze kafanu i od td, pa eve i dn – dns tuj kafanu svi znav kao ,,Kafana kod Kole Vranjanče“ – i nikako drukčije. Ulaz u kafanu je bija širok, s leve strane od ulaz đebapdžijnica, a kafana dugčka – astali odovud i odonud, pa kelneraj, poza kelneraj kujna, pa sobe za prenoćište i u avliju štala. Kole je u kafanu imaja i dva pomoćna momka – Josifa i Petra iz Radovicu kod Belog Potoka. Petra su vikali Pera Kačamak – jer je bija gletav ko kačamak, veoma nespretan i smušen i sve se snebiva kd prilazi kod gosti da ih usluži.
Uveče, kad se kafana zatvori, Kole Vranjanče skupi astali i kad na astali turi stolice – po sredinu kafane ostane prazan prostor. Ondak Mića, sin na Kole Vranjanče, u taj prazan prostor igra balet – sve na ruke odi!
Kd je upisao Filozofski fakultet u Beograd, Mića je istovremeno išao i u baletsku školu. Al, kd ču da vu sin u Beograd igra balet, majka Persa mu vika:
– Mi se ovde mučimo, a ti igraš balet! Ja od dvajesti u mesec počnem da kršim ruke i vikam: Kole, bre, eve ga prvi ide – Jova i Mića su na studije, ajde spremi pare! A tvoj:tatko vika: Dobro, bre Perso – ću spremim! I edva spremi pare da vi pratimo, a ti će balet igraš! Da više nesam čula toj da rabotiš!
I od tg – Mića prestade da igra balet, završi fakultet i bija je profesor u Tekstilnu školu.
U starost na Kole Vranjanče otkazaše noge – od trčanje u mlados. Jer, on je hteo svakog gosta da ugosti i da gost otidne iz kafanu zadovoljan. Imaja je i određene mušterije – prijatelje i oni mu vikav:
-Ej, Kole, bre – ovoj vino si još jutros natočija! Bajato je, bre! Daj, molim te, otidni u podrum i donesi mi u kriglu ladno vino – direk iz bčvu!
I Kole Vranjanče slegne u podrum i donese na gosta ladno vino. A do dole u podrum dvaes-tries basamaka! I takoj svaki dan gore-dole, dole-gore, slazi niz basamaci s prazne krigle i baloni, kači se uz basamaci s krigle i baloni puni s vino i rakiju! A gosti – toj i ne vidiv! Briga gi – oni si lepo ručkav, pijev si taze ladno vino i – mnogo gi ubavo. Jer, Persa pop Tošina, žena na Kole Vranjanče je mnogo lepo kuvala. A kuvala je u kujnu u kafanu. Ujutru Kole Vranjanče prati momci Josifa i Peru Kačamaka da pomognev na Persu da spremi oko dvaes kila meso, krompiri, luk i sve drugo što treba da se skuva za gosti. Kad se toj spremi, momci ga odnesev u kafanu, Persa ga skuva u kujnu i gosti ne mož se naedev kolko je ubavo jelo što ga je ona skuvala!
U toj vreme kafane nesu mogle da radiv bez vinarski podrumi, bez pivare i ledare. U Leskovac su bile dve ledare – edna je bila pored reku, a druga je bila u sastav Pivare u centar grada – toj je prvo bila Kukarova Pivara i ledara, pa kad propade – bila je kod banku. Najviše akcije imali su Dušan Petković, trgovac, Milan Nikolić, limar i nekolko sitni akcionari, a direktor i akcionar u Pivaru bija je Tasa Stefanović. S leve strane, kad se uđe u Pivaru, bili su kazani kude se kuvaja ječam, a s desne strane bačve odokle je pivo prebacivano gore na sprat – tuj su bile staklene bačve i tuj su se flaše punile s pivo.
Tg se mlogo tražila soda u sifoni za špriceri – i klakeri ss stakleni klikeri (soćke) na otvor – ss prs pretisneš soćku i flaša se otvori. Bile su dve jake sodadžijske radnje – ednu su držali braća Dobrosav i Slobodan Coka Kostić iz Veliko Bonjince, preko put kafanu ,,Tri grozda“ na Slavka Kulaša, a drugu radnju držali su Kicini u Podvrce – braća Kostić – Dimitrije, što beše Sokolac i Čeda. Zbog isto prezime i edni i drugi imali su komplikacije kd terav puni i preuzimav prazni sifoni, jer su i jedni i drugi na sifoni napisali „D. Kostić“, a poštom su se sifoni menjali po kafane – ti sg potrefi čiji je čiji i iz koju je sodadžijsku radnju koj sifon. Sodadžije su imali specijalna kola s konjče i taj su kola obilazila kafane pre i posle podne – i tkoj su kafane stalno imale svežu sodu u sifoni od dva litra, od litar i od pola litar.
Kafane nesu mogle da radiv ni bez vinarski podrumi. Podrumi su imali braća Kržalići, pa braća Petkovići – Purcini u Murdžu malu, pa Lešnjakovi – imali su dva podruma i prodavnicu vina na Nišku ulicu. Ali, najveći vinarski podrum bio je na vlasotinački put. Bila je to ,,AD kompanija – Popović“. U taj, tada najsavremeniji podrum – odvajalo se grožđe po sorte, a imala je i picerija za rakiju.

