Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina u Leskovcu je rekao da osuđuje napade na novinare ali je neke, koje nije imenovao, optužio da rade “protiv države”.
On je na pitanje novinarke Regionalne informativne agencije JUGpress ” a Vi znate da rade protiv države”, rekao “znam”.
Iako je u Leskovcu, kako je rekao, boravio da bi razgovarao sa novinarima iz lokalnih medija, najčešće je pominjao televizije N1 i Nova S, za koje tvrdi da “ne plaćaju porez u Srbiji”.
Pominjao je neko puta i RTS zbog snimka dečaka koga šišaju i njegove izjave.
Bratina je rekao i da će se “situacija sa medijima rešiti do kraja godine” za kad je rekao da će biti i izbori ali nije objasnio šta to tačno znači.
Na pitanje novinarke JUGpressa da prokomentariše sve učestalije kako fizičke, tako i digitalne pretnje koje se upućuju novinarima, a da se pri tom ne ministarstvo ne oglašava i makar kaže da se radi o ljudima koji samo rade svoj posao, te da nezadovoljni mogu da koriste institut demantija, prijavu Saveta za štampu, rekao da ” u duhu savremenosti svi znamo da je važna optužba, a da je demanti samo 10%.”
„I kada je bio napad na gospođu iz N1 koja je nosila kameru, pa je ta kamara pala, napali su je, šta je već bilo, ja sam i tada to osudio. Uopšte, niko od naših saradnika, gde god da smo bili, svuda propovedamo nenasilje. Novinar ima pravo da radi svoj posao, ali to pravilo mora da bude univerzalno, svi moraju da budu zaštićeni. Meni je to ideja, a ne da se zaštićuju samo jedni. Mene je porazilo, kada je bio zajednički novinarski protest nakon tog bacanja kamere. Tamo se videlo da su novinari podeljeni, da jedni napadaju druge”, i dodao da “ni to ne bi trebalo da se događa”.
” U principu, imamo i mi šta da prigovorimo medijima”,rekao je Bratina.
” Imate očajan jezik u medijima, niko više ne govori bih, bismo, biste, svi govore bi, bi, bi, što je totalno nepravilno. Polovina medija govori posuvraćenim beogradskim govorom, sa pogrešnim akcentom. Bilo bi lepo kad bi mediji imali para da plate lektora… Ja sam i bezbroj puta govorio kako se grade te vesti, postoji novinski jezik i samo u obliku korišćenja određenih fraza možete da primetite šta je intonacija ove ili one vesti. Od 90. ili 91. godine na ovamo u Srbiji smo imali etničke Slovence i lokalne Srbe, imali smo u Hrvatskoj etničke Hrvate i lokalne Srbe i sve tako do Kosova. Izgleda da smo svi pali s Marsa i to su mediji koje ja neću da pomažem”, rekao je Bratina.
Iako zakon kaže da ministar mora da bude jednak prema svima, Bratina pojašnjava da ne mora da bude „takav prema onima koji rade protiv moje zemlje.“
Na pitanje novinarke JUGpresa da prokomentariše i spisak novinara koji se skoro pojavio, za koji novinari kažu da su na taj način targetovani, a spisak je izdalo udruženje građana Centar za društvenu stabilnost koje čine funkcioneri SNS-a, Bratina kaže da se o tome već izjasnio.
„Kada se pogleda program „Vreme doba zla“, ovo deluje kao „mila majka“. Ja lično mogu da kritikujem Centar za društvenu stabilnost jer mi se ne dopada to što samo iznose faktografiju bez interpretacije, a interpretacija je u našim slučajevima potrebna. Ali, da se to naziva spiskom… To nije spisak, to svim treba da bude jasno, to je samo spisak programa, emisija i medijskim učesnicima koji će u tim programima biti propraćeni. Ja se izvinjavam, ali to su radili i u „Vremenu doba zla“, to je radila Branka Stanković svojevremeno, tada niko nije dovodio takve stvari u pitanje. A sada da nekome govorite spisak, to je u najmanju ruku zlonamerno i svaki puta kada se u ovom kontekstu spomene reč spisak, ona zvuči kao spisak za odstrel”, kaže ministar informisanja.
“Ja neću nikoga da odstreljujem, a ono što želim gospodi iz N1 i Nove S je da uđu u naš zakonski sistem, to je jedino. Njihov očajni program me ne zanima, neka ga prave, neka rade šta hoće, ali moraju da budu pod našim zakonima”, rekao je Bratina koji je viće puta pominjao ove dve televizije.
”Dakle, nema nasilja prema novinarima, ne može to da se događa i svako ko napadne novinare treba ga kazniti. A, ako ćemo pravo, tu treba napraviti interakciju, jer nisu ni svi ljudi na svetu tu samo da bi ih novinari nešto pitali. Treba imati i prema gostima u programu isti takav odnos. Ja ne mogu da se žalim kakvi su prema meni bili tzv. opozicioni mediji, možda „Danas“, ali mi svima kažemo isto, dođite, ali nemojte samo da dođete kada napadnu vašu novinarku i kamermana, nego dođite i kada napadnu ove iz drugih medija. Nije meni žalije novinara N1 od novinara Pinka ili koga već… Svi novinari su novinari i ja ne smem kao ministarstvo da se ponašam tako da ove volim, a ove ne volim“, kaže Bratina.
