U galimatijasu kontroverznih informacija o tome da li je pandemija izazvana kovidom 19 još uvek u toku, ili je okončana, o tome kako se svakodnevno treba ponašati – maska ili bez nje, u atmosferi kada deo medija još uvek prenosi informacije o broju zaraženih i umrlih, a drugi deo se ponaša kao da se to njega ne tiče, u vremenu u kome lekari nekih drugih specijalnosti govore o posledicama korone po svoje pacijente, u uslovima kada nije poznata sudbina legendarnog „Kriznog štaba“ Vlade Srbije, sve češće nailazimo na pitanje: – Da li je Krizni štab u Leskovcu efikasno funkcionisao u doba korone?
O tome smo razgovarali sa Dragoljubom Živkovićem, profesorom Mašinskog fakulteta u Nišu.
-Osnivač Štaba za vanredne situacije Grada Leskovca, ili kolokvijalno Krizni štab, je Skupština grada i zakon propisuje obavezu da štab podnosi izveštaj telu koje ga je izabralo,- objašnjava Živković.
Kaže da “Krizni štab dugo to nije radio, i na kraju smo uspeli da tek februara 2022. godine podnese izveštaj Skupštini grada. Ali, taj izveštaj ima mnoge manjkavosti”, ocenjuje profesor Živković.
-Prvo, on nije podnet kao zaseban dokument nego u sklopu izveštaja o radu radu Kriznog štaba za 2021. godinu, a u sebi je zadržao i 2020. godinu. Dakle, praktično zakonska obaveza se nije poštovala da se u pravo vreme podnese izveštaj, što je važno da bi se određene iskustva iz rada uvela u konkretnu praksu i da bi se eventualni propusti, a svi znamo da ih je bilo jako puno, mogli da otklone i da štab efikasnije funkcioniše,- rekao je on i dodao da “sam štab ima vrlo kvalitetnu strukturu, pre svega jedan broj ljudi je iz lokalne samouprave, ali i iz Policijske uprave Leskovac, Vatrogasna služba… Jedan respektabilan sastav od tridesetak ljudi pred kojima se skida kapa”.
Međutim, kaže Živković, štab u svim segmentima nije funkcionisao na pravi način.
-Ono što smo kritikovali kao odbornička grupa je da izveštaj štaba nije potpisao komandant štaba, a to je gradonačelnik Grada Leskovca, nego njegov zamenik. Gradonačelnik je kao komandant štaba imao kraće izlaganje pre diskusije i izneo je činjenice koje su odstupale od navoda u izveštaju. Ja sam zaključio tokom svog izlaganja da imam utisak da se komandant štaba ne slaže sa izveštajem. Najozbiljniji problem je što on nije potpisao izveštaj, što je na neki način i protivzakonito, ali govori i o tome da komandant štaba jednostavno je shvatio da taj izveštaj nije zadovoljavajući,- smatra Živković.
IZVEŠTAJ (pun manjkavosti)
Taj izveštaj se sastoji iz dva dela, objašnjava, i dodaje da se “prvi deo odnosi na 2021. godinu, koja nije toliko sporna, i na 2020. Godinu, koja je izuzetno sporna u svim svojim segmentima”.
-Što se tiče izveštaja koji se odnosi na kovid u toku 2020. godine, on je katastrofalan. Taj izveštaj u sebi zadrži samo navođenje tačaka dnevnog reda redovnih i vanrednih sednica Štaba za vanredne situacije, bez analize kakvo je izvršenje tih naredbi bilo, bez navođenja bilo kakvog brojčanog podatka o broju umrlih, o broju zaraženih… Ako neki istoričari budu istraživali jednog dana šta se to događalo u Leskovcu povodom kovida i kao jedan od najrelevantijih izvora budu koristili izveštaj Kriznog štaba neće saznati ništa,- kategoričan je Živković.
-Iz ovog izveštaja zaključujem da toga nije bilo ni na sednicama samog štaba, što je još veće zlo, jer pretpostavljam, da je bilo tih analiza, one bi se našle u izveštaju. Zbog toga je epidemija i ostavila tako ozbiljne posledice na Leskovac, gde imamo samo u gradu veliki broj zaraženih u samoj zdravstvenoj službi. Imamo broj od 500 umrlih u Leskovcu. Broj zaraženih, ako je tačno to što je dr Kon, koji je eminentni član Kriznog štaba na republičkom nivou, ali moram da kažem da se ograđujem od odluka koje je Republički krizni štab donosio, jer ih je očigledno donosio pod političkim pritiskom. I ako je on u pravu da je od broja obolelih 1% umro, i ako je 500 tačan broj, a jeste, to znači da je broj obolelih u Leskovcu u 2020. Godini bio 50.000. Moje pitanje je bilo – da li su svi ti ljudi morali da umru i da li je morao da bude toliki broj zaraženih? – pita Živković.
-Naravno, to su tragične sudbine, koje su pogodile porodice umrlih, ali i sami oboleli imaju tragične posledice po zdravlje, na plućima, sa srcem… Mnogi su umirali i kasnije, kad su izašli iz bolnice, od bubrega, srca, ali je to njihovo stanje pogoršao kovid. Mi na ova pitanja odgovore nismo dobili,- rekao je Živković.
-Što se broja umrlih i zaraženih zdravstvenih radnika tiče, Leskovac je na vrhu lestvice u Srbiji. Krizni štab ni na ovo nije dao odgovor. U Srbji je, inače, jako mnogo preminulih lekar, 2020. godine je preminulo 72 lekara. U Sloveniji u isto vreme nula, u Hrvatskoj 4. Znači, nešto nije bilo u redu sa organizacijom zdravstvene službe,- samtra on.
Ipak “najveći teret u otklanjanju posledica kovida su preuzeli zdravstveni radnici, ali mora da se kaže ni da svi nisu bili na visini zadatka“.
-Bilo je različitih pojava, uostalom i sam se suočio sa jednom. Medicinska sestra, kada je trebalo da me transportuju za Beograd, je rekla da joj je „isteklo radno vreme, što bi se ona angažovala“. To sam naknadno saznao, a to je i osoba koja me lično poznaje,- prenosi Žiivković, koji je i odbornik u Skupštini grada Leskovca Grupe građana “Za Leskovac ZAJEDNO”, jedno od iskustava obolelih od kovida koji su, zbog teškog stanja, morali da budu transportovani za Beograd.
Lj. Stojanović
Leave a Reply