Đubrenje voća: Primena azota
Iako se potreba za optimalnim količinama azota razlikuje od jedne lokacije do druge, preporuke raznih proizvođača treba uzeti kao okvirni vodič. Pre određivanja treba upoznati reakcije zasada na đubrenje. Mnogo je lakše primeniti dodatne količine azota nego izaći na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvišak ovog elementa. Preterani porast posebno nanosi štete u mladim, gusto sađenim zasadima jabuke.
U pojedinim voćnjacima može postojati potreba za primenom manje ili više azota od preporučenih količina. Ove količine treba prilagoditi uslovima u voćnjaku koji se određuju na osnovu koncentracije azota u listu, bujnosti stabala, kvaliteta ploda i rodnosti. Na potrebu biljaka za azotom najviše utiču tip zemljišta, rezidba i način obrade međurednog prostora. Voćnjacima podignutim na plodnoj ilovači mogu biti potrebne samo polovine preporučenih količina azota, a onima na peskovitim zemljištima i do 50% više od dole navedenih količina. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati povećani sadržaj azota i tu treba uneti mnogo manje đubriva. U voćnjake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% više azota nego u čiste i dobro obrađene. Isto tako, veće količine unose se i u jako zakorovljene voćnjake.
Jaka rezidba podstiče vegetativni porast i može smanjiti potrebe za azotom. Ovakva stabla treba đubriti malo ili ih skoro uopšte ne đubriti.
Đubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci, ali tako da se opasnost od ožegotina na korenu svede na najmanju meru. Većina đubriva koja se nalaze na tržištu su soli, i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji, mogu izazvati oštećenja korena. Kod mladih stabala voća i vinove loze, treba rasuti đubrivo u prečniku od 90 – 120 cm oko biljke, a 20-25 cm dalje od stabla. Tek posađene sadnice voća i vinove loze treba đubriti posle dovoljnih količina kiše i tek pošto se zemlja slegne. Oko starijih stabala đubrivo treba rasuti u prečniku širine krošnje. U starijim vinogradima, đubrivo treba rasuti u redu, u traci širine 1,5-1,8 m.
Na veoma peskovitim zemljištima preporučuje se prolećno đubrenje, pošto posle jesenje primene može doći do ispiranja.
Dosta proizvođača azot primenjuje iz dva puta – prvu polovinu određene količine u martu ili aprilu, a drugu u junu, posle zametanja plodova. Količina u drugoj primeni može se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova, kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko đubrivo, pre primene treba ustanoviti sadržaj azota u njima i količinu primene prilagoditi količinama azota u mineralnim đubrivima koja se već primenjuju, tako da ukupna količina unetog azota ne prelazi preporučene količine primene. Teško je pretpostaviti koliko se azota može obezbediti iz sena ili slame. Moguće je da će biti potrebno smanjiti količine azota koje se u zemljište unose iz organskih đubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju.
Rezidba
Poznavajući klimatske uslove u Jablaničkom okrugu, gde ima često eksremno niskih temperatura i do -30C°, sa saznanjem da su uglavnom u pitanju manje površine pod voćem, uvek preporučujemo voćarima da ovu operaciju odlože za februar i mart proizvodne godine, i to što bliže kretanju vegetacije. Jer, po završetku rezidbe obavezno preporučujemo zimsko, tj. prolećno tretiranje na bazi parafinskih ulja i bakra. Ako su pak u pitanju veće površine pod voćem, preporuka voćarima da se to može vršiti i u jesen i to odmah po opadanju lišća, pa i preko cele zime, ako su temperature C° više od 5C°. Nezavisno od površine pod voćem, voćarima preporučujemo da u jesen po opadanju lišća u svojim voćnjacima obavezno skinu slomljene i bolesne grane, skinu mumificirane plodove sa voćaka, a mogu, da bi sebi smanjili posao za proleće, da skinu i jake vodopije iz osnova skeletnih grana. Sve ovo se odnosi na starije voćnjake koji su u rodu, za mlade voćnjake uvek preporučjem rezidbu u proleće.
Vrlo je bitno pre same preporuke znati predhodno o kojoj vrsti se radi kako bi se primenila prava rezidba, tip zemljišta, ekspozicija terena gde se nalaze zasadi, lokalitet kao i starost samih zasada voća i vinograda. Sve ove navedene operacije se primenjuju i kod zasada pod vinovom lozom.
Diferenciranje pupoljaka
To je veoma važan i složen proces u toku godišnjeg perioda razvoja voćne vrste za šta su neophodni optimalni vremenski uslovi i dobro kondiciono stanje svake voćke koje zavisi kako od meteoroloških činilaca tako od primenjene agrotehnike i pomotehnike. Na period početka diferenciranja cvetnih pupoljaka i dužinu trajanja utiče i podloga, položaj grana u krošnji i mnogi drugi faktori. Trajanje faze diferenciranja cvetnih pupoljaka uslovljeno je pre svega vrstom i sortom i podložno kolebanjima pod uticajem predhodno navedenih spoljašnjih činioca. Tako ista voćna vrsta i sorta svake godine ne započinje niti završava period diferenciranja u isto vreme već pod uticajem različitih uslova taj period različito traje.
Za proces diferenciranja u biljci odgovoran je odnos ugljenih hidrata i mineralnih materija koji mora biti ujednačen. Od stepena diferenciranja cvetnih pupoljaka zavisi rodnost voćke u sledećoj vegetaciji.
Ova vegetaciona sezona je veoma specifična kao i jeseni prednodnih par godina kada smo imali veoma toplo vreme tokom septembra, oktobra pa čak i novembra meseca. U ovakvim vremenskim uslovima mnogi jesenji radovi u voćnjaku se moraju odložiti za kasnu jesen ili početak zime kako sam proizvođač nebi poremetio ravnotežu prirodnih procesa u biljci i prekinuo period diferenciranja cvetnih pupoljaka, vreme završetka vegetacije, zdrvenjavanje letorasta ili lastara, oslabio kondiciju i otpornost biljke, a samim tim umanjio rod za sledeću godinu.
Neke godine je zabeležena i pojava retrovegetacije kod voćaka, odnosno do ponovne pojave lisne mase nakon opadanja iste. Retrovegetacija je štetan proces iz nekoliko razloga, jer osim što smanjuje otpornost biljaka na niske temperature, one u narednu sezonu ulaze oslabljene, daju niži prinos i osetljivije su na napade bolesti i štetočina. Takve voćke gube na kondiciji i nespremno će dočekati predstojeće zimsko mirovanje.
Zbog svega ovoga prethodno rečenog, preporuka proizvođačima je da obiđu svoje zasade i utvrde prisustvo retrovegetacije. U zavisnosti od obima pojave lisne mase, zavisiće i dalje preduzete mere. Ako je retrovegetacija u manjoj meri prisutna, preporuka je da se rano u proleće ( pre kretanja vegetacije), uradi intenzivnija rezidba, kako bi se voćka što pre oporavila od stresa i uspostavila fiziološku ravnotežu između rasta i rodnosti. Ako je retrovegetacija u većoj meri prisutna, treba tu lisnu masu orezati pre zime, a nakon toga uraditi tretiranje bakarnim preparatima.
Nenad Stefanović, PSSS Leskovac
Leave a Reply