Svadba

OLYMPUS DIGITAL CAMERA


LESKOVAC

Ranije su svadbe trajale dva d’na zvanično, a nezvanično desetinu d’na. Počev od vikanje gosti s kiten kondir i crvenu jabuku za sitne pare, preko namišćaje baraku, kitenje lesu, samu svadbu odnosno venčanje, pa sve do ponedenik, odnosno mladenci, ta ti tornik kad se zbirali komšije, odnosno slušači što su služili ko micke u d’ni dok je svadba trajala.

Muška svadba po neje bila zanimljiva… Dok mlatka ne dođe ništa posebno, do neki šturi adeti što se činili. Izutru štom se mladoženja obuče u šijeno odelo izvedev ga na dvor i posadiv ga na
stolicu da ga bričiv. T’j običaj dođeše nekako sablasan, ko da će ga koljav, Bože me oprosti. Dok ga jed’n briči s britvu, drugi mu drži ogledalo, treći peškir, četvrti lavor, peti krši neka jajca kuj ti ga znaje zašto… ko da će ga turav na tevsiče.

Muzikanti se montirav pred baraku.. jen.. jen.. jen, dva.. jen, dva. Pol’k se pribirav gosti…Na
muži oči odma u šišiki, a žene od lesu ijuju, ijuju, ju, ju, a jedno oko gim u muža što nateza vlašu i sve ima pare da izdade štom zap’oe Noce iz Stajkovce: “Danas majko ženiš svoga sina… ” A s drugo oko ko poglećkuje ko vu se ponaša komplet dok se veseli. Najsrećna bi bila kad bi imala još neko oko pa da nađe manu na sve što vidi, i na muziku i na slušači i na kuvaricu, a ponajviše na jetrvu.

Dođe red da se poodi za mlatku. Ako je blizo išlo se peški pa se zastane na svako raskrsje
da se odigra oro, a ako je podolečko išlo se s fićke, tristaći, lade, stojadinke… pa kad će legnu na svirene ko da će idu da gasu požar, a ne za mlatku. Kad dođu do mlatkinu lesu, ona zatvorena. Otkud žensku st’rnu drživ lesu cvrsto i ne da otvoru dokle kum i pobratim ne vrlju
pare. Devojčiki čekav s cvećke na poslužovnik da kitiju svatovi, malecki deca iskokolili oči za sitne pare, muzike se mešav, jedni sviru trepetliku, jedni aj veseli se kućni domaćine. Nastaje neviđena gužva i komešanja. Jedni gurav lesu na tam jedni na ovam.. tugo tugo će iskršu lesu… bacaj bre pare.. kume bre izgore ti kesa lesu će iskršimo. Kum vrlja sitninu ko zinat… koda rafalno gađa iz puškomitraljez… Dveri se najzad otvarav i tad nastaje stampedo…divlji zapad… borba prsa u prsa. Prijatelji se pozdravljav, deca zbirav pare, devojčiki juru svatovi da gi kitiv i oni da uberev neki harač, mladoženja koristi gužvu u šesnaesterac i trči da krade mlatku,
mlatka toj sve gleda kroz prozor od devojačku sobu i cikne:kam mi gi braća… nema mi gi braća… vikajte mi braću, ali dockan. Zare postiže gol u poslednjem trenutku i krade mlatku a braća ce ubrišev za otkup…

(Priče Ivane Petrović uskoro i u knjizi)

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*