Saveti za poljoprivrednike: Šta treba znati o uzgoju borovnice?

                                             

Zašto borovnica?

Poslednjih godina interesovanje za plodove visokožbunaste, kultivisane američke borovnice u svetu i kod nas je sve veće, jer je utvrđeno njeno antikancerogeno dejstvo, kao i veliko prisustvo antioksidanata koji uništavaju slobodne radikale u ljudskom organizmu .

Tržište Evropske Unije je otvoreno za borovnicu iz Srbije, naročito u junu i julu, jer priliv sveže borovnice iz drugih krajeva sveta tokom ovih meseci znatno opada. Domaće tržište, takođe može da „proguta“ velike količine sveže borovnice, ali i one za preradu. Prinosi su redovni, i uz primenu odgovarajuće agrotehnike, visoki i odličnog kvaliteta. Ulaganje u intenzivnu proizvodnju borovnice, kako to znaju da kažu holandski borovničari, ulaganje je u budućnost svojih unuka, obzirom da zasadi ostaju u punoj rodnoj kondiciji i preko pedeset godina !!! Borovnica je visoko akumulativna voćna vrsta.

Visina ulaganja?

Za podizanje zasada kultivisane borovnice koriste se dvogodišnje ili trogodišnje kontejnerske sadnice. Svaka biljka se kupuje u saksiji sa dve litre supstrata koji je prorastao korenovim sistemom, što obezbeđuje stoprocentan prijem sadnica. Upravo iz tog razloga, cena sadnog materijala se kreće oko četiri eura. U ovom trenutku u Srbiji ne postoji organizovana proizvodnja sadnica borovnice, pa se sve količine uvoze iz Evropske Unije, što ima i dobru stranu, a to je visoko izražena zdravstvena ispravnost sadnog materijala – bez virusa i gljivičnih oboljenja.

Za površinu od jednog hektara treba obezbediti oko 2500 sadnica, u zavisnosti od bujnosti.
Visoko produktivna proizvodnja ne može se zamisliti bez sistema za navodnjavanje „kap po kap“, a za čije instaliranje treba izdvojiti do 1800 eura po hektaru. Kada se napravi krajnja kalkulacija sa svim troškovima, ulaganja se kreću oko 12000 eura po hektaru, ali ne treba zaboraviti jednu olakšavajuću okolnost, a to je postojanje subvencija za sadni materijal i zalivne sisteme od strane Ministarstva za poljoprivredu koje pokrivaju oko 30% ovih troškova. Da bi se ostvarilo pravo na subvencije, minimalna površina na kojoj se planira sadnja borovnice je 20 ari.

Kako proizvesti?

Prva i osnovna preporuka pre odluke o sadnji borovnice glasi: „Obavezna je Ph analiza zemljišta“. Jedini limitirajući faktor za uspešnu proizvodnju borovnice jeste kiselost zemljišta, koja se mora kretati u intervalu od 4.0 do 5.2 . Optimum je oko 4.8. Ako zemljište ispunjava taj uslov, pristupa se popravci zemljišta na osnovu rezultata kompletne hemijske analize sloja zemljišta do dubine – 25cm. Već na osnovu rezultata Ph analize mogu se izvesti određeni zaključci o nedostatku fosfora na kiselim zemljištima. Obzirom da je fosfor neophodan za dobro ukorenjavanje i sam razvoj korenovog sistema, naročito tokom hladnih prolećnih dana, mora se uneti deo potrebne količina pre sadnje, a deo odmah nakon sadnje, ako je u pitanju prolećna sadnja putem sistema za navodnjavanje (fertigacija) korišćenjem vodorastvorljivih đubriva kombinacije NPK 1:4:1 ili 1:3:1 u trajanju od dve nedelje. Isto važi i za kalijum, čiji se nivo u zemljištu takođe reguliše najpre kroz meliorativno đubrenje u jesen, a kasnije kroz ubotrebu različitih kombinacija vodotopivih đubriva u zavisnosti od razvoja i fenofaze biljke. Što se tiče azota, on je vrlo migratoran, tj. lako se ispira u dublje slojeve, tako da se prihrana azotnim đubrivima vrši isključivo u proleće .

Od standardnih đubriva koja se mogu naći na našem tržištu u ovom momentu u proizvodnji borovnice najbolje rezultate daje primena UREE, zbog visokog sadržaja azota od 46% i zbog svoje kisele reakcije ( nipošto ne koristiti KAN). Hemijskom analizom utvrdiće se i sadržaj organske materije, tj . humusa u zemljišta. Mora se znati da je borovnica humofilna biljka, odnosno da traži što veći sadržaj humusa u zoni korena, jer joj odgovora umereno vlažno, aerisano zemljište fine strukture, a sve to obezbeđuje humus. Zbog toga se pre oranja na dubinu od oko 30 cm mora razbaciti oko 60 tona po hektaru zgorelog stajnjaka, da bi se sadržaj popeo barem na 5% . Osnovni preduslov za visoke prinose kroz šest do sedam godina jeste izbor zdravog i kvalitetnog sadnog materijala, ali i izbor više sorti koji obezbeđuje bolje oprašivanje i oplodnju, kao i duži period berbe.

