Nakon svog obraćanja tokom uručenja ugovora o sufinansiranju projekta iz oblasti socijalne zaštite, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović upitao je prisutne novinare da li imaju pitanja i konstatovao da nema pitanja.
„Nema pitanja? Onda ću ja sam sebi da postavljam pitanja i da dajem odgovor, pošto vi ne postavljate pitanja, a vidim zainteresovani ste da…“ rekao je doslovce Cvetanović koji nije postavio najavljeno pitanje, ali je pročitao:
„Retke bolesti su izuzetno heterogena grupa bolesti čija zajednička osobina je da pojedinačno pogađaju mali broj obolelih, ali da zajedno čine grupu od više hiljada različitih bolesti. U svetu se svake nedelje otkrije pet novih, a po postojećim podacima u svetu ih trenutno ima između 8-9.000. Dok nije postojao registar, sam broj obolelih nije adekvatno vođen, odnosno oboleli nisu prepoznati u zdravstvenom sistemu. Naša zemlja u kontinuitetu ulaže u ovu oblast. Odgovor naše države na retke bolesti postao je potpuno sveobuhvatan, sistematski i zacrtani su dugoročni ciljevi. Upoređujući ulaganja vidimo da je 120 miliona bilo 2012. godine, kad su neki drugi imali odgovornost, a danas je 10,2 milijarde dinara. U registar obolelih od retkih bolesti Instituta za javno zdravlje upisano je 14.000 obolelih. Postoje lekovi koji se finansiraju preko RFZO. Najveći broj obolelih je od cistične fibroze i spinalne mišićne atrofije. Veliki napredak napravljen je u oblasti genetskih analiza što se smatra kao prevencija teških bolesti u kasnijem periodu.“
Cvetanović je pozvao, kako je rekao, “čitavu ekipu” koja je par sati ranije primila gospođu čiji je sin Ognjen Stojanović iz Bratmilovca, da izađu kako bi se “čula i druga strana”.
Cvetanović je zapravo ovako reagovao na događaj koji je bio pre press konferencije a koji ga je, očigledno, mnogo iznervirao.
Majka dečaka, koji je u kolicima, Ognjena Stojanovića, Marijana, davala je izjavu novinarki Regionalne informativne agencije JUGpress o sastanku sa predstavnicima grada, na koji je bila pozvana da bi, kako su joj rekli ranije, preonašli način “da pomognu” a posle odbijanja komisje da joj dodele status roditelj – negovatelj sa obrazloženjem da je odbijena zato što Ognjen “Ide u školu”.
Majci dečaka su na tom sastanku rekli da će grad da plaća pratioca a da ona nadje posao na kome će “da se odmori” pa posle ,može da nastavi da se stara o Ognjenu preostalih 16 sati.
No, da ipak čujemo Cvetanovića i njegovu stručnu ekipu.
„Sedam osoba koje su kometentne i koje svaka u svojoj oblasti može da nađe pravni način kako može da se pomogne. Ono što sigurno znam, da za spinalnu mišićnu distrofiju postoje tri leka, a svaki lek košta preko dva miliona dinara i sva tri leka se finansiraju preko RFZO. Terapija koja se daje zavisi od komisije, koja proučava bolst, stadijum, rehabilitaciju i na osnovu toga ciklično se daju lekovi.“
Zamenica gradonačelnika Lidija Dimitrijević rekla je da su razgovarali sa „gospođom ( ne zna joj ime izgleda, prim JUGpress) koja je došla sa svojim sinom i imala određene zahteve. “Mi smo pokušali da joj objasnimo zakonske mogućnosti i okvire u odnosu na zahteve koje ona ima. Radi se o gospođi , koja je imala zahtev za ostvarenjem uslova roditelj-negovatelj. Na žalost, ona ne ispunjava uslove, te je komisija zbog toga i odbila njen zahtev, jer dete ide u školu. Jedan od uslova za sticanje usluge roditelj-negovatelj je da dete ne ide u školu.”
Na pitanje novinarke JUGpressa da li to znači da ona treba da ispiše dete iz škole, Dimitrijević je rekla “Ona, naravno, ne bi trebala da ispiše dete iz škole, ali usluga se odnosi na najteže slučajeve, odnosno onu decu koja ne mogu da pohađaju školu.“
Novinarka JUGpressa je pitala šta je bilo sa obećanjem koje je dato Marijani Stojanović pre mesec dana, kada je takođe tražila prijem kod gradonačlenika, Dimitrijevićeva je rekla da “nisu tu da daju obećanja”.
