Stefan Kadrić, učenik srednje medicinske i Vukovac: Najpre škola pa sve ostalo

LESKOVAC

Stefan Kadrić je učenik prve godine Medicinske škole. Osnovnu školu je završio kao vukovac, sa svim peticama. Obično romska deca, gde spada i Stefan, kad pođu u školu najčešće imaju problem, jer ne znaju srpski jezik.
-U početku sam imao problema sa izgovaranjem glasova „ć“, „č“, „dž“, „đ“… ali sa tim imaju problema i deca srpske nacionalnosti. Brzo sam to naučio, tako da je to prevaziđeno. Još u predškolskom sam se isticao, brzo sam pamtio recitacije. Nisam nekih problema imao zbog svoje nacionalne pripadnosti, čak, možda, imam više i bolje drugare među Srbima nego među Romima. Naravno, predrasuda ima svuda, dešavalo se da neko ima neko stereotipno mišljenje o meni. Ali, kad me malo bolje upoznaju, uvek se njihov odnos ka meni menjao na bolje.-


-Bio sam učesnik na takmičenjima iz hemije, fizike i matematike, jer su mi više „išle“ prirodne nauke. Onda sam u sedmom razredu zavoleo i društvene nauke, prvenstveno srpski i engleski jezik, pa sam i iz srpskog otišao na takmičenje. Poznavanje engleskog jezika mi je pomoglo da stičem prijatelje i izvan naše zemlje, zahvaljujući društvenim mrežama. Treniram karate, te sam tako upoznao neke drugove karatiste iz Bugarske. Oni ne znaju srpski, ja ne znam bugarski, ali lako komuniciramo uz pomoć engleskog jezika. Inače, moja majka radi kao prevodilac za engleski jezik pri našoj crkvi. Često dolaze gosti iz Engleske, Australije… tako da ja koristim tu priliku i komuniciram sa njima na engleskom. To vidim kao svoju prednost. U suštini, znam četiri jezika, jer pored maternjeg romskog, srpskog i engleskog, u školi sam učio i nemački, koji solidno govorim, ali više ga razumem nego što mogu da ga govorim.-
Stefan je upisao srednju medicinsku, jer mu je oduvek san bio da bude lekar.
-Pre nego što sam krenuo u Medicinsku školu očekivao sam da će više da bude teško nego zanimljivo. Međutim, upravo je obrnuto. Planiram da, nakon srednje škole, upišem i završim ili Vojnu medicinsku akademiju ili Medicinski fakultet. Inače, najpre sam konkurisao za Vojnu gimnaziju. Od oko hiljadu kandidata, koliko se prijavilo, primljeno je njih sto. Ja sam bio 57, ali je problem bio lekarski pregled. Nisam ni znao da sam imao neko oštećenje sluha, koje sam u međuvremenu sanirao, tako da sada više nemam nikakvih problema. Na žalost, prošao je rok za upis, tako kad bih opet upisivao Vojnu gimnaziju izgubio bih godinu dana školovanja. S druge strane, da nisam upisao Medicinsku školu, ne bih dobio priliku da igram glavnu ulogu u predstavi koju smo spremali za za Dan škole. Do toga je došlo tako što je profesorka, koja je vođa dramske sekcije, tražila neke koji su imali ranije iskustva sa glumom. Dala nam je određene zadatke, da prikažemo određenu emociju. Ja sam obavio uspešno taj zadatak, ona me je pozvala da dođem u dramsku sekciju i tamo sam dobio glavnu ulogu.-
Poslednje dve godine Stefan trenira karate.
-Kao mali sam počeo da treniram karate, pa sam prešao na košarku, nekoliko meseci u sedmom razredu. Sad opet treniram karate i imam nekoliko medalja osvojenih na međunarodnim turnirima. Počeo sam tako što me je trener, koji mi je predavao u školi, pozvao da dođem na trening, jer je u meni video potencijalnog dobrog vežbača. Tu mi se najviše sviđa disciplina koja se razvija treningom.-
S obzirom da je rođen 2002. i po nacionalnosti je Rom, neizbežno je pitanje zašto se još nije oženio, jer njegovi sunarodnici u tim godinama uveliko staju na „ludi kamen“. Stefan bez razmišljanja odgovara da će prvo da završi srednju školu i fakultet, pa tek onda da stiče svoju porodicu.
-Mislim da je to, da ne uvredim nikog, ali stvarno mislim da je to glupo. Oni koji to urade ne gledaju šta će biti u životu, nego im je cilj samo da se ožene i udaju. Meni je to smešno. Mojoj generaciji tu temu više nameću roditelji, nego što je to plod nekih naših planova i želja. Kad se zapričamo na tu temu, ja uvek govorim da treba gledati školu, brak neće da pobegne. E, sad, postoje oni koji žele da što pre uđu u brak i oni koji to ne žele. U većini slučajeva se te želje poklapaju sa željama roditelja, što znači da sve dolazi iz porodice. Mene moji roditelji apsolutno podržavaju u ovome i njihov savet je upravo takav – da prvo završim školu i fakultet. Uostalom, imam starijeg brata koji studira na Tehnološkom fakultetu i koji ima dvadeset godina i nije oženjen, tako da mi je on na neki način uzor u tom pogledu.-

Ivan Spirić

 

STEFAN KADRIĆ, SIKAVNO KI MEDISINSKO SIKAVNI HEM RUVALO

KO ANGLUNO THAN I SIKAVNE, PA ONDA SA  AVER

 

Stefan Kadrić sikavno i ko prvo berš ki Medicinsko sikavni. Osnovno sikavni  završinđa sar ruvalo, inole sa  petice. Sar so vaćerena o romane ćhavore,  kote perela i o Stefan, kad valjani te đan ki sikavni  isilen problemi so na đanen i gađikani(srpsko) čhib.

