Vila Ravijojla

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

LESKOVAC

 

Rešim ja da stavim minival u vreme njegove invazije na Srbiju kad smo svi izgledali ko da pevamo u BONY M, ja pogotovo.Tolko mi se minival beše primio da mi je kosa koja je bila do ramena sada bila ko kaciga. Ono, kako mi se neće primi kad sam držala duplo pa i troduplo duže nego što je potrebno je frizer naš Daci Leskovački beše mnogo oratljiv čovek. Počne nekoga da podšišuje i uvek ima neku priču. Onako s makaze u vazduh, a s drugu ruku na glavu ovome počinja besedu na gori… kako jedanputke na Svetoga Iliju majka dovela ćerku na farbanje. Ćerka bila recesivna, neje bila bolna no bela ko Jeti, bela kosa, bele veđe, bele trepke… potpuno odsustvo pigmenta. Te taj nojna osobina nikako neje dozvoljuvala da se turi u veru, da se uda. I toj, i još jedno još po goro vu se nalazilo na put ka bračnu luku. Mlooogoooo vu smrdelo iz usta. A nešto zausti, ono zasmrdi taman ko da je puštila goluba na slobodu. Zatoj lek neje imaja, a sve probali i po lekari i po vračarice, jedino rešenje bilo da ne prozboruje, ma usta da ne otvara, pa еga se neki prevara, makar da se pograbi za njojni tri nize dukati oko gušu.

A se tiče bele trepke vodootporna maskara je kupena i toj crna dziftosana. Kosu belu pa do dupe dugačku će eve majstor Dace da ofarba… isto takoj u dziftosano crno, samo majstore varkaj da vu ne umažeš belu bluzku… ništa se ne sekiraj, vika Dace, saće vidiš kako majstor radi.

Farbaja Dace, farbaja, farbaja bez ruke ostanuja. Kad naposletku završija s neskriven ponos pokaže na majku transformisanu šćer. A? Glej šta je ispala, druga devojka!

Majka gledala, gledala… prekrstila ruke i vršila procenu s jedno oko ko da nišani s praćku… veđe… koje s veđe… farbaj veđe majstore…ama kako ću ženo nemam ja četkicu za to… daj ja ću. Uzima čanče s farbu umoči kažiprst u njega i nacrta na modela jednu pa drugu veđu. Tej veđe bev doleko od pie… ravne, debele i skoro pa sastavene… e takoj zadovoljno uskliknu majka.. aha.. čeke č’s… daj toj čonče pa… ponovo umoči vr’ od kažiprst u farbu i načini fajnl tač… mladešku na desnu jagodicu! Lepota!!! Ko dvojnik na Miloša Obrenovića, ama ist’c. E sad je dobro majstore.. tek sad. Šta smo dužne da platimo pa da idemo na sobor, imamo gledanje s jedno sirotanče, ega se nekako prevara, makar za našo bogatstvo ako ništa drugo. U zdravlje.. doviđenja.

One samo što iskočiše zdadoše se neki oblaci, poče da grmi i da seva pa kad ljuljnu neki pljusak ko iz kovu… Ja se mislim – dal ovej žene imav amrelu, vika Dace između dva poteza. Kad ete ti gi one ulaziv.Mokre do golu kožu. A majstore, majstore kolko te vališe ništa nesam zadovoljna, od vrata poče da negoduje majka. Pogle, pogle i gura ćerku pred Dace. A onoooo… mokra kosa pada u bičevi po belu bluzu i ostavlja crni tragovi… pogle, pogle ko da igra za partizana.A ćerka, em što je mokra, nego pa još i plače, a maskara se neje pokazala ko vodootporna pa vu oči dođu ko na leptiricu čuvaj bože… ne rovi…mene će s tebe ćerko rogovi da iskoču..rekla sam ti jezik da imaš usta da nemaš a ti mora da zineš… odreče Milorad, pobeže… Još ga pa i majstor zaluči… a i ovaj kišetina… A što koe bilo na gledanje? Upita Dace kad dođe do reč. Pa koe bilo… On gu pituje :’oćeš da se uznemo…da…ti li toj prdnu… ne… e sad si prdnula! I uteče… odreče mladoženja.

Ivana Petrović

 

Neka Vaš komentar bude prvi

Objavi odgovor

Vaša adresa neće biti objavljena.


*