Kako je pandemija korone uticala na svakodnevni život ljudi iz romske zajednice?
O ovome smo razgovarali sa Zoranom Saitovićem i Vladimirom Amzićem iz Leskovca.
-Romska zajednica je generalno morala da promeni navike i način života u odnosu na period kako je živela pre pandemije korona virusa, – kaže Zoran Saitović.
-Romi su veseo narod, vole da se druže, vole i da rade, ali to se u poslednjih godinu dana naročito promenilo, jer su shvatili da je situacija sa koronom ozbiljna, kada je nekoliko Roma iz romskih naselja preminulo zbog posledica korone. Počeli su da menjaju navike, bilo je manje ljudi na ulicama u romskim naseljima, manje su odlаzili jedni kod drugih, a promenle su se navike i oko organizovanja veselja. Ranije su Romi redovno organizovali veselja, svadbe, i to je bilo u večernjim satima, sada je to u dnevnim terminima, a broj ljudi koji su dolazili iz inostranstva se znatno smanjio. Razlog je upravo korona, jer su se neki Romi ovde zarazili i onda otišli nazad u zemlje u koјима rade i tamo su na žalost, i preminuli. Bilo je slučajeva da su se čitave porodice razbolele od kovida. Promenile su se navike u svakom
smislu, na primer što se tiče posla mnogi Romi koji su odlazili da rade sezonske poslove, sada su promenili te navike, mnogi koji su se bavili muzikom su promenili posao, više se bave poljoprivrednim poslovima,- objašnjava Saitović.
Kaže da se “u startu pojavio strah među ljudima kako će to sve ekonomski da utiče na posao i porodice, pa su počeli da skladište osnovne namиrnice, kao što je brašno”.
– Kad su to potrošili, nisu umali dovoljno novca, jer je bila i vanredna situacija, pa smo mi iz NVO „Rosa“, zatim ljudi iz romskih organizacije, romske crkve, organizovali prikupljanje sredstava da bi kupili najosnovnije životne namirnice i to podelili najsiromašnijima. Te akcije su sprovedene ne samo u romskim naseljima u Leskovcu, nego i u Vlasotincu i drugim mestima, – objašnjava Saitović.
Na pitanje – koliko je pandemija korone uticala na svakodnevni život romske zajednice, koliko su morale da se menjaju navike, običaji, Vladimir Amzić kaže:
-Romi vole da se druže, da su zajedno, a s obzirom na pandemiju, to je počelo da se izbegava. Običaju su prekinuti, posebno svadbe, koje su sada ograničene, nisu pravljene svadbe sa velikim brojem ljudi ili uopšte nisu ni pravljene. Ljudi jesu druželjubivi, ali u poslednje vreme je to sa dosta opreznosti, izbegavaju se kontakti, čak i obično rukovanje izostaje,- dodaje on.
- OBEZBEĐENI NORMALNI USLOVI ZA VAKCINISANJE, ODZIV – SLAB
Kaže i da se veoma mali broj Roma vakcinisao.
-Mi smo organizovali vakcinaciju i u Domu kulture Roma, a poslednji put nije ni bilo vakcinacije zbog slabog odziva,- objašnjava.
Kaže i da su vakcinisani “većinom oni koji odlaze na rad u inostranstvo, a dosta njih ode da
radi sezonski, na par meseci. Oni znaju da im je vakcinacija neophodna, jer ne mogu da odu u drugu državu ako nisu vakcinisani, Znači, oni su se vakcinisali više što im je to potrebno zbog posla, nego zbog nekog zdravstvenog stanja. –
Ukazuje da su “izvor informacija više društvene mreže, nego zdravstveni radnici na televiziji”
-Oni koji rade u Srbiji većinom nisu vakcinisani, i oni mogu još lakše da se zaraze, s obzirom
da rade sezonske poslove, a uslovi za život u tim slučajevima su mnogo teži nego kod kuće, higijena je na manjem nivou…-
- ŽIVI SE TEŽE NEGO RANIJE
Amzić ukazuje na još jedan problem.
-U poslednje vreme se dešava i da ljudi, koji imaju koronu, to skrivaju. Znam ljude koji su bili pozitivni, ali su se najnormalnije ponašali, šetali kao da im se ništa ne dešava. Mislim da to nema veze za nacionalnom pripadnošću, već da se svi tako ponašaju ne shvatajući koliko druge dovodimo u opasnost. Ja sam primio tri doze vakcine i za sada nisam imao nikakvih
problema,- kaže Amzić.
Korona je, dodaje, otežala i mogućnost za nalaženje posla.
-Ranije je moglo da se ide na više strana i da se radi. Veliki broj ljudi je radio u Nemačkoj, recimo rade tamo 2-3 meseca pa se vrate… Sada je to teže, rigorozne su mere u Nemačkoj. Mnogo znači i pomoć koju je država dala, ali se teže živi nego ranije,- podvukao je on .
Problem je i pristup lekarima.
-Romi često imaju srčana oboljenja, dijabetes, kao i svi drugi, ali ne mogu da se adekvatno
leče. Korona je uzela danak, bolnice su zatvorene, drugačiji je pristup lekarima… Ako vam treba nedelju dana za neki pregled to se oduži na mesec dana, zavisno od oboljenja, Opšta bolnica je u kovid sistemu, pa ideš u Dom zdravlja da radiš analize, pa se gleda da li si
vakcinisan, da li treba da radiš PCR test… Za sve narode je to teško,- objašnjava Amzić.
Ekipa Nove Naše reči
Leave a Reply