Fudbaleri vlasotinačkog srpskoligaša Vlasine ni u 5.kolu jesenjeg dela prvenstva na svojoj ,,Rosulji” nisu uspeli da zabeleže pobedu od tri utakmice koje su u dosadašnjem delu prvenstva odigrali na svom bunjištu. U predhodna dva susreta, na svom terenu, nijednom nisu uspeli da pogode mrežu gostujućeg golmana i oba susreta su okončana a da su mreže oba golmana ostale netaknute. U nedelju pred blizu 300 gledalaca Vlasina je ugostila ekipu vranjskog Dinama jug, koji ove godine pretenduje na najviši vrh. Posle višegodišnjeg posrtanja srpskoligaš iz Vranja otrgao se iz zagrljaja pojedinaca koji su naneli mnogo štete ovom uzornom fudbalskom kolektivu iz grada Bore Stankovića. Na čelu kluba stao je Dejan Ivanović, dokazani sportski radnik i brod koji tone počeo polako da vraća na pučinu, uz pomoć pojedinaca koji svim srcem vole klub dresova žute boje. Nema sumnje da će predsednik Ivanović graditi svoju kuću, Dinama jug, na čvrstom i jakom temelju u svim segmentima potrebnim za jedan ozbiljan i respektibilan klub i sa jasnom vizijom za bolje sutra.
Za to vreme u Vlasotincu na fudbalskoj ,,Rosulji” sve vrvi od neizvesnosti i življenja od danas do sutra. Klupsko rukovodstvo u svojim planovima, ako ih uopšte ima, ni u jednom trenutku nije donosilo razumne odluke koje bi donele neke boljitke klubu. Lokalna samouprava finansijski podržava klub na najvišem nivou, možda čak da najviše opredeljuje novčana sredstva u odnosu na druge klubove i opštine u jugoistočnoj Srbiji. Skoro gimnastičkim finansijskim radnjama upumpavaju se sredstva na žiro račun kluba. A kako se troše ta finansijska sredstva, jednog dana kad dođu nadležne državne finansijske službe izaći će sve videlo dana.
No da se ne bavimo time, vreme je najbolji sudija o onome svemu što se radilo u prethodnim vremenima.
Sadašnja slika ekipe Vlasine je više nego sumorna. Nekada vrstan i borben kao igrač 90-tih godina kada je Vlasina u svom pogonu imala samo igrače do mosta na južnoj Moravi, pardon Guja je ipak bio preko ove reke iz sela Donjeg Krajinca i Vlasina je bila na kraju sezone treća u Prvoj Srpskoj ligi. Aktuelni trener Dragan Nikolić, s pravom ume da kaže da se ,,od go… ne pravi banica”. U to vreme, doduše, mnogo relaksiranije i bolje u svakom pogledu igrači su imali simbolična primanja. Niko sem ekonoma kluba nije primao platu, a autor ovih redova imao je, kao trener, primanja od NULA DINARA i to više sezona. Na osnovu onoga što su pokazali igrači Vlasine u prethodna pet kola nikako ne može da zadovolji apetite kluba a i verne navijače kojih je svake nedelje sve manje na tribinama. Dokle će trajti agonija kluba gotovo na svim nivoima teško je predvideti.
Trener Dragan Nikolić koji se iskazao na pravi način kada je Vlasina bila član prvoligaške Srbije nema istina skok kvaliteta u igračkom kadru i moraće mnogo napora da uloži ukoliko se može popraviti situacija. Više je nego evidentno da je klub, bokserskim rečeno u nok daunu. Nije problem biti na podu ali je pitanje kako ustati. E, to je sada skoro (ne)rešiv problem. Da li to mogu učiniti ljudi koji su klubu ili to mora da krene iz zgrade iz centra varoši vlasotinačke.
I to što pre.
Dok još nije kasno.
I još jedan momenat. Za priču i za (ne)verovanje. Uz blagoslov čelnih ljudi iz opštinske vlasti vremešni Ivan Rajković ,,Jala” pre godinu dana ustoličen je na funkciji predsednika kluba. U isto vreme on je prvi čovek zonaša Donje Lomnice i na terenu je kao igrač iz standardnog sastava.
U svojoj ekipi iz svog sela on je na svakoj utakmicu, i mora se priznati sasvim korektno obavlja posao libera na terenu. Dok je sa Donjolomničanima njega nema tamo gde mu je mesto kao predsedniku Vlasine, što je nonsens.
Za nedeljnu utakmicu ,,Jala” je sa predsednikom Nadzornog odbora, jednog od najboljih igrača Vlasine u njenom jednovekovnom postojanju, Nikolom Garčićem, morao igralište da obeleži i spremi za utakmicu sa srpskoligašem iz Vranja.
“Niko neće da obeležava teren ako mu se to ne plaća. Pozvao me predsednik Rjković i zamolio da to učinimo zajedno. Prihvatio sam se tog posla da ne bi Vlasina imala kaznene kosekvence. To sam sada učinio i nikad više. Jer ako ne možemo naći čoveka da to čini i da mu se, naravno, plati onda i nismo klub za treći stepen takmičenja kao što je Srpska liga”, rezignirano nam reče Nikola Garčić, koji je bio kapiten ekipe iz slavnih srpskoligaških dana a i trener ekipe. Uz to bio je i kapiten u ekipi Mladog radnika iz Požarevca kada je ovaj klub bio član najviše lige u našoj zemlji.
VS/LJS
Leave a Reply