Zmaj u grobu

LESKOVAC

U tišini groba, ćuti zmaj.

Šta li na umu ima stvor taj?

Bes, patnju, treptaj i muk,

Ili da se ljudima gosti kao ovcama vuk?

Dobar je on, dobar kao dobar dan,

Nikada ne bi, gnevom srušio san.

Ni devojačku sreću, ni dečiji smeh,

Čak i zmajevi poznavahu zemaljski greh.

Ćuteći, zabrinut, zmaj sluti,

Šta to pas sa njegovom devojčicom, muti.

Malom, tananom,

Kao pero, laganom.

Psu su zubi od zlobe, sveli,

To, izgleda, samo njega, ne veseli.

U tišini groba, ćuti zmaj.

Šta li na umu ima stvor taj?

Aleksandar Stojanović