Žuta patuljavost ječma

LESKOVAC

Barley yellow dwarf virus ( BYDV ) – Virus žute patuljavosti ječma, ima domaćine među mnogim biljkama iz porodice trava ( familija Poaceae ),među kojima su ječam, pšenica, tritikale, ovas. Na razlike u promenama koje se ispoljavaju na gajenim biljkama zaraženim ovim virusom  utiče vrsta domaćina, faza razvoja biljke kada je došlo do infekcije, virulentnosti soja virusa, uslovi sredine.

Tipični simptomi bolesti kako i sam naziv govori su patuljavost biljaka i promena boje odnosno žutilo listova ječma. Promena boje listova zaraženih biljaka kreće od vrha lista i širi  prema osnovi liske. Kod infekcija koje su ostvarene u jesen mlado lišće pored promene boje,  postaje deblje i stoji uspravno, nakostrešeno. Žaražene biljke ne klasaju ili su klasovi mali, često sterilni. Žućkasta boja vremenom prelazi u crvenkastu ili crveno smeđu. Kod kasnijih infekcija promena boje je lokalizovana po ivici liske. Obično se u polju uočavaju oaze zaraženih biljaka. Pri jačem napadu može biti zahvaćeno čitavo polje. Kod biljaka pšenice žuta boja prelazi u crvenomrku. Žaražene biljke zaostaju u porastu, dostižući trećinu ili polovinu normalne visine, klasanje izostaje.  Kod kasnijih infekcija uočavaju se hlorotične pruge između nerava, crvenilo gornjih listova.

Do infekcija občno dolazi u jesen kada je razvijen jedan ili više mladih listova.Tople jeseni i blage zime pogoduju pojavi bolesti. Slične promene mogu nastati i kao posledica uticaja niske temperature, viška ili nedostatka vode u zemljištu, nedostatka  hranljivih materija, oštećenja od herbicida. Prenosioci virusa su  vaši među kojima su najvažniji Rhopalosiphium padi ( sremzina lisna vaš ), Rhopalosiphium maidis ( zelena kukuruzna lisna vaš ), Sitobion avenae ( ovsena lisna vaš ). Ishranom vaši na zaraženim biljkama, a potom na zdravim, dolazi do prenošenja virusa. Virus se prenosi isključivo vašima. Zato je neophodno pratiti prisustvo vaši na parceli, i pravovremeno intervenisati insekticidima  u cilju njihovog suzbijanja. Zaoravanje žetvenih ostataka, primena plodoreda, poštovanje rokova setve, racionalna primena đubriva, su takođe važne preventivne mere, kao i suzbijanje korova kao mogućih izvora zaraze.

Bojana Karapandžić, dipl. ing. polj. PSSS Leskovac