On je novinarima u Leskovcu obećao da če “lično da pročita” sve projekte koji budu stigli u Ministarstvo informisanja ove godine ali nam nije odgovorio na pitanje, posle ovog sastanka, da li on zna koliko projekata stiže na te konkurse.
Bratina se, tokom boravka u Leskovcu sastao se sa gradonačelnikom Goranom Cvetanovićem, te održao i radni sastanak sa predstavnicima lokalnih medija. Cvetanović je upoznao ministra sa činjenicom da se za sufinansiranje medija izdvaja sumo od 50 miliona dinara, a da se raspisivanje konkursa se očekuje do kraja meseca.
„U zajedničkoj saradnji sa ministarstvom sprovodimo projekat „Razvoj širokopojasne infrastrukture u ruralnim predelima“, čija realizacija je počela u drugoj polovini prošle godine. Obuhvata izgradnju objekata elektronske telekomunikacione mreže sa radovima koji podrazumevaju polaganje podzemne optičke infrastrukture duž postojećih saobraćajnica, povezivanje javnih ustanova na optičku mrežu, kao i izgradnju pristupne mreže za naša seoska domaćinstva. Na teritoriji Leskovca, do 2027. godine, planirana je sukcesivna izgradnja optičke infrastrukture u 39 naseljenih mesta u ukupnoj dužini od 170 kilometara. Na taj način biće omogućeno povezivanje 19 osnovnih škola, a i brojna domaćinstva će dobiti mogućnost pristupa brzom internetu. Država će putem ovog projekta obezbediti investiciju od približno 5,1 milion evra u telekomunikacionu infrastrukturu na području Leskovca.“
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina naglasio je da će zahvaljujući ovom projektu biti pokriven veliki broj ruralnih naselja u celoj zemlji, gde nažalost ne postoji ekonomski interes operatora za izgradnju optičke infrastrukture.
„Mi smo pokušali da se upoznamo sa medijskom strukturom, kao i telekomunikacionim ulaganjima i mislim da je u Leskovcu situacija nešto bolja nego, recimo, u Boru ili Knjaževcu, gde smo takođe boravili. Očekujemo da većina projekta bude završena u 2026. godini, te da će tako 99% stanovništva Srbije imati optički brzi internet. To nije lako izgraditi, ali je jedan od najlepših projekata koji ćemo imati. Pored toga, ako bude zainteresovanosti, možemo otvoriti nešto što nazivamo „Digitalni kutak“, a to bi bilo mesto gde bi se i mladi i stari mogli upoznati sa mogućnostima interneta, gde bi se u značajnoj meri dovršilo nešto što zovemo digitalna pismenost, koja je u današnje vreme sve nužnija. Deca to lako uče, a mislim i da stariji mogu to da savladaju.“
Ministar Bratina se osvrnuo i na medijsku situaciju i rekao da ministarstvo ne može ništa da učini u smislu nekog zabranjivanja, već da to treba da radi REM (Regulatorno telo za elektronske medije).
„Ali, to je nepostojeća organizacija koje trenutno nema. Kada nema Saveta REM-a, on kao i da ne postoji, a onda po televizijskim programima mogu da prolaze razne bljuvotine, kao što je emisija na RTS 2 gde je bila očigledna zloupotreba dece. Na žalost, tu istu stvar rade i mediji koji su zaštićeni uredbama, a zapravo, po svakoj logici, nikako ne bi mogli da na ovakav način posluju u našoj zemlji. Tu govorimo o dva glavna opoziciona medija, N1 i S Nova, koji su zaštićeni uredbama, ali nisu nikakvo prekogranično emitovanje, o čemu postoje sporazumi. Tu su ljudi koji emituju iz svoje zgrade, sa svojim ljudima. Na neki način je prosto uvredljivo svima da oni budu zaštićeni uredbom, kako i dalje ne bi plaćali porez u ovoj zemlji u kojoj ostvaruju i ekonomski prihod, a na nekim mestima ostvaruju i ideološki uticaj. Ono što ja nameravam da učinim je da takve medije stavimo pod zakone Republike Srbije.“
Ministar Bratina očekuje da će se, nakon izbora u decembru, medijska situacija poboljšati.
„Ne mogu da kritikujem sve ono što ljudi rade, oni rade svoj posao, ali nekako u svim medijima nedostaje ona fraza koja se u svim zakonima pojavljuje barem 2-3 puta, a to objektivno, pravovremeno, istinito, da se čuje i druga strana… Koliko televizija to ispunjava? Potpuno je šizoidno da je na jednom mestu nešto izvanredno, a kada neko drugi dođe na to isto mesto, onda ispadne da je to ništa. To ide protiv same novinarske profesije, jer to znači da jedna strana nije naklonjena rešavanju, nego stvaranju problema. To sigurno medijima ne ide u prilog, ali sam siguran da će se uskoro dogoditi još neke medijske promene koje će sve više oslobađati novinarsku profesiju. Tu spada i ono što nije u nadležnosti REM-a, a to je bavljenje platformama i društvenim mrežama. Veliki deo komunikacije i političkog aktivizma se odigrava preko društvenih mreža.“
Ivan Spirić/Ljiljana Stojanović
Leave a Reply