Jelena Cvetković-fudbalski sudija

LESKOVAC

Jelena Cvetković 2010. godine je počela da sudi fudbalske utakmice. Pre toga je još kao devojčica igrala fudbal sa dečacima i devojčicama, a nekako u to vreme je oformljen ženski fudbalski klub „Lavice“. Treneri „Lavica“ su tražili talentovane devojčice po raznim turnirima, organizovali utakmice i tako su došli do Jelene.
-U to vreme je predsednik sudijske organizacije bio Zoran Jovanović bio sa nama na pripremama i pitao mene i još 2-3 devojčice da li bi želele da se bavimo suđenjem. Ja sam pristala i, eto, već desetu sezonu sudim. U početku sam paralelno igrala fudbal i sudila, ali kada sam dospela u zonski stepen takmičenja, prešla sam samo na suđenje. Mislim da mi je dosta pomoglo iskustvo igranja fudbala, jer sam, naravano, na taj način naučila pravila, šta je prekršaj, ofsajd, imala sam osećaj za igru i to mnogo znači kada krenete u sudijske vode. Pomaže mi i iskustvo koje imam kao igračica u tome što pogled na igru sudije i fudbalera je potpuno drugačiji. Ja kao sudija znam šta igrači misle, osećaju… I lakše je da napreduješ kao sudija.-
Geni
-Moj otac i stric su igrali fudbal, a stric je bio i sudija, – pojašnjava Jelena.
-Bilo im je drago kad sam im rekla da ću da treniram fudbal i podržavaju me u svemu. Dolaze na moje utakmice i stalno imaju neke savete šta bi i kako bi trebalo da uradim. Kući kada na tv gledamo neku utakmicu on obično ima neko svoje mišljenje i komentar, ali ja nekako nisam osoba koja će da se ubeđuje da li je ili nije bio prekršaj, penal, ofsajd… Mi to ne gledamo isto, ne procenjujemo isto. Ja samo kažem da je po pravilima to i to, nema rasprave zašto i kako…-
Prva utakmica
-Petlići Radana iz Lebana sa nekom ekipom, zaboravila sam koja je bila,- seća se Jelena.
-Bila sam pomoćni sudija i mahala sam penal. Sećam se da je glavni sudija Milan Đorđević, koji sada sudi Srpsku ligu, rekao da će biti od mene dobar sudija. Prvi put sam kao glavni sudija takođe sudila petlićim, ovaj put u Bojniku. Inače, u to vreme mi je mana bila kretanje po terenu, jer sam trčala kao fudbaler, gde je lopta tu sam i ja. Tek je kasnije došlo to iskustvo i znanje u kretanju.-
Karijera
Jelenina sudijska karijera stalno ide uzlaznim tokom. Prve dve godine je sudila okružnu lilgu, pa prešla na Nišku zonsku. Godinu dana kasnije već je sudila Zonu Jug i nakon dve godine krenula da sudi mušku Srpsku ligu (treći rang takmičenja), gde je već pet godina, i Superligu za žene. Krajem 2016. je postala deo Talent-mentor programa Fudbalskog saveza Srbije i radi se o programu za perspektivne sudije. Od FSS-a je UEFA 2017. zatražila jedan ženski tim koji bi se pripremao po posebnom programu. Među osam ženskih timova iz Evrope, srpski su činile Jelena Cvetković, Ivana Jovanović i Danijela Stojanović. Kao jedan od dva najbolja ženska tima dobile su za nagradu mogućnost da sude KONKAKAF prvenstvo (prvenstvo na kome učestvuju reprezentacije Severne i Srednje Amerike) za devojčice do 16 godina koje je održano na Floridi. Sudile su finale, Meksiko – SAD, što je, svakako, veliko priznanje.
-Mi smo bile, uz devojke iz Španije, jedine iz Evrope. Ukupno je bilo 60 sudija. Da ćemo da sudimo finale saznali smo dva dana ranije u sobi gde smo održavali sastanke. Osećaj je bio neverovatan, ne znate šta da kažete, kako da reagujete, čujem Danijelu koja stoji pored mene i kaže „Pa mi sudimo finale!!!“-
