Čovek koji sme da sedne na ‘ladan beton

LESKOVAC

Poslednjih par meseci interesovanje javnosti izazvao je „ledeni“ čovek iz Leskovca, Vladimir Stevanović, koji obučen samo u šorc, prkoseći hladnoći, po snegu i ledu osvaja planine. Ili se kupa u vodi čija temperatura jedva da prelazi nula stepeni. Vladimir kaže da se ovim izlaganjem ekstremnim uslovima u prirodi bavi od 2011. godine, ali da javnost nije upoznavao sa tim.
-Sada sam se malo više aktivirao i na tom planu, malo i zbog čitave ove situacije i potpuno razumnog straha ljudi zbog bolešljivosti, pada imuniteta, pa ja i odjeknulo malo više nego što bi u neka, nazovimo to, normalnija vremena. Dugi niz godina se bavim jogom, raznim vežbama disanja, kinskim i japanskim sistemima koji se tiču tradicionalne medicine i prirodnog jačanja imuniteta. Tibetanski monasi imaju test na hladnoću gde testiraju način disanja… To je, u stvari, način podizanja unutrašnje temperature tela intervalnim disanjem, zadržavanjem daha, dubokim disanjem… U svakom slučaju, savremena medicina ima objašnjenje za to, a veliki broj profesionalnih sportista, počev od tenisera, fudbalera, pa do raznih borilačkih veština, koristi ove metode.-
Prvi put se Vladimir u ovome oprobao na jezeru Grza, kod izvora istoimene reke, kraj Paraćina. Spoljna temperatura je bila u minusu, a on je sa još jednim prijateljem ušao u jezero.
-Temperatura vode je bila par stepeni, ja sam najpre radio meditaciju na snegu, a onda proveo desetak minuta u vodi. Tu je važna najpre disciplina uma i tela, jer mi u takvim uslovima reagujemo refleksno, panično… Sve je to test discipline i koncentracije koja ne sme da bude poremećena. Slično je nekom sportskom doživljaju, gde vi trenirate, trenirate, a onda imate utakmicu ili takmičenje gde pokažete šta ste trenirali i vežbali. Posle ovoga sam izlazio na planine, radio meditacije u snegu, a ove godine sam prvi put imao tzv. ledeno planinarenje. Popeo sam se na vrh Besne kobile, za šta mi je trebalo nekih dva ipo do tri sata. Temperatura je bila između -4 i -7 stepeni po zvaničnim merenjima. Par nedelja nakon toga na red je došao vrh Mali kamen na Radanu, kraće izlaganje od nekih stotinak minuta. Tu je bilo manje snega, ali je bio jači vetar. U februaru sam osvojio Midžor, vrh Stare planine i to je bio najozbiljniji od ova tri pohoda. Vetar je u poslednjih sat vremena bio leden, neumoljiv i izdržao sam upravo zahvaljujući vežbama koje radim tokom priprema. Nikome ne preporučujem da to proba bez velike pripreme i treninga… Recimo, jedan vid mojih priprema za to je što se već godinu dana tuširam hladnom vodom, što doprinosi da, kad izađem na hladno, ne osećam onaj inicijalni šok, um mi je smiren, upoznat sa takvim osećanjem… Da ne pominjem vežbe disanja koje praktikujem više od 15 godina, sa usklađenim pokretima koji su predviđeni za zagrevanje tela, prevrentivno održavanje zdravlja, itd… Sve se to primenjuje u određenim trenucima.-

Koliko god da je pripremljen, Vladimir opet ništa ne prepušta slučajnosti.
-Na ove poduhvate ne idem sam. Uvek imam saputnike, prijatelje, članove mog Ninđucu kluba koji su u blizini, jer morate biti oprezni. Pominjao sam sportska takmičenja i vi tu, ma koliko to bilo bezazleno, imate lekarske ekipe koje prate dešavanje. Na poslednjem dešavanju u reci Vučjanki sa mnom je bio mog drug s kojim smo napravili ovaj sistem. Inače, biti u hladnoj reci je komplikovanije nego u jezeru bez obzira što je temperatura vode ista. U stajaćoj vodi se voda koja je u dodiru sa telom malo ugreje pa služi i kao svojevrsna izolacija, ali tekuća voda jednostavno odnosi tu toplotu, pa je teže.-
Naravno da i u ovoj vrsti preispitivanja sopstvenih mogućnosti postoje granice, a Vladimir kaže da je, recimo na Staroj planini na temperaturi od -4 sa ledenim vetrom proveo oko tri sata.
-Postoji snimak koji sam video ljude koji su se u Rusiji na Bajkalskom jezeru brčkali, a temperatura vazduha je bila -40. Njima izgleda nije problem voda, nego kad izađete iz vode. Opet, u vodi 25 puta brže gubite toplotu nego napolju. Ja sebi zadajem cilj, na primer, da provedem desetak minuta u vodi. Čim u tome uspem izlazim ili ako osetim da nije sve u redu, odustajem. Ja se takmičim sa samim sobom, ne jurim nikoga i, kao što sam rekao cilj nije da sebe povredim. Kad se sve završi, ide oblačenje, zagrevanje, zadovoljstvo zbog uspeha…-

AVANTURISTIČKO POMERANjE GRANICA

Vladimir Stevanović za svoje zimske aktivnosti kaže da nisu neuobičajene u svetu.
„Postoje ljudi koji se bave time i to puno ozbiljnije od mene. Svima je cilj da pomeramo granice, a da ostanemo u granicama svakednovnog, normalnog života. Ovo je naš avanturistički stil u kome pronalazimo i dostižemo neke nove mogućnosti. Najvažnije u svemu je da sve to uradimo i da nemamo nikakve negativne posledice.“

NE NA ’LADAN BETON

Svako od nas je imao neku babu ili stariju osobu koja nas je uvek opominjala da ne sedimo na ’ladan beton. I Vladimir Stevanović kaže da bi se njegova baba, da je živa, sigurno zabrinula zbog ovoga što on radi.
-Brinu se i moji roditelji, sestra mi je priznala da ne može da spava kad vidi šta ja radim! Opet, oni znaju koliko sam se ja spremao za sve ovo, ali, priznajem, da od kada sam i ja postao roditelj razumem njihovu brigu. U suštini, ovo su mahom nepoznanice za većinu ljudi, pa stoga moram da kažem „Deco, ne na ’ladan beton!“-

Ivan Spirić