PRIMENA ZEOLITA U POLjOPRIVREDI
Zeolit je super upijajući nemetal, spada u porodicu silikatnih minerala. Njegova velika moć apsorcije objašnjava se mešanjem vulkanske lave sa alkalnim podzemnim vodama koje ga bogate aluminijumskim, natrijumskim i kalcijumovim silikatima. Zato je zeolit, nastavši iz vulkanskih stena, našao primenu u poljoprivrednoj industriji, medicinskoj, kao i mnogim drugim granama.
Od skoro 200 prisutnih vrsta zeolita u prirodi, za ljudsku upotrebu koristi se samo klinoptilolit, koji je namenjen u poljoprivredi za proizvodnju biljaka, kao đubrivo za melioraciju zemljišta i pobojšanje vodno-fizičkih svojstava, do skladištenja semena, voća i povrća. U stočarstvu zeolitom se uspešno obogaćuje sastav stočne hrane, a postaje nezamenjiv i u industriji kozmetike, piva, vina, kao i u svakodnevnom životu za uklanjanje neprijatnih mirisa ili filtriranje pijaće vode.
Zeolit kao prirodni materijal zahteva mehaničko i hemijsko usitnjavanje do veličine jednog mikrona, čime se povećava njegova pokrivna moć, apsortivni kapacitet i sposobnost izmene jona drugih elemenata, najčešće teških metala, organskih i sintetičkih toksina ili životinjskih nusprodukata metabolizma.
Od pomenutih 200 vrsta svega 40 vrsta zeolita mogu se koristiti u poljoprivredi, cvećarstvu, građevinarstvu, hemijskoj industriji. Najčešća upotreba je u eliminaciji aflatoksina, pesticida, alkohola, nikotina i toksičnih produkata nastalih radom gljivica i plesni na žitaricama, stočnoj hrani….U prirodi taloženjem pare i gasova iz okeana u vulkanskim stenama nastaje vlaknasti, lisnati i kristalni zeolit. Za humanu upoterbu najefikasniji je kristalni zeolit – klinoptilolit, zbog svoje neaktivnosti i neškodljivosti za ljudski organizam. U Srbiji se iskopava u podnožju Kopaonika i na Kosovu i Metohiji.
U poljoprivredi ovaj mineral popravlja fizičko-mehaničke osobine zemljišta, povećavajući sposobnost upijanja i zadržavanja vode i hranljivih elemenata u zemljištu, reguliše kiselost zemljišta i poboljšava ishranu biljaka, snažan je antioksidant i stimulans imunog sistema biljaka. Dobar je za prevenciju dejstva slobodnih radikala, koji nastaju u zemljištu savremenim načinom obrade zemljišta, atmosferskim zagađenjima, zračenjem i upotrebom snažnih pesticida.
Zeolit sprečava oksidaciju tako što slobodne radikale vrlo nestabilne molekule stabilizuje i sprečava dalja oštećenja i smrt ćelija. Upijač je svih vrsta zagađenja od vode, vazduha do zemljišta, koje apsorbuje i razmenjuje sa sopstvenim katjonima. Zemljište obogaćeno zeolitom ojačava imunitet biljke jer sadrži elemente neophodne za ravoj, magnezijum, kalijum i kalcijum. Reguliše se kiselost zemljišta, razvijenost korenovog sistema, smanjuju bolesti biljaka, popravlja struktura zemljišta, jer je rezervoar vode i hranljivih elemenata, sprečavajući njihovo dalje ispiranje u dublje slojeve zemljišta. Mešanjem zeolita sa zemljišnim supstratima postiže se čuvanje azota i stvara povoljna mikroklima u zoni korena biljaka. Može biti zamena za veštačka đubriva primenom pre setve ili sadnje, inkorporacijom u zemljište ili mešanjem sa supstratom ili u toku vegetacije ukopavanjem i zalivanjem oko biljaka. Kontrola bolesti i sprečavanje napada nekih štetočina postiže se primenom zeolita koji na biljci stvara zaštitni film i odbija gljivice i bakterije. Posebno u stresnim klimatskim uslovima, zaštitni film od zeolita deluje kao izolator i pruža termičku zaštitu listova i plodova tokom vegetacije. U zemlji ima sposobnost da neutrališe dejstvo teških nemetala, otrova, čak i radioaktivnost.