Ima kafane u koje dođujev bekrije i meraklije, što po nekolko dana i noći idev od kafanu do kafanu i pijev, a dom kad se vrćav naručiv nekolko fijakeri – u edn fijaker gim glava, u drugi onoj što gim od glavu ide na dole, u treći fijaker gim šešir i štap, a četvrti ide prazan – za paradu! Pa ondak dođev trgovci, berberi, knjigovođe ko što je Mile iz ured, pa nosači ko Đoka na Radojku, što je uvek oko grbinu obmotan ss konopci, pa učitelji što uvek imav koje da te posavetujev, pa dođev i onija što po cel noć faćav ribe po reke, bare i glibovi, pa gi cel dn prodavav po sokaci i pred Beljakovi dućani. Kd prodadev ribe, dođev u kafanu i posle – cela kafana na nji i ribe miriše, al ti i toj mora da otrpiš, pa kad si otidnev ti otvoriš vrata da se kafana izluftira od miris na ribe! Keler Aca Kuzmanović kazuje da u hotel „Kostić“ samo otmeni i učeni ljudi dođujev – profisori kad ulegnev u hotel skinev šešir i zakačiv ga na čiviluk, a ti gim i po pogled vidiš da su pametni – tolko te pametno gledav, bre! Pa dođev industrijalci, doktori, advokati. Doktor Velizar Pijade pije samo kafu bez šićer, doktor Dušan Radaković, malo je nervozan i brz, a pije samo tanju slađu kafu, pa doktor Dušan Dekleva – gospodin čovek, dođe u hotel „Kostić“ svako veče posle deset sata, dođe i sedi – sam! Uvek dođe s knjigu i tuj uz astal u tišinu sedi edno sat vreme, čita i popije poniki špricer. A svaki dan oko podne u hotel „Kostić“ dođe Deklevina služavka sas bukal i kaže:
– Molim Vas, za gospodina doktora Deklevu za poneti kući – pivo!
I kelner u bukal natoči friško ladno pivo i služavka ga odonese doma! Pa advokat Đura Krdžalić, pije sve – i vino i rakiju! Pa advokati Bata Đelošević, Jovan Jovanović Abraš, Žika Obrenović, knjižar, pa Pera Keka, prijatelj na industrijalci – on pije samo crno vino i uvek – tri deci! I kad Pera Keka kaže – daj mi štuc crno vino – kelner zna da Keka traži tri deci crno vino!
Partizani kd dođoše u Leskovac, Ozna uapsi i Kole Vranjanče i zatvoriše ga u podrum od Smejurijsku kuću. Niki doušnik prijavija Kole Vranjanče – da je pomagaja dražićevci i kazaja:
– Kole Vranjanče je ss sepetke iznosija pare i davaja na dražićevci da dražićevci uništiv Pustu reku.
Al, Sele semenkar posvedoči kod Icka, načelnika Ozne, da je Kole Vranjanče pomagaja partizani i Kole Vranjanče puštiše. Kd dođe doma iz zatvor, bija je sav u rane kolko su ga vaške izele. Posle je radeja u Tekstilni internat kao nabavljač.

                                                        Sava Dimitrijević

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*