Vlasotinačko selo Konopnica: Nekad bilo, a sada se priča

VLASOTINCE

Vlasotinačko selo Konopnica po zvaničnom popisu 2002.godine imalo je 989 žitelja, a već 2011.godine došlo je do rapidnog pada i stiglo se do brojke od 863 stanovnika. Stanje na terenu, danas, ne daje nade za optimizam. Već mnogo toga pokazuje da se nastavilo sa negativnim trendom smanjenja broja stanovnika u Konopnici.

Svojim prirodnim tokom Vlasina je na dva dela podelila selo, koje je samostalno godinama „živelo” samo na desnoj obali ove, ponekad, plahovite reke. Zbog poplava, izazvanih od reke Vlasine i Skrapeškog potoka, koje su nanosile mnogo zla u donjem delu sela, mnoga domaćinstva su sreću svog življenja potražila na levoj strani Vlasine, u plodnim njivama ovog rodnog poljoprivrednog atara.

Kad se pređe most na reci Vlasini, s desne strane vidi se škola za đake do četvrtog razreda, a tu je odmah i Dom kulture, dečji vrtić, kao i asfaltirano školsko igralište, sa dvorednom tribinom koja je donacija fondacije „Vlade Divac”.
Neposredno iznad škole i crkve na brdu Gradac u Konopnici, na desnoj obali reke Vlasine i južno od lokaliteta zvanog „Trap” nalazi se arheološki lokalitet „Gradac”, koje je i osnovno obeležje ove mesne zajednice, i koja čuva tragove kulture srednjeg veka. Prilikom istraživanja pronađeni su fragmenti srednjevekovne keramike.
Pretpostavka je da je breg zbog pogodnog položaja za osmatranje bio naseljavan kroz duži vremenski period, od praistorije do srednjeg veka.

  • Selo broji oko 250 domaćinstva, i svake godine broj stanovnika je sve manji i manji, tako da delimo istu sudbinu mnogih sela i gradova u Srbiji. Imamo skoro četrdesetak porodica koje rade u inostranstvu, najvećim delom u Italiji i Francuskoj, a ima ih i u drugim zemljama na zapadu Evrope. I to su uglavnom reproduktivne porodice koje tek treba da se proširuju rađanjem nove dece. To čine u tuđoj zemlji i tamo u daljini van kućnog praga i svoje zemlje svijaju svoje porodice. Posebno boli činjenica da neka od te naše dece, kad dođu za vreme godišnjih odmora svojih roditelja, sa prilično problema govore našim srpskim jezikom. To je posledica što su u okruženju svojih drugara iz zemlje u kojoj žive, a svoj matični jezik govore samo sa roditeljima kad su kući. A zna se da roditelji vrlo često rade po ceo dan i nisu kući i sa svojom decom – iznosi bolnu činjenicu gastrabajtera Sava Jovanović, predsednik mesne zajednice sela Konopnica.

NNR: – Koji je osnovni razlog što vas je u selu sve manje ?

Sava Jovanović: – Pored toga što je veliki broj mladih porodica u inostranstvu, još veći problem je što u selu ima mnogo neoženjenih momaka, od kojih su neki od njih već poprilično u godinama. I to nije problem samo našeg sela, to je problem društva u celini, i to na teritoriji cele Srbije.

NNR:- A šta je kad su u pitanju devojke?

Sava Jovanović: Devojke, u potrazi za boljim životim, udaju se u gradskoj sredini i neće da ostanu na selu.

NNR:- Kojom vrstom posla se bave meštani vašeg sela?

Sava Jovanović: – Dobrim delom poljoprivredom, ratarstvom i voćarstvom, a ima ih podosta i na poslovima građevine.

Zapazili smo da u selu ima samo jedna prodavnica, a bilo ih je više pre nekoliko godina. Izgleda da trgovina i nije baš lak posao. Vlasnik ove trgovinske radnje je Goran Stojiljković, koga svi znaju po njegovom nadimku Mavko’. Tu u prodavnici sve se prvo čuje i tu se sve zna. I zato pitamo i Mavka’ o mnogim problemima koje imaju njegovi meštani, jer je i sam uključen u sve akcije i događaje u selu.

