Kako do sertifikovanog “leskovačkog ajvara”

LESKOVAC

Predsednik skupštine udruženja „Leskovački ajvar’’, Stevica Marković, kaže da će članovi tog udruženja ove jeseni proizvesti oko trideset do četrdeset hiljada tegli sertifikovanog leskovačkog ajvara.

Članovi udruženja su uglavnom registrovana poljoprivredna gazdinstva, a Marković kaže da svako od njih pojedinačno proizvede po dve do tri tegle leskovačkog ajvara.

-Što proizvedemo, to i prodamo, nemamo zaliha. Najčešće tržište su Beograd i Novi Sad, nešto ide i za inostranstvo, ali to je autobuskim prevozom. Trudimo se da i mi te naše proizvode stavimo u neke legalne tokove, jer je ovo ipak skupa proizvodnja, ali I proces sertifikacije, koji ima neke kontrolne tačke koje moramo da pratimo i da ih se pridržavamo, objašnjava procedure Marković.

Udruženje “Leskovački ajvar “ postoji od 2008. godine. Trenutno ima 16 članova, a među njima su i Regionalna privredna komora i Zadružni savez Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Oni su potrebni u procesu sertifikacije kao nezavisna tela od proizvođača. Bave se proizvodnjom, promocijom i prodajom sertifikovanog leskovačkog ajvara.

Marković kaže da vrlo teško mogu da se odbrane od raznih falsifikata koji na svojim etiketama nose naziv “leskovački ajvar”.

-Širok je dijapazon na koji to rade naše, uslovno rečeno, kolege falsifikatori. Pošto su sada društvene mreže vrlo popularne i pristupačne većini građana, najveći deo promocije tih nelegalnih proizvoda se obavlja tamo. Imali smo i razgovor sa gradonačelnikom grada Leskovca, Goranom Cvetanovićem, da nam pomognu u tom smislu, da se neke gradske organizacije upoznaju sa tim i pomognu da se smanji nelegalna proizvodnja.-

Marković naglašava  da je i pre nekoliko godina u marketima mogao da se nađe proizvod iz Makedonije pod ovim zaštićenim nazivom.

-Mislim da im je čak i puštena tužba, ili smo tom udruženju poslali upozorenje da to više ne rade. Mislim da oni to više ne rade.-

Među članovim udruženja “Leskovački ajvar” ima onih koji papriku kupuju od proizvođača, a ima i onih koji je sami proivode.

Marković kaže da ne postoji nikakav tajni začin za sertifikovani “leskovački ajvar” i da je “caka” u sorti paprika i podneblju gde se proizvodi.

-Bitno je samo da je u pitanju sorta “kurtovska kapija”. Nikakvi drugi preduslovi nisu bitni. Paprika se peče na šporetu, na kubetu, drva se koriste kao energent, nema plina, električne energije, ručno se ljušti, melje. Proces proizvodnje je isti onaj koji mi Leskovčani koristimo u svom domaćinstvu, nema nikakve razlike. Nema nikakvih tajnih začina. Specifičnost našeg ajvara je paprika iz ove kotline, 280 sunčanih dana, sliv pet reka, kvalitet zemljišta i ljudi, odnosno znanje ljudi da proizvedu taj kvalitet paprika,- objašnjava Marković.

Kaže i da se nedavno pojavio pravi naučni demantij dugo ukorenjegog verovanja da ajvar nema nikakve posebne nutritivne vrednosti.

-Prošle godine je jedna gospođa krenula da sprema doktorat gde joj je ajvar bio ciljni proizvod. Hemijski procesi koji se obavljaju u preradi pečenjem, pa onda uprživanjem, dovode do toga da paprika nešto izgubi, ali nešto i dobije u tom postupku. Tako da ajvar nije baš toliko izgubio neka svoja kvalitetna svojstva. –

Zanimljivost je da, recimo, već nekoliko generacija američkih ambasadora voli ajvar, što kažu i kad dolaze na jug Srbije. Pitamo Markovića da li ta činjenica može biti dobra osnova da se ajvar promoviše i u ovoj daklekoj zemlji.

-Za sada smo uglavnom skoncentrisani na Srbiju. Učestvujemo na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu već tri godine, Ministarstvo poljoprivrede nam obezbeđuje štand, ne samo leskovačkom ajvaru, nego za deset proizvoda sa geografskom zaštitom iz Srbije. Sajam etno hrane takođe koristimo kao vid promocije, neke manje sajamske manifestacije, sad je bio Sajam zimnice u Koceljevi, ima neki Zaječaru… Sporadično se kolege, po dvoje-troje njih organizuje i posećujemo neke sajmove. Za sledeću nedelju se spremamo za naš Šesti sajam ajvara i zimnice u Leskovcu,- ispričao nam je Marković.

