Kampanja „UPOZNAJ, NE SUDI!“ u Leskovcu

LESKOVAC

U Leskovcu je održana treća u nizu panel diskusija u okviru kampanje „Upoznaj, ne sudi!“ čiji je nosilac Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a realizator Udruženje građana “Ternipe” uz podršku projekta Nemačke razvojne saradnje Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Cilj ove kampanje je podizanje svesti o problemu diskriminacije Roma i podsticanje na adekvatno reagovanje i prevenciju. Na do sada održanim panel diskusijama u Nišu i Novom Sadu učestvovalo je preko 50 aktivista nevladinih organizacija, a planirano je da se sledeća diskusija održi u Beogradu. Kampanja „Upoznaj, ne sudi“ obuhvata i izradu i distribuciju videa protiv stereotipa, podizanje kapaciteta srednjoškolaca u prevenciji diskriminacije i organizovanje akcija u 10 srednjih škola kojima je u te svrhe dodeljeno 20 tablet računara. U okviru kampanje održana je i onlajn obuka za 20 srednjoškolaca, a poseban segment kampanje posvećen je jačanju romske ženske mreže i podršci u organizovanju lokalnih akcija usmerenih ka suzbijanju stereotipa prema Romkinjama.

Petar Antić, projektni menadžer projekta Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji, koji sprovodi GIZ, podseća da je izveštaj „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“ iz 2019. pokazao da 79% ispitanika smatra da diskriminacija ne sme da postoji bez obzira na to o kojoj se grupi građana radi.
„Primetno je da ispitanici najčešće nisu svesni šta diskriminacija zaista znači i kako se ispoljava. U južnoj Srbiji, gde živi najveći broj Roma, zabeleženi su ekstremni slučajevi diskriminacije Roma, a izveštaj pokazuje da upravo ispitanici koji žive u južnoj i istočnoj Srbiji u najmanjem procentu (13%) vide Rome kao ugroženu grupu. Sa druge strane, većina Roma, prema istraživanju „Percepcija Roma prema diskriminaciji“, ne poznaje mehanizme zaštite protiv diskriminacije. Ova dva podatka jasno ukazuju da je istovremeno potrebno raditi na osvešćivanju građana o tome šta je diskriminacija i na edukaciji Roma gde i kako mogu da potraže zaštitu.“

Radmila Nešić, predsednica Udruženja građana ”Ternipe’” i članica Alijanse protiv diskriminacije Roma smatra da jedan od razloga zbog kojih se mnogi slučajevi diskriminacije Roma ne procesuiraju je i strah samih Roma da diskriminaciju prijave.
„Paneli poput ovog i druge aktivnosti koje preduzimamo usmereni su upravo ka tome da Rome ohrabrimo da štite svoja prava, ali i da podstaknemo institucije da doslednije pristupe rešavanju slučajeva diskriminacije. Kampanja „Upoznaj, ne sudi!“ obuhvata i podizanje kapaciteta srednjoškolaca u prevenciji diskriminacije i podršku u organizovanju lokalnih akcija usmerenih ka suzbijanju stereotipa prema Romkinjama.“

Vesna Dasukidis, Republička prosvetna inspektorka Odeljenja za inspekcijeske poslove Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, naglašava da problem diskriminacije i sagregacije u školama u Srbiji nije novijeg datuma.
„To ne znači opravdanje za ove pojave. Srbija već duže vreme ima zakonodavni okvir koji zabranjuje diskriminaciju, a sprovođenje tih zakonskih mera tokom poslednjih nekoliko godina podržano je i odgovarajućim pravilnicima koji propisuju način postupanja škola i njihovih uprava u slučajevima diskriminacije. Verujem da je veoma važno što je nedavno po prvi put uvedena i obaveza škola da aktivno rade na preventivnim aktivnostima u sprečavanju diskriminacije i stvaranju tolerantne sredine. U sprovođenju tih mera biće veoma značajno da škole imaju podršku lokalne sredine.“

Aleksandra Stojanović, koordinatorka za romska pitanja, kaže da Leskovac ima mehanizme borbe protiv diskiriminacije kroz Savet za bezbednost i besplatnu pravnu pomoć za Rome i da se na rešavanju problema radi.
„Drago mi je što postoje ovakve diskusije, jer tu može da se sazna mnogo toga i da vidimo šta još možemo da uradimo po pitanju segregacije. Ja sam tu da sve što možemo, rešimo.“

Marija Dražović, predstavnica nevladine organizacije „Praksis” misli da problem u sprečavanju i rešavanju problema segregacije u školama, poput škole „Petar Tasić“ u kojoj Romi čine 90 odsto đaka, leži u implementaciji zakona i mera koje postoje.
„Mi smo još 2013. godine, kada smo saznali sa slučaj OŠ „Petar Tasić“ iskoristili mehanizam i podneli pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Ona je tada donela mišljenje da nema diskriminacije, ali to nije bio jedini slučaj, ima sličnih slučajeva u još nekim školama. Mi imamo segregaciju i na nivou izdvojenih odeljenja, imamo segregaciju i u tzv. specijalnim odeljenjima ili školama… Iako mi nekada zatvaramo oči i kažemo da je to dugogodišnji negovan i razvijan problem kojem mi sada ne znamo kako da pristupimo, bojim se da ćemo se ovim problemom baviti dugi niz godina. Što se škole „Petar Tasić“ tiče, mi smo godinama sprovodili razne aktivnosti u toj školi i koliko je meni poznato, tamo se ništa nije promenilo. Nisam sigurna da bi ponovno uvođenje teritorijalnog principa za upis dece u osnovnoškolsko obrazovanje nešto promenilo na bolje, jer je rešenje u svesti svih nas.“

