“Srbija je mala, ali snažna zemlja – “Zdravlje” je uspešno privatizovano”

Ministar Siniša Mali je razgovarao sa leskovačkim privrednicima

LESKOVAC

Ministar finansija Siniša Mali tokom posete juga Srbiji boravio je i u Leskovcu. On je imao sastanak sa leskovačkim privrednicima gde se govorilo o ekonomiji, investicijama, ekonomskim merama Vlade Republike Srbije i planu „Srbija 2025“. Gradonačelik Goran Cvetanović je, otvarajući sastanak, rekao da je lokalna samouprava 2019. godinu završila sa suficitom u budžetu u iznosu od 39,5 miliona dinara.
-Budžet za 2020. godinu iznosi 4,7 milijardi dinara, dok je budžet 2012. godine, kada smo preuzeli odgovornost, iznosio 3,5 milijarde dinara. To govori da se danas za potrebe naših sugrađana izdvaja milijardu i 200 miliona više nego tada. Lokalna samouprava ima odličnu saradnju sa privrednicima, sa ciljem da artikulišemo njihove probleme, održavamo komunikaciju sa njima. U tom pravcu ćemo i nastaviti.-
Siniša Mali, ministar finansija, naglasio je da se država poslednjih nekoliko meseci pokazala na jedan potpuno drugačiji način.
-Država Srbija je u ovom teškom periodu krize puno preuzela na svoja pleća. Čim je počela kriza sa korona virusom pripremili smo paket ekonomnskih mera u ukupnom iznosu od 5,1 milijardu evra, što je 11% našeg BDP-a. Ne samo da smo definisali mere, nego sme započeli i njihovu implementaciju. Vodili smo se time da pomognemo onima kojima je najpotrebnije, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru, kako bismo spasili privatnike poput krojača, frizera, obućara… Oni su nam bili fokus kao nikada do sada i gledali smo da napravimo mere tako da nemamo veliki broj nezaposlenih u vreme najveće ekonomske krize u celom svetu. Jedna mala, ali ekonomski snažna Srbija, je pokazala da može da prođe kroz krizu na pravi način. Sve to ne bismo mogli da predsednik Vučić još 2014. nije uradio reforme koje su za rezultat imale suficit u budžetu u prethodne četiri godine i stabilne finansije. U početku je podsmeh pojedinaca izazvala najavljena pomoć od 100 evra svakom punoletnom građanin, a ta pomoć je do sada isplaćena za 5,5 miliona ljudi.-
Ministar Mali je najavio planovi za kaciju pod nazivom „SRBIJA 2025“.
-To je program koji želimo da sprovedemo u narednih pet godina i koji podrazumeva 14 milijardi evra za investicije u infrastrukturu, da završimo vodovodne, kanalizacione mreže, puteve, u nove bolnice, vrtiće, stanove za mlade bračne parove, ekologiju, turizam… Sve radimo da bismo podigli životni standard građana Srbije.-

• SUBVENCIJE ZA POLjOPRIVREDNIKE

Odgovarajući na pitanje – kada će biti vraćene na ranije stanje subvencije registrovanim poljoprivrednim proizvođačima, koje trenutno iznose 5.000 po hektaru i koje su nekada iznosile 12.000 dinara, ministar Siniša Mali je pojasnio da se promenila struktura subvencija.
-Imali ste subvencije po hektaru, a onda je namera vlade bila da ne motiviše samo one koji imaju hektare da dobiju subvencije, nego da motiviše one koji nešto rade na tom zemljištu i tako nešto proizvode i doprinose. Nije ideja da svako ko ima zemljište dobije subvenciju, iako ne radi ništa na tom zemljištu, nego da se to zemljište aktivira, da se tu nešto uzgaja i da po prinosu dobijate subvenciju. Sa te strane nikada nisu bile više subvencije nego što su sada. Sada imamo 43,7 milijardi dinara iz budžeta za tu svrhu i nikada ta suma u apsolutnom iznosu nije bila veće. U trenutku kad smo preuzeli vlast iznosila je 29,5 milijardi. Ja po reakcijama poljoprivrednika koje sam sreo nisam čuo da postoji nikakav problem po pitanju subvencija.

• KOLIKO JE SRBIJA ZADUŽENA

Na pitanje – koliko se ova vlast zadužila i koliki je dug Srbije ministar finansija Siniša Mali je odgovorio „da ne može da se gleda samo zaduživanje u poslednjih osam godina“.
-Srbija je u 2008. godini bila relativno nezadužena država. Onda je jedna potpuno neodgovorna politika tadašnje vlasti dovela do toga da se u tom periodu, od 2008.-2012. Srbija zaduži sa nekih osam milijarde na 17-18 koliko je bilo 2012. godine, a da nijedan dinar nije uložen u proizvodnju i privredu, nego je sav novac bio uložen u potrošnju. Dakle, u ono nerazumno, neracionalno povećanje penzija i plata, u prikupljanje jeftinih političkih poena od strane prethodne vlasti… Oni više nisu tu, ali su nama ostavili u amanet taj dug od 17-18 milijardi. U to vreme se prave ogromni budžetski deficit, koji je iznosio oko 750 milijardi dinara. To znači da su „pametnjakovići“ iz prethodne vlasti potrošili 750 milijardi našeg novca više nego što su zaradili. I zato imamo skok u zaduživanju od 2013. godine na nekih 23 milijarde evra kako bi se upravo taj dug, ta razlika u prihodima i rashodima, taj gubitak od prethodne vlasti nadoknadio. U periodu od 2015.-2019. mi smo smanjili učešće javnog duga u BDP-u sa nekih 77-78% koliko je bilo, na sadašnjih 57% BDP. To je znatno ispod 60% što je uslov Mastrihta koji podrazumeva održivost javnih finansija. Da nismo imali teške reforme, da nismo imali održivost javnog duga koji imamo u ovom trenutku, mi ne bi smo ni mogli da sprovedemo ove mere od 5,1 milijarde evra, odnosno da možemo da ispaltimo tri minimalne zarade, da možemo da oslobodimo najveći deo privatnog sektora plaćanja poreza i doprinosa, da možemo da građanima Srbije damo podršku i pomoć sa 100 evra i da možemo kroz Fond za razvoj podržimo ova preduzeća za kredite, za likvidnost i za obrtna sredstva. –

Privatizacija “Zdravlja”

Komentarišući privatizaciju „Zdravlja“ zbog koje bio često prozivan, s obzirom da je „Zdravlje“ pre 17 godina prodato za 3,5 miliona evra, ministar Siniša Mali je rekao da se radilo o nekoj drugoj vlasti gde je on bio zaposlen u Agenciji za privatizaciju.
-Po meni je u tom trenutku to bila uspešna privatizacija. Da li je cena niska ili nije, to na kraju krajeva odlučuje tržište. Imali smo mogućnost tenderske privatizacije, ko je dao više na tržištu, taj je pobedio.-

I.S.

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*