Na pitanje kako tumači to što se mnogo više promoviše Roštiljijada nego leskovački ajvar, iako je Leskovac veoma poznat po kvalitetnoj paprici, Marković kaže da je došlo vreme da se to promeni.

-Na sastanku sa gradonačelnikom i načelnikom službe za finansije, Daliborom Tričkovićem, dogovoreno je da nam pomognu oko organizacije Sajma zimnice. Do sada, moram da priznam i kažem, najviše nam je pomogla Regionalna privredna komora iz Leskovca i Goran Jović. Unazad deset godina oni su nam prvo pomogli oko organizovanja udruženja, pa oko prve sertifikacije, pomogli su nam i finansijski, oko odlaska na Sajam etno hrane. Stvarno su nam puno pomogli. Grad nam je pomagao u smislu da su nam davali sredstva, pa smo za taj sajam spremali neke kese, flajere, neki promotivni material.-

AJVAR KAO BUDUĆNOST

-Proizvodnja ajvara može biti ozbiljna budućnost, ali moramo i ozbiljno da se posvetimo tome. Sa kolegama iz udruženja smo razgovarali na tu temu. Čini nam se da zbog teške ekonomske situacije, gde su ljudi prisiljeni da rade sve i svašta, da se malo i gleda kroz prste tim ljudima koji proizvode ajvar nelegalno. Cilj nam je da u narednom periodu te ljude priključimo našem udruženju i da tu svoju proizvodnju donekle stave u neki legalan tok. Mislim da neće moći još dugo ovako da se radi, da će inspekcije malo pojačati svoj rad. Razgovarali smo i sa  ministarstvom poljoprivrede da se u narednom periodu pojača rad republičkih inspekcijskih organa. Pozivam ljude koji sada proizvode i prodaju sami ajvar, da se učlane u udruženje i iskoriste benefite da se pojave na nekom sajmu, da promovišu svoju proizvodnju i da na jedan legalan način prodaju i plasiraju svoj proizvod.-

Na konstataciju da se ljudi, možda, plaše dodatnog oporezivanja, ako budu u tim legalnim tokovima, Marković kaže da “negde mora da se nešto plati da bi se i dobilo”.

-To nije prevelik trošak. Godišnja članarina u udruženju je 4.000 dinara, što i nije mnogo. Trenutna sertifikacija je negde oko 80-90.000 dinara, ali ako nas bude više u udruženju, onda se procenat po članu smanjuje. To nije neki uslov, mislim da je bitno da se proizvodnja ajvara stavi u legalne tokove. –

Resertifikacija se radi svake godine i dobija se na rok od godinu dana. Sertifikacijska kuća, koja prati proizvođače iz ovog udruženja, uzima određene kontrolne tačke iz elaborata koji se nalazi kod Zavoda za intelektualnu svojinu.

-To su kritične tačke u procesu proizvodnje i to prate kad dođu na teren. Naša interna kontrola, u kojoj su Privredna komora i Zadružni savez, ide od člana do člana i gleda način na koji se proizvodi ajvar. Da se, recimo, ne koristi plin ili električna energija u pečenju, da se ljušti ručno, da se određena količina dodataka koja se stavlja u ajvar primenjuje. I na kraju obavezni smo da radimo i analizu tog proizvoda, svako od gazdinstva radi analizu u Zavodu za javno zdravlje, jer hoćemo da i sami budemo sigurni u proizvod, da je spreman za ljudsku upotrebu,- objašnjava Marković.

Još jedna od tačaka jeste obavezna analiza zemljišta na kome se proizvodi paprika.

AJVAR PATRIOTIZAM

-Ima restorana u Leskovcu i okolini koji bi, u principu, trebalo da nude i promovišu leskovački ajvar. Ne moraju oni da kupe taj proizvod od kolega iz udruženja, mogu i oni sami da se učlane, znam da pojedini restorani proizvode svoj ajvar. Da se učlane da imaju pravo da taj proizvod prodaju. Greota je da dođe neko u hotel u Leskovac i da mu daju viršlu, kačkavalj i jaje na oko. Bolje da mu daju spržu, neki sir sa Vlasine i ajvar za doručak. Za ručak, naravno, dođe roštilj. Italija to mnogo drugačije radi. Oni su meni kao reper u svemu tome. Tamo pijete vino iz regije u kojoj se nalazite, jedete sir, pršutu, maslinovo ulje. Ovde je situacija mnogo drugačija. ja pijem čaj koji došao iz Engleske, umesto onog koji pakuju naše firme u Leskovcu, Nišu, Knjaževcu… Izgubili smo generalno taj lokal-patriotizam. Promovišemo neki drugi vid patriotizma, što se meni ne sviđa, a ovo je pravi patriotizam. U proizvodnji ajvara nemate uvozne komponente, sve je odavde, eventualno so koja dolazi sa strane. –

Ljiljana Stojanović