Na dvanaestom po redu protestu „Leskovac protiv nasilja“ okupljenim građanima obratio se Miloš Jovanović. On je rekao da se i dalje šeta u znak protesta zbog neviunih žrtava i dekadentnog sistema vrednosti koji se godinama nameće, sistema koji obezglavljuje sve one koji misle svojom glavom.
„Ovog puta neću podsećati na zahteve protesta, nego ću govoriti o jednog drugoj vrsti nasilja i jednom drugom nasilniku. Mi na čelu grada imamo nasilnika koji je još 1997. godine vadio pištolj i udarao žrtvu u predelu čela nanevši joj telesne povrede, na kraju joj opsovao majku i govorio kako će je ubiti. Za to postoji i pravosnažna presuda. Podsetiću i kako se gađanjem pikslama obračunavao sa najbližim saradnicima. Kao svaki faraon, ne samo da ponižava svoje, nego ponižava i tuđe supruge rečima „neka digen ruku ona koju nisam…“ znate vrlo dobro šta je izgovorio. Ako je on najbolji u leskovačkom SNS-u, kakvi li su tek ostali?“
Podseća Jovanović da je gradonačelnik već tri mandata na čelu grada.
„Za ta tri mandata nagledali smo se lažnih tendera i poslova nameštenih najpozantijem leskovačkom kumu, koji je od fotografa uspeo da dođe do leskovačkog Miškovića. Neće Leskovčani, Gorana Cvetanović, dobrovoljno da gledaju kako im tvoja klimoglavajuća svita nameće ionako velike namete, neće da gledaju kako ispunjavaš hirove svojim bivšim i sadašnjim ženama, neće da gledaju kako svog sina zapošljavaš u Bezbedonosno informativnoj agenciji, neće da gledaju kako Parkin servis ustupaš lokalnim mafijašima, neće da gledaju kako leskovačke privrednike držiš u šaci, neće da gledaju kako si uzurpirao svaku javnu instituciju i kako zapošljavaš svoje poltorne i botove, a ne one koji su to znanjem i radom zaslužili, kako rasipaš milione na još uvek nezavršen trg u centru grada i to kumovskim firmama partije…“
Jovanović je optužio i gradonačelnika da je uživao u Meksiku dok je Leskovac bio u velikoj društvenoj krizi, jer je otpušteno stotinak radnika u „Džinsiju“, koji je ostavio i milionske dugove prema gradu.
„Cvetanovića situacija u „Džinsiju“ nije potresla sve dok nisu krenuli protesti radnika, kao što ga nije potresla ni tragedija zbog koje su i počeli ovi protesti u Srbiji. Za ubijenu decu je prekasno, ali ona su nam dala zadatak da ozbiljno shvatimo društvene anomalije i da se prebacimo na zdrave vrednosti. Dosta je da se više da Leskovac bude na naslovnim stranama čak i njihovih tabloida i da se stidimo onih koji srozavaju ugled Leskovca. Leskovac više nije bezbedan grad na čelu sa Goranom Cvetanovićem, Leskovčani žele promene, ne žele više potrošene i ljude bez ideja. Nije politika parizer i da ima samo za mene, a tek svakako nije politika nasilje i to ne samo verbalno i fizičko nasilje, nego i ekonomsko, socijalno, zdravstveno i pravno nasilje, nasilje nad zdravim razumom.“
Okupljeni su održali i protestnu šetnju gde su se povremeno čuli zvižduci i negodovanje.
IS/MN
Leave a Reply