Posle tog turnira Jelena je postala internacionalni sudija, što znači da ima FIFA grb i može da sudi međunarodne utakmice. Ove godine je sudila u Austriji kvalifikacije za Evropsko prvenstvo za fudbalerke do 17 godina, kvalifikacije za žensku Ligu šampiona u Belgiji, zatim utakmicu kvalifikacija za EP između Moldavije i Češke… Sudila je i finale kupa Srbije za žene, a bila je prva žena koja je sudila finale Kupa Jablaničkog okruga.
Rodna ravnopravnost
Neizbežno je poređenje sa muškarcima fudbalskim sudijama, s obzirom na uvreženo mišljenje muške populacije da se žene ne razumeju u fudbal i kola.
-U kola se od nedavno razumem, jer sam kupila auto, znam i svaki auto koje je marke, a da se ne razumem u fudbal ne bih dogurala dovde, – je Jelenin komentar uz, naravno, smeh.
-Ženama je lakše da napreduju, jer je manja konkurencija među sudijama, manje ima liga u ženskom fudbalu… Ja sam postala međunarodni sudija za devet godina, a recimo moj kolega Milan sudi već 19 godina i još uvek nije dostigao taj rang. Ali, mislim da je ženama možda i teže da sude nego muškarcima. Odnos igrača prema sudiji je isti, nema veze kog su pola. U početku je malo teže, dok te ne upoznaju, dok ne stekneš autoritet. Ja mislim da sam autoritet stekla tako što sam bila u početku malo stroža, nisam dozvoljavala da se raspravljaju i komuniciraju sa mnom, znala sam i da dam karton zbog toga. Sada je već to mnogo drugačije, ne sećam se kada sam dodelila žuti karton nekom igraču zbog prigovora. Mislim da autoritet nisam stekla kartonima, nego je ipak igračima mnogo važnije kad shvate da si ti neko ko se razume i ko zna da sudi.
Sudijske greške
Igrač može da pogreši milion puta i to ne vide svi u publici. Ali, kad sudija pogreši, pa čak i ako ne pogreši, publika reaguje burno…
-To je očekivano. Nemam problema sa tim, jer to ne može da se promeni. Publika je publika, ona gleda i reaguje kako reaguje i to je to… Ljudi ne shvataju da ja i moje kolege kad počne utakmica više ne čujemo publiku, nego smo skoncentrisani na ono šta se dešava na terenu. Kod mene postoji neka pozitivna trema kako će sve to da se odigra, ali onog trenutka kada dam znak za početak utakmice trema nestaje i svu pažnju posvećujem dešavanjima na terenu. Naravno, ponekad je prosto nemoguće ne čuti neki šaljiv komentar, kao kada smo na nekoj utakmici izlazili na teren ja i dvojica sudija koji su bili pomoćnici. Neko iz publike je dobacio da je od nas troje najzogniji sudija kolega koji bio levo od mene.-
Jelena misli i da je publici postalo normalno da vidi ženskog sudiju.
-Nekad je publika znala i da toleriše greške sudije upravo zbog tog nekog shvatanja „Ma, pusti, žensko je, nema pojma… Sada više toga nema, kada publika misli da sudija greši svoje nezadovoljstvo će pokazati na potpuno isti način, nezavisno od toga da li je sudija muško ili žensko. Iste su gestikulacije, psovke… Ali, kao što rekoh, mi to ne slušamo.-
Pozitivne stvari zbog suđenja
-Naučila sam engleski, koji je postao obavezan za sporazumevanje tokom utakmice. Stekla sam mnogo prijatelja u skoro svakom gradu, a u psolednje vreme i u drugim državama. I tek ću da stičem prijatelje. Dosta putujem, mogu da vidim druge zemlje, gradove, ljude, kulturu… Opet, odrekla sam se i dosta toga, ali to ne vidim kao nešto negativno. Ja imam obavezu da svakog dana idem na trening, jer moram da budem u fizičkoj kondiciji. Moji drugovi i drugarice mahom izlaze,a li ja ne pamtim kad sam otišla u neku diskoteku, kafanu… Kad je pauza u prvenstvu onda i odem, ali dok traju takmičenja to zadovoljstvo ne mogu sebi da priuštim. Ali, ja ne žalim ni za čim. Vodim normalan i zdrav život, na neki način sam profesionalni sportista.-

Ivan Spirić

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*