U podnožju Caričinog grada naselje od pre 8.000 godina, najstarije na Balkanu

 

LEBANE

 

Doktor Aleksandar Bulatović, naučni savetnik Arheološkog instituta Beograd i korukovodilac projekta „Pusta reka“, rekao je za Novu Nasu rec da su arheolozi letos otkrili u podnožju brda na kome se nalazi Caričin grad, tragove naselja od pre osam hiljada godina i da bi ovo moglo da buder najstarije naselje iz neolitskog perioda na celom Balkanu.

Na pitanje da li bi ovaj novi lokalitet može da “pomuti“ slavu Caričinog grada Bulatović odgovara:

– Ne bih baš tako rekao, pošto su periodi o kojima se radi potpuno različiti. Caričin grad pripada istorijskom vremenu, odnosno šestom veku naše ere, dok se ovde radi o dubokoj praistoriji, odnosno periodu od pre 8000 godina, odnosno o naseljavanju prvih zemljoradnika na ove prostore.-

-Praktično, nije moguće uporediti ova dva perioda, jer u nekom hronološkom smislu nisu ravnopravni, ali ovaj lokalitet svakako zavređuje pažnju. Smatramo da ćemo ovde pronaći, a imamo neke indicije, jedno od najstarijih naselja iz neolitskog perioda možda i na celom Balkanu,- dodao je on.

Na pitanje koliki je značaj ovih radova, rekao je da “već više od deset godina na širem prostoru Leskovca i okoline nije iskopavan nijedan istorijski lokalitet, tako da ćemo ovim iskopavanjima probti led posle toliko godina pauze”.

-Prošle godine smo radili paleobeogradska bušenja, koji nam daju neke vrlo interesantne datume, čak mogu da kažem najstarije datume iz ovog perioda na centralnom Balkanu. Njih sad treba potvrditi, odnosno fizički doći do tog sloja koji smo dobili bušenjem, da potvrdimo tu starost, odnosno da vidimo da to jeste ljudska aktivnost, a ne samo prirodna. Tako ćemo praktično dobiti jedno od najstarijih naselja na Balkanu, odnosno naselje iz ranog neolita,- objasnio je Bulatović.

Kaže da će radovi na iskopavanju trajati najmnaje tri godine i da ih za sada podržava samo austrijski institut Orea, ali da će se “u neko dogledno vreme i naša država ujključiti u finansiranje”.

Barbara Horeš, diirektorka Instituta za orijentalnu i evropsku arheologiju sa Akademije nauka u Beču kaže da je  značaj ovog lokaliteta “jako veliki zbog , pre svega, datovanja i površine, odnosno veličine lokaliteta koji se nalazi u jednom, da tako kažem, praznom regionu sliva reke Južne Morave“.

-Smatramo da je lokalitet u slivu Južne Morava jako značajan za formiranje jedne šire slike o formiranju neolita i širenje neolitske revolucije od Bliskog istoka ka evropskom kontinentu,- rekla je ona za NNR.

Kaže i da će ovaj instutut nastaviti da radi na ovom lokalitetu.

-Saradnja se nastavlja naročito zbog uzbudljivih nalaza, ali i zbog izvanredne saradnje sa Narodnim muzejem u Leskovcu i Arheološkim institutom u Beogradu,- rekla je Horeš.

Dr Mihael Brandl, direktor Laboratorije za sirovine na Institutu OREA u Beču kaže da se on bavi istraživanjem direktnog okruženja oko lokaliteta i poreklom sirovina.

-Želim da utvrdim kakve su sirovine korišćene za izradu artefakata koji su korišćeni za sečenje, struganje kože, obradu različitih materijala na lokalitetu kroz različite periode. Koristim različite metode za utvrđivanje i analize. Jedan od metoda je korišćenje mikroskopa i kasnije geohemijske analize. Na osnovu toga se utvrđuje odakle je kamen mogao da dođe,- objašnjava on.

– Ovde se vide konkretni nalazi iskopavanja, geološki uzroci i nakon prvih analiza se pokazalo da se većina tih artefakata podudara u fosilnim ostacima i možemo da kažemo da su ljudi koristili konkretno sirovine iz svog direktnog okruženja za izradu artefakata. Međutim, postoji i par nalaza koji ukazuju na jednu drugačiju sirovinu, za čije poreklo još uvek ne znamo, ali ne mislimo da je lokalno,- dodao je Brandl u izjavi za NNR.

Na pitanje da li , na osnovu onoga što je do sada pronadjeno i analizirano, može da se zna makar delić načina na koji su živeli ljudi pre 8000 godina, Brandl kaže da, “pored samog korišćenj alatki za seckanje, struganje i slične funkcionalne upotrebe, možemo da saznamo mnogo više na osnovu sirovina, posebno ako su sirovine nelokalnog, odnosno egzotičnog porekla kao što je balkanski kremen“.

To govori, dodao je ona, da su se ljudi šetali sa teritorije na teritoriju, da je dolazilo verovatno do razmene i bračnih odnosa sa drugim zajednicama.

-Možemo da vidimo kako su ljudi živeli ne samo na ovom mestu, nego i u širem regionu,- konsatuje Brandli.

Lj.Stojanovic

 

Neka Vaš komentar bude prvi

Objavi odgovor

Vaša adresa neće biti objavljena.


*