TRIPS NA BRESKAVAMA
Pregledom zasada bresaka i nektarina u fazi cvetanja, otresanjem grana na belu podlogu, moguće je odraditi kontrolu zasada na prisustvo tripsa. Tripsi su veoma sićušni organizmi koji svojim načinom ishrane, sisajući sokove biljaka, mogu da prouzrokuju velike štete. Odrasle jedinke i larve oštećuju latice, prašnike i tučak, a štete na cvetovima mogu nastati čak i pri polaganju jaja ženki na njih. Na napadnutim plodovima može doći do stvaranja ožiljaka, nakon čega plodovi prevremeno opadaju. Ukoliko plodovi nastave sa razvojem dolazi do njihovog pucanja, pri čemu često iz njih curi smola. Osim ovih direktnih šteta, tripsi mogu biti i prenosioci fitopatogenih virusa, a vrsta kalifornijskog cvetnog tripsa Frankliniella occidentalis, je karantinska u pojedinim zemljama gde se izvozi voće iz naše zemlje, što može biti ograničavajući faktor za dalji izvoz naših poljoprivrednih proizvoda.
Smatra se da je kalifornijski trips unet sa cvećem iz Severne Amerike 1985.godine u staklare Evrope i daljim prometom cveća brzo se raširio u sve evropske zemlje, ujedno se raširio i kod nas u plasteničkoj proizvodnji cveća i povrća. On je polifagna vrsta, što znači da se hrani velikim brojem cveća, povrća, ratarskih useva, korova, voća. Pojavom kalifornijskog tripsa u polju ima sve uslove za dalje razviće, jer se u proleće nakon skidanja plastične folije sa niskih plastenika kod gajenja cveća i povrća prebacuje kod uzgajivača bresaka i nektarina. Veća brojnost kalifornijskog tripsa kod nas u zasadima bresaka i nektarina registruje se 2014. godine u reonima sa visokointezivnom proizvodnjom breskve i nektarine. Frankliniella occidentalis je otporan na većinu insekticida, jer skriveno živi, polaže jaja u tkivo biljke, hrani se unutar cvetova, obitava u površinskom delu zemlje, te insekticid teško dolazi u kontakt sa njim i samim tim efikasnost insekticida je ograničena.
Proizvođačima se savetuje da prvu kontrolu zasada bresaka na prisustvo tripsa obave u najtoplijem delu dana u fazi roze balona vizuelnim pregledom zasada i metodom otresanja na beloj podlozi u uzorku od 2 x 50 cvetova i utvrde brojnost. Ukoliko se nađe jedan ili više tripsa u uzorku, preporučuje se suzbijanje registrovanim insekticidima, ali samo u fazi precvetavanja, kad više nisu prisutne pčele i drugi polinatori. Primena insekticida u fazama cvetanja voćaka je zakonom zabranjena. I obavezno je pridržavati se upustva za upotrebu. Drugi pregled obavlja se početkom zrenja plodova, češće kod crvenih sorti bresaka i nektarina, odmah početkom bojenja plodova pregleda se 2 x 50 plodova, a nakon toga postupak se ponavlja svakih sedam do deset dana do pred branje. Prag štetnosti je jedan trips na 100 plodova. U ovoj fazi štete su značajnije, a suzbijanje je efikasnije jer su tripsi prisutni na plodovima. Efikasnost insekticida može da se proveri unošenjem gajbica sa uzorcima plodova u hladnjaču na 2 stepena. Na toj temperaturi dolazi do umirivanja larvi i imaga tripsa, nakon čega se pregledom plodova i istresanjem gajbica na beli papir lako utvrđuje brojnost, odnosno prisustvo ili odsustvo tripsa.
Sve preporuke o zaštiti mogu se pročitati na portalu Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Srbije (PIS).
Mirjana Petrović, mast.inž.polj.
Leave a Reply