Đekić: Pas, čovekov najbolji prijetelj

LESKOVAC

• Prokrčio je put do svemira, zamenio je oči slepima, zarobio je srce onima koji su mislili da nikog neće voleti i da ih niko ne voli.

Mnogo je razloga zbog kojih su pas i čovek postali najbolji prijatelji. U samom početku to prijateljstvo značilo je i međusobno ispomaganje u borbi za život punom opasnosti po oboje. Mnogobrojne slične osobine su ih svakodnevno zbližavale, a razlike su postale razlog međusobnog uvažavanja. Čovek je kroz istoriju, s manje ili više uspeha, uočavao mogućnosti psa i prema svojim potrebama ga uključivao u gotovo sve svoje aktivnosti.
Pas je strpljivo pratio razvoj čoveka, čekajući vreme u kojem će pokazati svu raskošnost svog bića. Ratovao je s njim, lovio plen, branio ga od divljih zveri, delio radost i sreću zbog uspeha i tugovao u trenucima bola i samoće. Nije čudo što se u svim događajima oko čoveka i pre i sad nalazi pas sa nenadmašnim talentom i sposobnošću da se prilagodi svakoj ljudskoj naravi.
Jedni su uz njega sticali radne navike, drugi menjali način života.
Prokrčio je put do svemira, zamenio je oči slepima, zarobio je srce onima koji su mislili da nikog neće voleti i da ih niko ne voli.
Naučio je uz čoveka da razlikuje dobro od zla. U svim delovima sveta već više od 14.000 godina kroz istoriju je bio ratnik, lovac, čuvar, zabava i božanstvo. I sve to pas radi od samog početka, kome se ne može odrediti tačno datum … Jednostavno – to traje oduvek i zauvek. Jedni su ga voleli i uzgajali, a drugi mrzeli i proganjali. Baš kao i danas. Postao je sinonim za vernost, samoću, glad, lanac, strast i život. Raskošnost svog bića poklanjao je čoveku, radujući se svakom njegovom uspehu, a tom uspehu su oni najviše doprineli s neopisivom jednostavnošću i lakoćom. Zajedno sa psom čovek je ušao u novi svet svestan mogućnosti svog najboljeg prijatelja. U tom svetu pas dobija još veći značaj. Dobijene zadatke nepogrešivo izvršava i danas kao i ranije, a savremeni čovek ga svakim danom uključuje u sve oblasti svog života i rada.
Nezamenljiv je u lovu, kada se priseća rada svojih predaka u borbi za samoodržanje. Neustrašiv je u čuvanju i zaštiti ljudskog života, materijalnih dobara i objekata. Strpljivo i sigurno pronalazi unesrećene ljude ispod ruševina i snežnih lavina. Otkriva skupocene tartufe i nepogrešivo označava oštećene naftovode. Sigruno i nepogrešivo koristi svoj njuh u otkrivanju narkotika i eksplozivnih sredstava spasavajući tako ljudske živote.
Nesebično se žrtvuje u akcijama službenih organa koje se svakodnevno izvode.
Slepima postaje vodič u život, kad ljudsko znanje priznaje nemoć, kad pomoći nema niotkud, kad tama postaje večni saputnik – dolazi pas kao poslednja nada i pomoć uz kojeg se sigurno korača kroz život.
Mnogo plemenitih osobina poseduje pas zbog kojih je čovek odlučio na organizovani odgoj pasa. Teško je nabrojati sve razloge zbog kojih odgoj pasa poprima sve veće i organizovanije razmere.
Jednostavno postoji unutrašnji nagon i potreba da se od lepog stvori još lepše, od dobrog još bolje.
Svoj nenadmašni talenat za saradnju pas do kraja daruje čoveku i za uvek ostaje razlog obožavanja i ljudskog ushićenja – u stvarnosti i u priči. U pesmi i životu koji se bez njega ne može zamisliti.
Pas se školuje za različite namene, a obuka pasa je u stvari odlika ove vrste. Pas, kao i čovek, vrlo lako savladava lekcije dobrog učitelja i kasnije ih uspešno koristi u životu i radu. U toku školovanja i kasnije ih uspešno koristi u izvođenju postavljenih zadataka, razumevajući zahteve čoveka i na prepoznavanju mu saopštava rezultate njegovog rada.
Ta osobina ga stavlja u sam vrh čovekovih saradnika u mnogim oblastima života.
Otuđenost i usamljenost gradskog čoveka je tužna svakodnevnica s teškim posledicama.
Utehu, odanost i ljubav, iskrenost i prijateljstvo savremeni čovek pronalazi u psu. A pas za to ništa ne traži. Valjda mu je sreća da usrećuje druge!
A ako ga nekad i zaboli nešto – pomozite mu! Pa zar sve ono što daje čoveku ne zaslužuje da bude voljen i poštovan i da se čovek ne brine o njemu.
U mojoj dugoj praksi ostale su mi u sećanju reči jednog mog prijatelja prilikom moje intervencije njegovom obolelom psu rekavši mi sledeće:
– ON JE JEDINI KOJI MI SE OBRADUJE KADA DOĐEM KUĆI!

Dr. Petar M. Đekić, veterinar

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*