 

„Ko anglunipe inema probleni te vaćerav o krle „ć“,“č“,“dž“,“đ“…ali adaleja isilen problemi i o gađikane ćhavoren. Sigate adava sikliljum, ađahar da na inema adaleja problemi. Još ki angluni sikavni me injumle anglal nego avera ćhavore, sigate sikljovava ine o recitacije. Na inema nesavo problemi zbog o nacionalnost, čak , inema i po šukar amala maškaro gađe nego maškaro roma. Predrasude inele . Desisalo da nekas inele stereotipno godi premale  mande, ali, kad hari po šukar diklema , ulo  olengoro odnos premalo mande  sa po šukar i po šukar“.

Ki sikavni inolese but po šukar, nego so inele olese pharo.

„Injumle  ko takmičenja tari hemija, fizika hem matematika, jer po šukar „đele maje“ o prirodna nauke. Onda ano eftato razred zavolinđum i o amalikane nauke, ko prvo than i srpsko hem i enlesko čhib, kote taro srpski injumle i ko takmičenje. Adalese so đanav i englesko čhib adava dindjama dumo te arakav bute amalen i avrijal tari amari phuv, ko ažutipe taro amalikane mreže. Trenirinava karate, pa ađahar i arakljum i amalen tari Bugarska. On na đanen srpski, me na đanav bugaraski , ali šukar komunicirinaja ki englesko čhib. Mi daj ćerela buti sar prevodilac tari englesko čhib ki romani khanđiri. Često avena gostija tari Engleska, Aaustralija…ađahar  da me arakhava than te komunicirinav olencar ki englesko čhib. Adava dikhava sar mlo prednost. Đanava štar čhibija, jer zale dijakiri romani čhib, srpski, engleski ani sikavni sikliljum i o nemački, kova solidno vaćerava, ali više haljovavle nego so vaćeravle“.

O stefane  hramosardape ki maškarutni medisicnko sikavni, jer lesoro suno i te ovel doktori.

„Angleder so kreninđum ki Medicinsko sikavni očekuinđum te ovel po buder pharo nego zanimljivo. Ali uli irime buti. Planirinava pali maškarutni sikavni te hramosarav i Askersko medicinsko akademija ili Medicinsko fakulteti. Me prvo konkurisinđum za ki Askersiri  gimnizija. Taro mija kandidatija,  kozom prijavisale, lelje samo šelen. Me injumle 57, ali inema problemi ko lekarsko dikhiba. Ni đanđum da isima nesavo oštećenje  ko šundipe, kova sanirinđum palo adaleste, ađahar da više nanema adva problemi.

Ko rovljariba, nakhino o trajo za ko hramosariba, ađahar kad bi opet hramosarav i askeresiri  gimnazija ka našalav  berš dive taro sikaviba.

Tari aver rig , te na hramosaram ine ki Medicinsko sikavni, ne bi ovelama prilika te ćhelav glavno uloga ki predstava savi ikalđam za ko Dive tari sikavni. Đi adaleste alo ađahar so i profesorka , koja inele vođa tari dramasko sekcija, rodinđa nekas,  kas inele angleder iskustvo sa i gluma.

Dinđama nesave zadaci, te sikavav nesavi emocija. Me šukar ćherđum adava zadatko, i oj vićinđama te avav ki dramsko sekcija i adari leljum i glavno uloga“.

 

Zadnja duj berš o stefane trenirini karate

„Sar tikoro leljum te trenirinav karate, pa nakhinjum ki košarka, nesavo masek ano eftato razred. Akana opet trenirinav karate i isima medalje kola leljum ko meškaromanušikane turnirija. Leljum ađahar so mo treneri, kova i sikađama ki sikavni, vićinđama te avav ko trening, jer ane mande diklja šukar potencijal.  Adate najbuter delama godi so buljaripe i disciplina sa trening“.

Ov i bijando ko 2002.berš a palo nacionalnost i Rom, našti a te na pučale sose panda na prandisalo, jer olesere roma ko adala berša aćhona ko „dilino bar“.  O Stefane bizo te delpe godi vaćeri da mangela ko prvo than te završini i maškarutni sikavni pa o fakulteti pa tek onda te prabdinelpe i te steknini pli porodica“.

„Dama godi, ali te na uvredinav nikas, ali dama godi da i adva glupo. Okola kola ćherena adava na dikhena so ka oven ko đivdipe, negi olenđe targeti te prandinenpe hem te denpe. Me asava zbog adava. Za ki mli generacija adija tema buder zori dena o dada hem o dija, nego so i amare planija hem da amen mangaja adava. Kad vaćheraja tari adija tema, me uvek većherava da valjani te dikhelpe ko angluno than i sikavni,  a da prandiba na ka našel. E, akana, isi i okola kola dikhena po panglder te đerdinen ano prandiba hem isi okola kola na mangena. Ki po bari rig učharenape o mangipa taro roditelja , so markirinelape da sa avela tari porodica. Man mle roditelja dena dumo ko akava i olengiri lumija i esavki –ko prvo than te završinav i sikavni hem fakultet. A ko sa adava isima i po phureder pral kova studirini ko Tehnološko fakulteti hem kole isi biš berš i nane prandime, ađahar da me dikhama i upro oleste“.

Ovaj tekst je deo projekta “Mladi Romi-odrastanje kroz primere“ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*