Zoran Saitović, predstavnik nevladine organizacije “Rosa”, rekao je je problem segregacije u OŠ „Petar Tasić“ je nastao 2005. godine kada je donet Zakon o sistemu obrazovanja i vaspitanja i kada je roditeljima dozvoljeno da jednostavno sami izaberu školu u koju će upisati svoje dete. Godinu za godinom roditelji većinske zajednice su svoju decu upisivali u obližnje škole, samo ne u „Petar Tasić“ i to je i dovelo do toga da imamo 99% učenika romske nacionalnosti u toj školi. Prošle godine se javila opasnost i da se ta škola zatvori, zbog manjka broja odeljenja. Mi imamo slučajeva da u tu školu ni romska deca ne upisuju u onom broju u kojem su se ranije upisivala, nego idu u „Vožd Karađorđe“. Škola je pisala dopise ministarstvu, lokalnoj samoupravi, školskoj upravi u Leskovcu i bojim se da će se jednog dana ta škola zatvoriti. Mislim da je to sistemski problem i mora doći do zakonskih promena, jer postoji još nekoliko sličnih škola u Srbiji, koje su čisto romske škole. Tu postoji još problema, jer u takvim školama pada kvalitet obrazovanja, kao i problem sa prosvetnim kadrom. Deca koja dolaze iz romskih naselja ne znaju srpski, nego govore maternji jezik, pogotovo đaci prvaci, pa praktično učitelji moraju da uče romski da bi mogli da se sporazumeju sa decom.“

Saitović je govorio i o medijskoj slici kada je ova tema u pitanji i naveo primer tri uzastopna slučaja nasilja nad Romima u 2019. godini u Leskovcu i naznačio negativnu ulogu medija u borbi protiv diskriminacije, jer u velikom broju slučajeva kroz svoje izveštavanje minimiziraju slučajeve diskriminacije i ne izveštavaju objektivno.
„U većini slučajeva ide naslov „Rom je ubio, ili Rom je uradio ovo ili ono“… Ide se na nacionalni osnov iako se radi o tome da je to neko svakodnevno loše dešavanje koje ne vrše samo Romi. Jasno je da mediji zavise od senzacionalizma, ali ne treba napadati celu jednu naciju zbog loše stvari koju je uradio pojedinac.“
U diskusiju se uključio i uposlenik Doma kulture Roma u Leskovcu Vladimir Amzić koji je rekao da nije na ovom panelu čuo neki predlog za rešenje problema.
„Znamo da diskriminiacija se teško dokazuje, da mnogi ljudi nisu ni svesni da su diskriminasini, ali ja želim da ukažem na to šta je rešenje problema po meni. Treba biti što više druženja romske i srpske dece. U OŠ „Vožd Karađorđe“ imamo 270 đaka romske nacionalnosti, a u „Petru Tasiću“ 320. Romi su se sami snašli, već upisuju decu u druge škole, a ne u „Petar Tasić“. Dalje, mi Romi smo navikli da stalno nešto kukamo kako nam nešto ne valja, kako nešto nije u redu… Ali u Leskovcu zaista postoji problem što romska deca slabo upisuju srednje škole, da ne govorimo o višim školama i fakultetu. Oni koji to upišu su dobri studenti, ali na žalost, sve ih je manje i manje. Deca moraju što više da završavaju više škole.“
Amzić je naveo primer da deca iz seoskih sredina imaju veće predrasude prema romskoj deci u odnosu na decu koja žive u gradskoj sredini.
„To smo primetili na likovnim kolonijama za osnovce koje organizujemo. Mi moramo da se fokusiramo i na tu stranu, da se druže i deca sa sela sa romskom decom, jer postoji određena netrpeljivost.“

Na početku panel diskusije prikazan je kratki film u kome su objedinjeni delovi izveštaja elektronskih medija o slučajevima nasilja i diskriminacije koji su se dogodili u poslednjih pet godina u Leskovcu i okolini. Tokom panela i diskusije razmatrani su konkretni slučajevi diskriminacije Roma i škola koje pohađaju uglavnom ili samo Romi poput škole “Petar Tasić” u Leskovcu.

Istraživanja dokazuju da diskriminacija u Srbiji postoji, a da su dikriminaciji najizloženiji Romi, ali da ni sami Romi ne poznaju dovoljno mehanizme zaštite protiv diskriminacije. To potvrđuju i slučajevi fizičkog nasilja izazvani predrasudama i stereotipima na nacionalnoj osnovi, kakvih je u poslednjih nekoliko godina bilo u Leskovcu i okolini, ali i u celoj Srbiji. Zato je veoma važno raditi na kampanjama protiv diskriminacije i otklanjanjanju pojava poput sagregacije u školama. Srbija ima neophodne zakonske osnove i mehanizame za borbu protiv diskriminacije Roma, ali se oni ne primenjuju u dovoljnoj meri – zaključeno je na panel diskusiji „Upoznaj, ne sudi!“ u Leskovcu.