Ovo je štetočina koja napada pre svega lesku, ali mogu biti ugroženi i orah i brest. Odrasli insekt spada u tvrdokrilce i ima usko i izduženo telo, sa dugim crnim antenama na glavi, i žutim nogama.
Do pojave odraslih jedinki obično dolazi u maju, i prisutne su sve do avgusta. Ženke polažu jaja pojedinačno, pod koru jakih i uspravnih mladara, a potom prstenuju koru nekoliko centimetara iznad mesta polaganja jaja. Kao posledica toga dolazi do sušenja i lomljenja dela mladara iznad mesta prstenovanja. Larve koja se pile iz položenih jaja su žućkaste boje i tokom svog razvoja narastu do 25 mm. Po piljenju larva najpre buši kružni kanal oko mladara, da bi se potom ubušila u mladar. Unutar mladara larva buši hodnik duž srži, 40-60 cm naniže. Njen celokupan razvoj se odvija u izbušenom hodniku, i traje dve godine. Posle drugog prezimljavanja dolazi do pojave novog imaga krajem maja. Leskina strižibuba razvija jednu generaciju tokom dve godine.
Kao posledica aktivnosti larve, odnosno bušenja hodnika, listovi venu, potpuno se suši vrh mladara iznad mesta ubušivanja, a ponekad dolazi i do lomljenja mladara na mestu ubušivanja. Pojava sušenja vrhova mladara u mladim zasadima može biti veoma upečatljiva.
U zaštiti od ove štetočine najvažnija mera zaštite odnosi se na mehaničko odstranjivanje i uništavanje napadnutih mladara zajedno sa larvom ove štetočine. Pošto larva strižibube buši hodnik naniže, potrebno je odrezati lastare dovoljno nisko, ispod osušenog dela lastara. Ovim se prekida ciklus razvoja štetočine i smanjuje njena brojnost.
Bojana Karapndžić, dipl.inž.polj.
Leave a Reply