Bronzani junior Evrope

Na juniorskom prvenstvu Evrope u plivanju, održanom pre dvadesetak dana u Rumuniji, Uroš Živanović je osvojio bronzanu medalju u disciplini 50 metara prsno, dok je na 100 metara istim stilom postavio nacionalni juniorski rekord. U finalu na 50 metara zaostao je prvoplasiranim sedam stotinki.

„Retko ko je očekivao da ću osvojiti medalju, možda, uz mene, samo trener Dušan Veličković i par pojedinih ljudi iz Srbije. Neka realnost je bila plasman u finale, a u toj finalnoj trci, kada smo isplivali deonicu, s obzirom na to koliko je mala razlika bila među nama, nisam imao pojma koje sam mesto zauzeo. Iz bazena sam pogledao na semafor i učinilo mi se da pored mojeg imena stoji broj 6, a ne 3. Vidim moj tim na tribinama koji se raduje, nije mi bilo jasno otkud tolika radost, kada sam u finale ušao kao drugi… Pogledam malo bolje i vidim da sam treći i onda shvatim otkud njima tolika radost. Iskren da budem, mnogo je bilo emocija pomešano u tom trenutku. Lepo je osvojiti medalju, ali mi je žao što to nije zlato, koje je izmaklo za samo sedam stotinki… Koliko ja znam u Srbiji se još uvek nije dogodilo da neko ko je mlađe godište dođe do medalje na ovakvom takmičenju, jer su se ovde takmičili juniori rođeni u periodu 2004.-2007., a ja sam rođen 2005. godine. Sledeće godine me kao najstarijeg juniora očekuje svetsko prvenstvo, pa ćemo da vidimo…“

POČETAK

Ovaj rođeni Beograđanin poslednjih par godina je član Plivačkog kluba „Dubočica“, pohađa leskovačku Gimnaziju, a sa plivanjem je počeo da se bavi kad je imao osam godina.

„Ispostavilo se da nisam baš snalažljiv u igrama sa loptom i na kopnu, a da mi vodena sredina izuzetno odgovara. Pre tri godine, kada sam imao 14 godina, počeo sam da treniram u Leskovcu. Više je razloga za to. Prvi je što mi je mama iz Leskovca, pa sam dolazio preko leta kod babe i dede i tada sam to vreme koristio da treniram na leskovačkom bazenu. Drugi razlog je što u Leskovcu imam mnogo bolje uslove za trening. Naime, dok sam bio u „Partizanu“, veliki problem su bili termini za trening. Bukvalno u minut morate da počnete i završite trening, jer je neko već spreman da počne sa svojim treningom. Bilo je dosta nas koji treniramo, pa se dešavalo da jednu stazu koristi više plivača. U Leskovcu nas bude maksimum troje, a u Beogradu se dešavalo da nas bude i po 20 i više. Tu trener ne može da se posveti dovoljno plivačima ma koliko da želi. Dalje, znao sam i trenerski kadar u Leskovcu, da ne pominjem da je i trener iz „Partizana“ došao u Leskovac. Sve to je doprinelo da napredujem i da postižem ovakve rezultate.“

Interesanto je da Uroš doneo medalju plivajući prsno, a da je, u stvari, pre Leskovca bio mnogo bolji u disciplini delfin i kraul. Kada je dolazio u Leskovac tokom raspusta i trenirao u Leskovcu, desilo se da na jednom trenutku, potpuno slučajno trening sa njim odradi Dušan Veličković i to u trenutku kada se radilo upravo na prsnom stilu. Veličković je kao trener ukazivao na greške, otklanjali su ih i ispravljali i ispostavilo se da je na samo jednom treningu dosta toga ispravljeno i pokazalo da u budućnosti može da bude perspektivan i u prsnom stilu. Zamolili su trenere u „Partizanu“ da ga na nekom narednom takmičenju prijave da pliva prsno. Uroš je bio treći i na svakom narednom takmičenju je poboljšavao rezultate…

„Koliko sam postao domanantan prsnim stilom najbolje se videlo tokom nastupa na 200 mešovito. Do tada je to obično izgledalo tako što ih ja na delfinu ostavim iza sebe, zatim na leđnom stilu me oni mahom sustignu, na prsnom me „pocepaju“, a onda ih ja jurim na kraulu. E, sada, odjednom se dogodilo da sam ravnopravan na prsnom, tako da sam na kraulu većini bežao… Ja praktično taj prsni stil nisam ni znao da plivam, a u roku od godinu dana, kada sam mu se zaista posvetio, počeo sam da postavljam nacionalne rekorde za određene uzraste.“

PLANOVI

Uroš planira da bude uspešan u sve tri discipline (50, 100 i 200 metara), što bi bio svetski uspeh.

„Jako malo plivača uspeva da bude uspešno na svim deonicama. Recimo, trenutni svetski rekorder na 200 metara je odličan i na 100, dolazi do medalje, a na 50 metara jedva da dođe do finala. Arno Kaminga, Holanđanin, je najbliži tome, jer je osvojio medalje na 100 i 200 metara na Olimpijskim igrama i u top 5 je na 50. Naravno, ne zapostavljam ni ostale stilove, s obzirom da sam rekorder Srbije kao junior i u disciplinama kraul i delfin, a mešovito imam najbrže vreme u ovoj sezoni. Ako se specijalizuješ samo za jednu disciplinu, onda se desi da tu dođeš do maksimuma i zaostaješ. Ovako se prebaciš na drugi stil, pa možeš da napreduješ tamo, pa da se vratiš na prethodni…“

NINA I UROŠ

Iako na prvi pogled izgleda da je Nina Stanisavljević u prvom planu zbog svojih rezultata i medijske pažnje, te da tu može da se stvori i neka ljubomora, Uroš kaže da o tome nema ni govora.

„Ja sam, možda, i srećniji od nje same kad napravi neki uspeh. Isto to mogu da kažem i za nju. Ona je više imala tremu pred moje finale na ovom juniorskom prvenstvu, nego pred neke svoje trke. Mi odlično znamo kroz šta sve prolazimo, o kakvim se odricanjima i naporima radi i kada je vidim na pobedničkom postolju izuzetno sam srećan zbog toga. Opet, mi smo i familija, pa je to sve nekako i u krugu porodice. Ali, njeni i moji uspesi ne mogu da se upoređuju. Ona je kao juniorka osvojila srebro, a ja imam „samo“ bronzu, ona je na prvom seniorskom takmičenju osvojila medalju, videćemo mene… Ali, zaista, svaki njen uspeh me raduje, inspiriše i motiviše da više radim. Ona postavi neki cilj, ostvari ga, a onda taj cilj se automatski prebaci na mene. Drago mi je što zajedno napredujemo i praktično guramo jedno drugo napred kako bi imali još bolje rezultate.“

Novi broj Nove Naše reči je u prodaji. Nedeljnik je dostupan na prodajnim mestima širom Leskovca i okoline. Sve što treba da uradite je da svoj broj potražite od prodavca. Podržite naš rad, koji je ujedno i rad u vašem interesu! Čitajte nas!

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*