LESKOVAC
Pune 22 godine Goran Cvetković radi kao roštiljdžija na Roštiljijadi. Krenulo je pomalo slučajno, trebao je radnik, rođak ga preporučio, došao, probao i od tada ne preskače ovu manifestaciju.
-U to vreme na štandovima su bile samo leskovačke kafane i restorani. Danas su mnogi od njih odustali. Po meni ima više razloga za to. Neke kafane su prestale sa radom, zatim povećane su zakupnine koje oni nisu mogli da plate, naročito oni „sitniji“. Pogotovu kad je uvedena licitacija za mesta, oni nisu mogli da se takmiče sa mnogo platežnijih zakupcima sa strane. Zatim, sigurno je uticaja imalo i to što su inspekcije počele mnogo ozbiljnije da rade svoje posao, da se kontroliše jesu li radnici prijavljeni, imaju li sanitarne knjižice… To je samo povećalo novac koji se mora uložiti, tako da oni nisu našli neku svoju računicu u tome.-
Nekada su štandovi bili poređani u dva reda…
-Tačno tako, bilo ih je i sa leve i desne strane… Čini mi se da je bilo više štandova, više je nekako izgledalo kao da su restorani na ulici. Sada mislim da samo 3-4 štanda imaju taj restoranski izgled, ostali deluju kao kiosk brze hrane. Sve se svelo da se što manje plati, da ima što manje radnika… Mislim da to nije dobro za promociju ni same manifestacije, a ni grada. Jureći za zaradom izgubili smo onu ideju s početka, a to je da je ovo promocija roštilja.-
Što se posete tiče, Goranov utisak da je ona iz godine u godinu manja.
-Krajem 90-ih bukvalno nije moglo da se prođe između štandova. Jedne godine sam radio kao konobar, kolega i ja nismo mogli da postignemo da sve goste uslužimo. Sada imaš 10-15 gostiju i to je to… Ono što je meni interesantno i što sam primetio je da mi sve manje kao mušterije dolaze ljudi koji žive u samom gradu. Iz neke priče sa prijateljima i drugovima sam zaključio da oni jednostavno ne žele da kupuju roštilj kod nekog ko je ovde došao iz Čačka ili šta ja znam. Ima naših štandova, ali eto, oni izbegavaju da dođu. Sve više dolaze kao gosti ljudi sa sela, izgleda da je njima Roštiljijada prilika da izađu, da prošetaju, provesele se. Što se gostiju iz inostranstva tiče, najviše je Makedonaca, Bugara i Slovenaca.-
Izmeštanje Roštiljijade, priča koju svako malo neko proteže u javnosti, po Goranu je nemoguća.
-Ne verujem da bi mogla da opstane na nekom drugom mesto. Ovo nije idealno, ali ne verujem da postoji bolje. Ovde postoje i objekti kao što su prodavnice i kiosci, pa i oni služe kao neki prateći objekti… Mislim da centar grada daje neki šmek. Stoji to da je buka, ali buka bi bila gde god da se izmesti.
LESKOVAC BOLjI OD DRUGIH
Slađana Grbić iz Beograda desetak godina je zakupac štanda na leskovačkoj Roštiljijadi. Prodaje majice, a najviše se traže one sa srpskim motivima i Putinom. Njena procena je da je broj ljudi koji poseti ovu manifestaciju isti kao i prošle godine.
-Prodaja u odnosu na prošlu godinu je manja, ljudi komentarišu da je kriza, da imaju manje para… Uzeli bi nešto, ali lako odustanu kad vide cenu. Dopada mi se organizacija u Leskovcu, s obzirom da imam iskustvo i sa drugim gradovima, ovde je ipak viši nivo u odnosu na ostatak Srbije.
DANIJEL STOJANOVIĆ: DOBRA ORGANIZACIJA, A SVE MANjE LjUDI
Već desetak godina kao zakupac štanda učestvuje i Danijel Stojanović. Kod njega je moguće kupiti nakit koji on sam izrađuje u domaćoj radinosti.
-Uglavnom sa suprugom sve to spremam. Mislim da Roštiljijada generalno oslikava ekonomsko stanje u zemlji, da se to ovde odmah vidi. Iz godine u godinu sve je manje ljudi koji prolaze i kupuju nešto. Sad, kod mene je nakit stvarno jeftin, pa nemam problema da ljudi komentarišu da im je to skupo. Tu je više problem da li im se sviđa ili ne. Ali, generalno je manje para kod ljudi, pa je tako i manji promet. Opet, i tehnika uzima maha. Čini mi se da su ljudi izgubili onaj osećaj za druženje uz piće, lakše im je da sede kući uz kompjuter ili televiziju…-
Danijel se ovim poslom bavi širom Srbije, na raznim manifestacijama. Stanje je uglavnom kao i u Leskovcu.
-Što se same Roštiljijade tiče, neko moje iskustvo, s obzirom da sam bio svuda po Srbiji, je da je ovo jedna od najbolje organizovanih manifestacija u Srbiji. Ako bi je izmestili iz centra verujem da odmah može i katanac da se stavi na nju. Ovde sigurno 60 posto kupaca su slučajni prolaznici, oni koji preko dana prođu ovde. To su ljudi koji inače prolaze ovde, idu na posao, vraćaju se s posla, krenuli se negde, pa im je najbliži put kroz centar grada. Ako bi se izmestila sve bi se svelo na koncerte i ljude koji dođu na koncert. Manifestacija bi izgubila draž.-
Pripremio: Ivan Spirić
Leave a Reply