Pre sadnje najpre se moraju obeležiti sadna mesta, tj. odrediti pravac redova. Rastojanje između redova koje se preporučuje za naše uslove je 3 metra, a u pravcu reda u zavisnosti od bujnosti sorte kreće se oko 1.20 m . Nakon obeležavanja redova, pristupa se kopanju jamića koji su dubine oko 30cm, a prečnika 50cm. Sadnja je moguća i u rovove duž redova. U jamiće se unese zgoreli stajnjak do polovine, nabaci se sloj sitne zemlje i potom se postavi sadnica sa sve supstratom, tako da vrh supstrata bude 2 do 3 cm niži od nivoa zemljišta ( ivice jamića), i nakon toga se nagrće sitna zemlja uz blago gaženje da bi se uspostavio što bolji kontakt između supstrata, zemljišta i stajnjaka. Pored stajnjaka u jamiće se može uneti i kiseli treset što bi koštalo dodatnih 500 eura po hektaru.

Nakon sadnje, ako se radi o prolećnoj sadnji pristupa se navodnjavanju. Količina vode koju mora dobiti svaka biljka u prvom momentu je od 3 do 5 litara. Zalivni sistem koji je provereno dobar za navodnjavanje borovnice čine creva sa integrisanim kapljačima kapaciteta 2 litre na sat ili pak sa ugradnim kapljačima sa regulatorima pritiska za parcele sa većim nagibima. Navodnjavanje treba vršiti u zavisnosti od vremenskih prilika, ali ako je proleće i leto bez padavina zalivanje sa prihranom treba izvoditi dva puta nedeljno prema propisanom programu fertirigacije .

Navodnjavanje sa prihranom ( fertirigacija) vršiti tako da prvih sat vremena ide samo voda, potom 15 minuta ide prihrana, a na kraju se sistem ispira čistom vodom samo 15 minuta da ne bi došlo do ispiranja hraniva u dublje slojeve, a da se pak spuste tačno do zone korena.

Tokom prve i druge godine nakon sadnje može se pored vodotopivih đubriva koristiti i UREA u količini od 200 grama po biljci i to u dva puta po 100 grama, početkom vegetacije i drugi put najkasnije do 15. maja da se ne bi produžila vegetacija i nastupilo izmrzavanje nedovoljno sazrelih mladara i pupoljaka, tokom zimskih meseci. Koliki je značaj navodnjavanja, govori podatak da je zasad kultivisane borovnice u Šumadiji bez zalivanja rađao prosečno 4 kg po žbunu, a sada uz „kap po kap“ duplo više, 8 kilograma po žbunu.

Zaštita od bolesti i štetočina se sprovodi prema tačno određenim programima, sa ciljem da i u ovoj voćarskoj proizvodnji integralna zaštita pronađe svoje mesto kao preduslov za očuvanje životne sredine, ljudskog zdravlja i na kraju radi lakšeg plasmana na probirno Evropsko tržište.
Rezidbu borovnice tokom prve tri godine nakon sadnje treba takoreći i zaboraviti, odnosno uklanjaju se samo slabe, oštećene i suve grančice i one koje se ukrštaju . Borovnica rađa na mladarima iz predhodne vegetacije, tako da u tekućoj godini treba obezbediti što bolje uslove za diferencijaciju rodnih pupoljaka, za narednu godinu.

Pre rezidbe i posle rezidbe

Obrada zemljišta u zasadu se može izvoditi na više načina, ali preporuka bi bila sledeća obzirom na postojanje zalivnog sistema :

  • međuredni prostor zatraviti i redovno kositi čime se obezbeđuju nove količine organske mase i čuva struktura zemljišta
  • unutarredni prostor mulčirati, tj. zastirati piljevinom od četinara ili mešavinom listopadne i četinarske piljevine, kao i travom koja se kosi, zgorelim stajnjakom, lišćem, iglicama od četinara i slamom, ali pritom vodeći računa o pojavi glodara.
    Borovnica je žbunasta voćna vrsta i nije potrebna klasična potpora (stubovi i žica), ali kada je zasad u punom rodu bilo bi poželjno postaviti horizontalne letve na kraju reda i deblju rafiju sa obe strane, duž reda kao nosače rodnih grana.

Kako prodati?

Borovnica se može brati ručno i mašinski, ali obzirom da se u Srbiji podižu mali zasadi, ručna berba je za sada jedini način ubiranja plavih plodova koji se prodaju za svežu potrošnju i za preradu u domaćinstvima i industriji. Plodovi kultivisane borovnice koji su namenjeni za potrošnju u svežem stanju beru se direktno u mala pakovanja od 250 grama i jedan berač može da nabere do 40 kilograma u toku dana. Kada se na kraju sve stavi na papir i napravi realna kalkulacija, inputa i autputa, ponovo se dolazi do zaljučka da je borovnica zaista visoko akumulativna voćna vrsta i da treba početi sa podizanjem barem manjih zasada od npr. 20 ari na posedima individualnih gazdinstava.

Nenad Stefanović mast.inž.polj PSSS Leskovac

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*