NNR:- Da li imate dobru saradnju sa čelnicima lokalne samouprave?

Goran Stojiljković: – Da, svakako. Uvek kada smo isticali neke zahteve za našu mesnu zajednicu imali smo razumevanja ljudi koji su na vlasti.

NNR:- Koliko je novca u poslednjih nekoliko godina utrošeno za potrebe vaše mesne zajednice ?

Goran Stojiljković: – U poslednjih 4-5 godina urađeno je mnogo u našem selu i ta cifra nije baš mala, jer se radi o iznosu od 1,5 milion evra. Mnogo toga smo uradili i sredili što nije valjalo, a već smo istakli nove zahteve za godinu koja je pred nama.

NNR:- Kažite nam koji su to kapitalni objekti gde je najviše utrošeno novca?

Goran Stojiljković: Most na reci Vlasini bio je naš veliki problem, a poslednjih godina svog „ života” bio je proglašen opasnim za korišćenje. Izgrađen je novi most za šest meseci i zvanično je pušten za saobraćaj sredinom januara 2019.godine. Izgrađen je sredstvima Kancelarije za javna upravljanja u iznosu od 118 miliona dinara. Most je dužine 71 metar, širina kolovoza je 6 metara, a sa obe strane mosta je i pešačka staza širine jednog metra. Urađeni su i pristupne saobraćajnice, korito reke na po 25 metara uzvodno i nizvodno, kao i kanalizacioni kanal. Bez malo sto hiljade evra je iznos za asfaltiranje puta od samog mosta do izlaska na glavni put Vlasotince – Leskovac. Značajan iznos novca utrošen je na rekonstrukciji Doma kulture, dečjeg vrtića, školske zgrade i crkve a deo novca otišao je na popravku atarskih puteva. Od nas su samo mesne zajednice sela Batulovca i Boljara nešto više uradili za svoje selo.

NNR:- Imate i svoju crkvu?

Goran Stojiljković: Crkva Uspenje Presvete Bogorodice podignuta je 1840.godine i pripada niškoj eparhiji, a nadležna ustanova za zaštitu je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša. U ovom crkvenom objektu napravili smo dva letnjikovca, ogradili crkvu i učinili je dostojnom u pravom smislu svog postojanja. I to dobrim delom zahvaljujući ličnim donacijama pojedinaca iz našeg sela, kao i donatora iz Šišave i Stajkovca.

NNR:- U poslednje vreme rezultati vašeg fudbalskog kluba su ispod očekivanja mnogobrojnih navijača?

Goran Stojiljković: Nemamo dovoljan broj kvalitetnih fudbalera iz našeg sela i to je osnovni razlog malog takmičarskog posrtanja naše ekipe. Igramo u Međuopštinskoj ligi FSJO, trenutno smo u donjem delu tabele, ali svi smo u klubu uvereni da će proleće doneti mnogo bolje rezultate. Ako smo kao klub zatajili u takmičarskom smislu, onda možemo se pohvaliti svom potrebnom fudbalskom infrastrukturom na našem fudbalskom objektu – posebno ističe ovu činjenicu, Goran Stojiljković, koji je do nedavno bio aktivni igrač, a sada je u ulozi predsednika fudbalskog kluba „Gradac”.


GOSPOĐINDANSKA FEŠTA

Velika Gospojina je crkveni praznik ovdašnje crkve i uvek je 28.avgusta. Tog prazničnog dana u porti crkve od ranog jutra zaprežnim konjskim kolima dolazio je veliki broj ljudi iz vlasotinačke i leskovačke opštine. U postavljenim šatorima bile su kafane, na otvorenom, na livadama i zelenoj travi bile su cele porodice, a na meniju je bilo pečenja i roštilj, naravno i dobro domaće vino.Igralo se kolo uz trubače i harmonikaše, pesma se čula nadaleko.

  • Bejahu to dobra i lepa vremena Gospođinjskih dana i vašara – složiše se Sava i Goran, uz opasku, da se od crkvene slave, gosti „preselili” vremenom u kuće domaćina iz Konopnice.

Tekst i foto: Vlastimir Stamenković

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*