Vlajkova ulica (15)

LESKOVAC

      Na ćoš kude se od Vlajkovu ulice ide nakud reku je  – učitelj Dušan Petrović, žena Stanka i deca Vlada, Bratislav – Bata i Aleksandar – Aca. Odotle  počinje Šefteli sokak. 

Do učitelja Dušana Petrovića su – Kakići. Proka Kakić i žena Darka, deca Slobodan, Toša i Jelče. Pa Cickini – Vicka Cickina, deca Mile, Đoka i Bora. Mile, žena Draga, deca Tomislav, Miroslav, zvani Džema i Borko. Đoka, žena Mara. Borko, žena Jelka, sin Predrag Dimitrijević, zvani Petle, žena Draga, zvana Kvačka. Dušan se posle oženi ss Božanu, ćerka Trajka, zvana Trajče. U Šefteli sokak i bozadžija Stojan Stanković, žena Stojanka, deca Boža obućar, Đoka zvani A-p-p i Boska.
Đoka A-p-p je normalan bija, al ko dete beše bolestan i ogluve i nee znaja da zbori. Neje ništa čuja, neje znaja ni da zbori, ali sve je znaja i svaki film je gledaja. U bioskop je išja i za vreme okupaciju. I kd se vrne iz bioskop – on kaže koj je film gledaja – ako ss prs napravi krs na mišicu na ruku – toj znači da je gledaja Nemački film. Ako ss ruke pokazuje kako letiv avioni i vika:bu-bu-bu – toj znači da je u film bilo bombardovanje. Đoka A-p-p je u bioskop išja i kd se oslobodismo. Kd se vrne iz bioskop ako ss ruku na čelo napravi petokraku – toj znači da je gledaja partizanski film! Ako oćeš da ga pitaš za tatka Stojana – zavrtiš ss prsti pod nos ko kd se uvrćujev brkovi jer je Stojan imaja uvrteni brkovi – ondak Đoka A-p-p turi ruke pod glavu i spušti kapu na oči i toj znači – tatko Stojan spije!
Na drugi ćoš preko put učitelja Dušana – Kope Miljković, tišljer, zvani Grba i žena mu Lena. Kd ostare Kope otvori bakalnicu i turi natpis – radnja kod Rotaliju! I napisa obaveštenje:
– Radim svaki dan. Lupnite na prozor. Ustanem i za stopare šećer ako oćeš!
Kope Grba je na vrata napisao sve što oćeš – duvan, oćeš kiselo mleko, oćeš slatko mleko, bambone, šićer …Vrata sve išarana s toj njigogo pisuvanje. Napolje je imaja venik. Seljaci će dođev u petak i on spremi ručak – čorbu, đuveč… I seljaci kad svrnu tuj s kola dođev pod venik i on gim dava ručak..
Kope Miljković, tišljer, zvani Grba bija je ćifčija, kazueše Vlada Pop. Imaja je ednoga sina i on taman što završi za doktora – umre! Kd otvori bakalnicu iz opštinu mu zabraniše da i nedeljom prodaje kiselo mleko. Kope ondk zatvori edna vrata i na taj vrata napravi edno prozorče ko šuber. Komšije kd idev nedeljom po kiselo mleko čuknev na onoj prozorče. Kope otvori prozorče, da gim kiselo mleko i uzne pare. A gore iznad vrata za u dvorište napisaja:

  • Ovaj su vrata kućevna. Na nji ulazim i izlazim! – toj napisaja smo da ga finansisti ne bi kaznili da je dućan otvoren i nedeljom. Kope Miljković je imaja ženu Lenu. Kd Lena umre Kope Grba napisa na njojzin grob:
  • Umrela je Lena – dobra žena! Kd je htela tad umrela!
    Do Kope tišljera su Vančini. Jovan zvani Vane Cekić, trgovac, deca Stojan i Kosara. Stojan, žena Živka, ćerka na Mirka tišljera iz ulicu Kraljevića Tomislava ( sada Radoja Domanovića ), deca Jasmina zvana Nina i Dušanka. Jasmina, muž Mile Spasić, deca Slaviša i Miomir. Dušanka, muž Milan Stefanović, sarač, deca Stanimir, zvani Micko i Čedomir. Kosara, muž Velja Mihajlović, nesu imali decu.
    Zatim je ćoška i tuj na ćoš je Šatorska kafana – Vlada Cekić zvani Šator, žena Mara, ćerka Mira.
    Na drugi ćoš je Dunijska kafana – Vlajko Dunija Stojiljković, žena Rada, deca Mirjana, Bogdan i Cacko.
    Dunijska porodica je kod sadašnjeg Vatrogasnog doma na nekadašnji Drveni pijac, a moj Moj otac Vlajko Dunija je od svog oca Đorđu ovde u Podvrce otkupio kafanu, kaže Dragoljub Stojiljković Dunija. Vlajko, žena Rada od Brzaci u Pop Mićin sokak, deca Dragomir, zatim ćerka Bogica i Mira. Bogica, muž Bora Rajković Ćure. Mira, muž Žarko Rađenović. Do Dunijci prema ćoš od Vučjansku ulicu – prodavnica – držao gu Aleksa Lura i tuj prodavao leb.
    Na golem krug u Podvrce bile su kafane i prodavnice, a bile su i šes kafane – pekare su držali Lura, pa Dušan pekar, zatim Žika Mičkovski i još jedna pekara. Do Aleksu Luru je kafana na Todora – Doru Stamenkovića, ispred Dore je Žika berberin, zatim je opet kafana – držao je Blagoja Mitić – bija je češljar, a vikali ga i Vučanac, zatim je Dušan Mitić Gavrin – kolonijalna radnja. Pa je ondak Dragutin Mitić žitarski trgovac i posle je Toša Murat, deca Voja i Mira, a dva sina su mu poginula za vreme rata…
    ( Nastaviće se )
    Sava Dimitriević

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*