„Mi smo ovde da dajemo načine mogućih rešenja. Ono što smo joj mi ponudili je da zasnuje radni odnos i na taj način ostvari uslugu lični pratilac deteta.“
Usledilo je pitanje i da li odluka ili pravilnik mogu da se promene, a zamenica gradionačelnika je podsetila da, pored Leskovca, u Srbiji još samo Sremska Mitrovica imaju ovakvu odluku o dodeli statusa roditelj-negovatelj.
Bojan Đorđević, šef Odseka za poslove Gradskog veća, dodaje da je pogrešna percepcija da je status roditelj-negovatelj jedina mera u sistemu socijalne zaštite.
„Upravo vodeći računa o socijalizaciji i roditelja i dece i njihovoj inkluziji, naš grad ima čitav set mera u okviru socijalne zaštite. Status roditelj-negovatelj usmeren je ka najtežim kategorijama, odnosno ka roditeljima koji zbog zdravstvenog stanja svoje dece ne mogu da prihoduju svojim radom. Uvažava se mišljenje interresorne stručne komisije, koje procenjuje potrebu deteta za pružanje socijalne zaštite, u konkretnom slučaju mišljenje komisije je da Ognjen treba da pohađa redovnu školu, a preporuka za majku je da koristi uslugu ličnog pratioca. Nije bilo realno očekivati da se svi ovakvi slučajevi reše ovom odlukom, ali smo mi hrabro krenuli u uređivanje ove materija. Do sada smo imali 22 pozitivno rešena zahteva, što svakako, nije dovoljno.“
Na pitanje zašto su odbornici vlasti na poslednjoij sednici Skupštine grada odbacili predlog dve odborničke grupe opozicije za dopunu dnevnog reda u okviru koje bi se diskutovalo o predlozima za promenu gradske Odluke o načinu dobijanja ovog statusa, odgovorio je Cvetanović.
„Vi ne pratite. Prvo, niste imali ni jedno pitanje, a kada ja postavim pitanje, onda ste mnogo…”, zamerio je Cvetanović novinarki JUGpressa.
On je optužio i da “piše po fejsbuku kako joj je žao što oni nisu pobedili u Zaječaru” a na njeno pitanje “koji mi”, nije imao odgovor.
Novinarka mu je preporučila da prenese svojim saradnicima, koji prate šta ona privatno radi, da pažljivo čitaju šta piše na svom privatnom FB profilu da ne bi prenoslili neistine gradonačelniku.
” Opozicija je tražila samo da se formira registar”, tvrdi Cvetanović koji nije odgovorio na pitanje zašto ti predlozi nisu uvršteni u dnevni red sednice.
“Mi smo otišli korak dalje. Dva grada u Srbiji su jedina koja to rade, ako nešto postoji u međuvremenu ćemo promeniti. Mi smo za ovu namenu predvideli pet miliona, ali su do sada potrebe već prešle 40 miliona. Ne možemo da rešavamo individualno i sporadično svaki slučaj, jer on zahteva posebnu pažnju i vreme oko toga. Mi smo formirali komisiju, kojoj se ja ne mešam, to su stručni ljudi koji su kompetentni i koji to rade. Oni mi samo daju ko je prošao, ko nije, kao i iznos koji treba da se uplati. To je pravi način funkcionisanja, a ne da se svako meša u svaku čorbu i da baš svakog pojedinačno mora gradonačelnik da primi da bi razgovarao. Sedam osoba, koje su kompetentnije u svojim sferama od mene su razgovarale, jer ja sigurno ne znam više pravo od Bojana Đorđevića ili Zorana Vukašinovića, ili oko socijale kada je Predrag Momčilović u pitanju. Koliko god pokušavam da ćutim i da ne odgovaram, toliko neki pojedinci žele da neke slučajeve postave iznad samo zato što je neko glasan. A šta je sa ljudima koji leče svoju decu, mirni su, rade vredno, muče se i ostvaruju ona prava na koja zakonski imaju pravo? Valjda su oni većina, a ne sporadični slučajevi koji su glasni i zato što ništa nisu prihvatili,“ ispričao je Cvetanović.
Priključio se i direktor Centra za socijalni rad Predrag Momčilović, koji kaže da je Marijani Stojanović konkretno ponuđeno rešenje da koristi usluge lični pratilac deteta.
„Mi u Leskovcu imamo tu uslugu i trenutno obuhvata 50 dece. Centar za socijalni rad je uputni organ za tu uslugu. Mislim da je za Marijanu Stojanović to sjajno rešenje, jer bi lični pratilac deteta boravio sa njim dok je u školi, a ona bi za to vreme mogla da se radno angažuje i na taj način ostvari prava iz radnog odnosa. Odluka je, po meni sjajno napisana, i upravo je cilj ove odluke da deca idu u školu i da se na taj način socijalizuju. Grad Leskovac upravo pomaže određene socijalne usluge, kao što i lični pratilac deteta. Na žalost, gospođa Stojanović to ne želi da prihvati, iako bi ona imala neku pauzu od osam sati gde bi mogla da bude radno angažovana, da malo i sebi posveti pažnju, da da sebi oduška u obavljanju tako zahtevnog posla kao što je briga o detetu i da se odmoti”.
