Leskovac lider na polju energetske efikasnosti

LESKOVAC

Na drugom sastanku Odbora za energetsku efikasnost energetski usvojen je Energetski bilans grada za 2019. godinu, kao i nacrt Programa energetske efikasnosti grada Leskovca za period 2020. – 2022. godine.Grad Leskovac je prvi u Srbiji uneo podatke o energetskoj potrošnji za sve objekte javne namene za poslednje tri godine, tako da je na sastanku zaključeno da Leskovac u tom pogledu ostalim gradovima može služiti za primer. Leskovac je i jedan od četiri grada koji je ustanovio energetski menadžment i doneo energetski bilans. Proteklih godina grad Leskovac se ubrzano angažovao u primeni mera na povećanju energetske efikasnosti, a sredstvima grada i drugih izvora finansiranja, za unapređenje energetske efikasnosti u protekle tri godine uloženo je preko 1,5 milion evra za obnovu leskovačkih škola. Radovi su obuhvatili zamenu stolarije, toplotnu izolaciju zgrada i rekonstrukciju sistema grejanja. Na taj način su ovi objekti unapredili svoje energetske karakteristike i podigli svoj energetski razred najmanje za jedan nivo. Tako će i visina troškova izdvojena za toplotnu i električnu energiju biti umanjena. U poslednjih nekoliko godina sprovedene su energetska sanacija Osnovne škole „Josif Kostić”, OŠ „Vasa Pelagić“, OŠ „Trajko Stamenković”, OŠ „Svetozar Marković“, zgrada Gimnazije i Ekonomske škole, osnovne škole u Čekminu i Pečenjevcu i mnoge druge. Značajne su i energetska sanacija objekta Centra za socijalni rad, Ustanove za odrasla i starija lica, zgradu „Srbijašume“, objekte Narodnog pozorišta i Istorijskog arhiva, dok se trenutno izvode radovi na energetskoj sanaciji zgrade Glavne pošte. Važno je istaći i da stručna lica vrše stalnu edukaciju školske dece i podizanje svesti svih građana Leskovca o značaju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Programom energetske efikasnosti grada Leskovca za period 2020. – 2022. godine se po prvi put radi Program energetske efikasnosti Grada za period od tri godine i predstavlja bitan strateški dokument jedne jedinice lokalne samouprave, a predstavljaće i polaznu tačku u daljem planiranju mera i aktivnosti efikasnog korišćenja energije na objektima za koje grad Leskovac iz svog budžeta izdvaja sredstva. Ukupan izvor finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Programa energetske efikasnosti grada Leskovca je 3.962.000 evra, pri čemu je iznos sredstava iz budžeta grada Leskovca iznosi 900.000 evra, dok iz transfera drugih nivoa vlasti iznosi 3.062.000 evra.
Program energetske efikasnosti Grada nakon usvajanja od strane Energetskog odbora, i perioda javnog uvida od 30 dana će se naći na dnevnom redu sledećeg skupštinskog zasedanja.

Odboru za energetsku efikasnost su prisustvovali gradonačelnik Goran Cvetanović, prof. dr Dragoljub Živković, šef Odeljenja za finansije Marija Milosavljević, direktor JKP Toplana Novica Stojanović, šef Odeljenja za društvene delatnosti Saša Mladenović, šef Odeljenja za zaštitu životne sredine Slađan Đikić, sekretar Skuštine grada Leskovca Zoran Vukašinović, direktor JKP Vodovod Staniša Ristić i energetski menadžer Gradske uprave Aleksandra Stojilković.

IS

2 Comments

  1. Pokretanje IV industrijske revilucije nije modernizam već sve veća ljudska potreba da se rasipanje energije zaustavi i stane na put ljudskom vandalizmu kada su javna dobra u pitanju.
    Upravljanje potrošnjom električne energije treba da bude inicijalna kapisla za mlade, stručne, generacije kako bi se oprobali na nečemu što nije mnogo komplikovano.
    Svaka industrijska revolucija gurnula je naše društvo na nove visine, omogućavajući nam da u kratkom roku postignemo više nego što smo mogli da zamislimo.
    Treća industrijska revolucija bila je u celosti uvedena, u toku 2012. godine, a sada, 2020. godine, brzo se približavamo Petoj industrijskoj revoluciji.
    Međutim, dok je Četvrta industrijska revolucija i dalje u toku, mnogi su se počeli da se pitaju kako će tačno izgledati Peta industrijska revolucija i šta će to značiti za posao i ljude.
    Totalna robotizacije i celovito upravljanje potrošnjom energije je na pomolu i ne smemo da dozolimo da Srbija ne uhvati voz koji stašno brzo izmiče.

  2. Појам “енергетска ефикасност” ми је слабо схватљив. Мало ми је слична ситуација са овом пандемијом. Много различитих мишљења има, али “неко” гура само једну страну приче.
    У овом случају, форсира се мишљење да је изолирање стамбених зграда много добра ствар. А не помиње се мишљење светске здравствене организације, а и неких здравствених радника, да је оно штетно за здравље људи који бораве у таквим простријама због микроклиме. А и прескупо је, а и релативно краткотрајно. Кажу да је просечан рок трајања, или “гаранција”, 20 година. Кад се то стави на папир, колика је инвестиција, колика је уштеда, па подели са 20, …

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*