Blizu 61% učesnika i učesnica u anketi Regionalne informativne agencije JUGpress sprovedenoj među novinarima u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu smatra da novinari u lokalnim redakcijama, koji svoj posao obavljaju etički danas nisu bezbedni, blizu 21% smatra da jesu, dok ostatak učesnika nije siguran/na.
Ipak, blizu 74% smatra da institucije ne štite novinare koji etički obavljaju svoj posao, nešto više od 17%
smatra da štite, dok nešto više od 8% nema nedvosmislen odgovor na ovo pitanje.
Blizu 70% učesnika i učesnica reklo je da im je bezbednost bila ugrožena zbog posla kojim se bave, od
čega je 48% novinara i novinarki reklo je da im je bezbednost zbog posla koji su obavljali više puta bila
ugrožena, dok je blizu 22% reklo da im je bezbednost zbog bavljenja novinarstvom bila ugrožena
jednom.
Od novinara koji su imali u svom iskustvu ugrožavanje bezbednosti zbog novinarske delatnosti, nešto više od 26% je to prijavilo policiji, blizu 9% tužilaštvu, blizu 9% je prijavilo svom udruženju novinara, više od 17% nije prijavilo jer nije verovalo da će institucije da reše problem, 13% nije prijavilo jer je smatralo da ugrožavanje nije bilo ozbiljno, skoro 5% nije prijavilo da ne bi nastao još veći problem, a u blizu 5% slučajeva je prijavila redakcija.
Kada je u pitanju zaštita novinara, više od 56% najviše veruje da ih štite udruženja novinara koja operišu na nacionalnom nivou, blizu 35% veruje da je „javnost najbolja zaštita“, blizu 30% veruje da nadležne institucije mogu da ih zaštite, nešto više od 17% veruje da ih štiti solidarnost između kolega novinara, blizu 9% smatra da ih najbolje štite lokalna profesionalna udruženja, blizu 9% smatra da ih niko ne štiti.
Više od polovine učesnika i učesnica, smatra da bi bili bezbedniji ukoliko bi radili za medij sa nacionalnom pokrivenošću, nešto više od 26% smatra da bi bili podjednako nebezbedni i da rade u takvom mediju, dok manje od 9% smatra da bi bilo nebezbednije da radi u nacionalnom mediju, a 13% smatra da bi bilo podjednako bezbedni.
Novinarke i novinari koji rade u lokalnim redakcijama u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, a koji su učestvovali u istraživanju JUGpress-a, smatraju da je medijskim radnicima iz lokalnih redakcija svojstveno to što uglavnom i lično poznaju osobe na pozicijama moći o čijim odlukama i postupcima pišu.
Kao značajne odrednice novinarskog rada u lokalnom mediju, učesnici su najčešće navodili i: obavljati svoj posao profesionalno; finansijska nesigurnost posla i plate; velika zavisnost od toga da li će političari dozvoliti da na konkursima lokalne samouprave dobijemo priliku za projektno sufinansiranje (što znači – održanje medija); “osećaj usamljenosti i latentne ugroženosti”; lokalni novinari su mnogo izloženiji pritiscima i pretnjama lokalnih moćnika, obično nemaju pristup sindikatima, u ranjivijoj su poziciji generalno; porodice novinara su takođe ugrožene; sem direktnog ugrožavanja novinara postoje i razne „nijanse“ indirektnog ugropžavanja jer su svi mnogo upućeniji jedni na druge nego u velikim sredinama; nema solidarnosti među kolegama, što primećuju i političari i koriste u svoje svrhe; nezainteresovanost nacionalnih medija i udruženja da stanu u njihovu zaštitu; „napadaju ih i vlast i opozicija“; objektivnost i profesionalnost „malih“ medija.
Više od 39% učesnika i učesnica reklo je da u situaciji kada raspolaže čvrstim dokaza o koruptivnim/kriminalnim radnjama, svoje priloge ublažava, iz straha za sopstvenu bezbednost; 30% tvrdi da se u tim situacijama ne plaši ničega; dok po 22% unapred strepi da će dobiti tužbu nekoga na poziciji moći i oseća pritisak da prilog „ublaži“ kako bi se osiguralo da ne dobije tužbu od nekoga na poziciji moći. Blizu 22% lokalnih novinara i novinarki je reklo da u ovim situacijama strepi da će postati žrtva medijskog linča političara, a blizu 9% strepi da će dobiti pretnje u komentarima ili porukama.
Čak 22% lokalnih novinara navelo je da su u toku svoje karijere bili žrtve SLAPP tužbi, od čega je 13% to bilo jednom, a 9% više puta. Blizu 74% nikada nije bilo žrtva ovih tužbi protiv učešća javnosti, a više od 4% učesnika je reklo da lično nisu bili žrtve, ali da je redakcija u kojoj su radili bar jednom bila žrtva ovakvih tužbi, čime su posredno bili pogođeni.
Oni koji su bili žrtve ovakvih tužbi, najčešće su govorili da su se zbog tužbe osećali: ugroženo, iako su znali da su uradili dobar posao; bespomoćno; šokirano i zabrinuto jer nas tuže zato što profesionalno radimo svoj posao; „čak i kad su kolege tužene, lično sam se osećao poniženo“, grozno.
Blizu 44% učesnika i učesnica reklo je da je dobijalo uvrede zbog svog profesionalnog rada, a po više od 39% je dobijalo pretnje na društvenim mrežama, sajtu ili uživo, dok je više od 34% dobijalo pretnje mejlom, porukom ili telefonom; a 13% je reklo da je bilo žrtva medijskog linča koji su pokrenuli političari. Blizu 9% učesnika je lično bilo žrtva SLAPP tužbe zbog svog profesionalnog rada, dok je 9% doživelo fizički napad, a još 9% napad na ličnu imovinu. Ukupno je samo 17% učesnika i učesnica reklo da nikada nisu bili žrtve ugrožavanja bezbednosti zbog svog posla.
Blizu 44% učesnica i učesnika u potpunosti je upoznato sa procedurom za prijavu ugrožavanja bezbednosti zbog posla, 47% je upoznato delimično, dok oko 8% nije upoznato sa procedurama.
Regionalna informativna agencija „JUGpress“ sprovela je među novinarima lokalnih medija sa teritorije
Jablaničkog i Pčinjskog okruga anketno istraživanje koje je ispitivalo njihova iskustva i stavove o
sopstvenoj bezbednosti.
U istraživanju je učestvovao skoro podjednak broj medijskih radnika koji rade na poziciji urednika (blizu 48%) i na poziciji novinara (blizu 52%). Imajući u vidu da u lokalnim redakcijama obično radi malo broj ljudi po redakciji, ne iznenađuje što se ovoliki broj urednika i urednica odazvao pozivu za učešće, jer u mnogim od ovih medija, urednici su istovremeno i projekt menadžeri, novinari, menadžeri društvenih mreža, i slično.
Preopterećenost poslom i zauzimanje nekoliko pozicija u svom mediju još jedna je od značajnih obeležja rada u lokalnim medijima, a sudeći po rezultatima ankete, čini se da je novinarima na jugu Srbije to normalnost, jer se o ovome obično ne govori.
MS/LJS
Leave a Reply