Na pitanje novinarke JUGpressa kako tačno misle da će da se odmnoti majka koja se bukvalno 24 sata stara o svom sinu, kada joj sad preporučuju da osam sati ide na posao a poreostalih 16 da se stara o detetu, Momčilović je rekao ” Kada kažem da se odmori, ne mislim na odmor gde će ona da sedi ili da leži. Pod odmorom mislim da na period kada neće biti pored deteta o kome sada brine 24 sata dnevno i koji će iskoristiti da se i ona malo socijalizuje, da provede radno vreme kao što i svi mi radimo pa s eposle staramo o deci. Da sa kolegama popije kafu, da popriča o nekim drugim stvarima, a ne da samo priča o bolesti svog deteta.“
Momčilović je ponovio reči gradonačelnika da se svaka odluka donosi u skladu sa finansijskim mogućnostima.
„Da li će finansijske mogućnosti u budućnosti biti veće, da li će budžet Grada Leskovca to moći da izdrži, to je delikatno pitanje na koje ja ne mogu da odgovorim.“
Na pitanje sa kojim obrazloženjem Marijana Stojanović odbija uslugu ličnog pratioca, Momčilović kaže da ona smatra da njeno dete ne može da se navikne na nekog drugog, sem na nju.
„Iskreno, kao neko ko u Cetru za socijalni rad radim 17 godina, lično mislim da je to pogrešna odluka. Iz mog iskustva mogu da kažem da svako dete može da se navikne na drugu osobu koja bi bila lični pratilac, jer znam da su svi ljudi koji su tako angažovani izuzetno kvalifikovani za to, sertifikovani, te da zaista imaju umeće i znanje koje je ovom dečaku potrebno.“
Sledeće novnarsko pitanje koje je upućeno odnosilo se na to da li majka može da bude lični pratilac svom detetu, ako prođe obuku i dobije sertifikat, Momčilović objašnjava da Centar za socijalni rad je uputni organ za tu vrstu usluge, a organizacija koja pruža tu vrstu usluge je Udruženje „Partnerski za obrazovanje“, a ovu oblast reguliše Zakon o socijalnoj zaštiti. On je rekao pojasnio i da majka ne mora da se zaposli, ako prihvati uslugu ličnog pratioca.
Zoran Ilić u ime Udruženja „Partnerski za obrazovanje“, koji i sam ima dete sa poteškoćama u razvoju, kaže da mu je mnogo pomogla usluga ličnog pratioca deteta.
„Mislim da dobro razvijamo praksu, ali i dodatne usluge. Meni je prvo smetalo što roditelj ne može da bude pratioc, a onda sam video da to donosi mnoge blagodeti. S druge strane, ukoliko negde ne postoji usluga ličnog pratioca, dešava se da se roditelj angažuje kao pratilac. Ovde treba da se gleda opšti interes, a ne samo mišljenje majke, ali moramo da uvažimo i mišljenje interresorne komisije, stručnjaka koji tu sede i koji misle da bi i dete i majka imali značajan benefit da dete dobije ličnog pratioca, a da majka ima pravo da radi ono za šta se spremala, da uživa u tom poslu, a ne samo da bude lični pratioc. U krajnjem slučaju, ako bude to neka odluka da majka postane lični pratioc, mi ne znamo da li će to napraviti neke dobre stvari ubuduće ili će napraviti nove probleme.“
Na komentar novinara je bio da ona već sve radi kao da je lični pratilac deteta, ali je pitanje ako bi se zaposlila kakav bi to u fizičkom smislu bio posao, te koliko bi ona mogla da se stara nakon posla o svom detetu koje ne može samostalno da se kreće, Ilić je rekao da postoje deca koja su u kolicima i koja koriste uslugu ličnog pratioca, a roditelji rade sve ove pobrojane stvari.
„S druge strane, benefit je imati ličnog pratioca, jer majka treba da se očuva i za neki kasniji period, kada to dete postane još teže, zahtevnije…“
Kako je izgledala konferencija za novinare, pogledajte ovde, a šta je o celoj stvari rekla Marijana Stojanović, pogledajte na ovom linku.
IS-LJS/AS
Opširnije informacije o svim dešavanjima u Leskovcu, Vlasotincu, Medveđi, Lebanu, Crnoj Travi, Bojniku i drugim mestima na jugu Srbije, pronađite u štampanom izdanju “Nove Naše reči” koje možete nabaviti na kioscima.
Leave a Reply