U godinama kakva je ova, sa ekstremno malim padavinama, javlja se problem nedostatka kabaste stočne hrane u suvom ratarenju. Gazdinstvima, koja se bave govedarskom proizvodnjom sa tendencijom uvećanje broja grla, ovako sušna godina predstavlja ograničavajući faktor za uspešnost ove proizvodnje. Kako u ovoj proizvodnji kabasta stočna hrana predstavlja glavni segment u ishrani preživara, to se u ovakvim godinama sa ekstremno malim padavinama često javlja nedostatak koji dodatno komplikuje i otežava rentabilnost govedarske proizvodnje.
Proizvođači još uvek nemaju naviku da planiraju proizvodnju hrane na osnovu površina i prinosa, a sve to u cilju obezbeđenja dovoljne količine za određen broj grla koja se drže na gazdinstvu, a da ne govorimo o nekim rezervama. Mali broj gazdinstva koristi silažu u toku cele godine, najčešće je to za neki period od 6 meseci, a posle toga, sa prvim otkosom, se kreće sa senom od trava i lucerke. U ovakvim slučajevima sa prekidom korišćenja silaže trebalo bi je zameniti sa nekim svežim voluminoznim hranivom (grašak, grahorica, perko, uljana repica). Da bi se obezbedio ovako stabilan obrok u toku cele godine bez većih oscilacija, treba pristupiti na osnovu potreba i raspoloživih površina planiranju setvene strukture. Pa, kako mali broj gazdinstva raspolaže sa dovoljnim površinama zemlje, ići na dve žetve godišnje na parcelama gde je to moguće.
Sa setvom tih ozimih kultura možemo ići već krajem avgusta (perko), septembar-oktobar (stočni kelj) gde prinosi idu od 50-80 t/ha. Zatim u ovom vremenskom intervalu idemo i sa ozimim graškom i grahoricom gde su prinosi takođe u intervalu od 30-60 t/hha.
Ovde je takođe vrlo interesantno što ove biljne kulture možemo koristiti u svežem obliku na zeleno, kao i konzerviranje bilo sušenjem (grahorica, grašak) ili silaža-senaža (grahorica, grašak, perko).
Sada je aktuelna priprema silaže od kukuruzne biljke, pa kako je ona sa visokim sadržajem suve materije to bi je trebalo mešati sa nekim zelenim hranivom ili sa silažnim kukuruzom kao podusevom posle skidanja grahorice ili stočnog graška. U ovom slučaju u obzir bi došla lucerka zadnji otkos, razni ostaci zelene mase iz povrtarstva, praktično sve što ima tu zelenu masu koja služi kao korektor vlage jedan od tri bitna parametra za pripremu silaže.
Preporuka: Prilikom kombinovanja hraniva moramo voditi računa o šećernom minimumu, kao i dobro sabiti masu u cilju obezbeđenja anerobnih uslova uz korišćenje inakulanata, i rastvora šećera. Savet za spravljanje rastvora za 50t : 50l vode, 25kg šećera i 200gr. biostabil majs. Tretiranje vršiti posle svakog nanetog sloja zelene mase od 8 – 10cm, uz dodatak prekrupe žitarica u količini 50kg/2 tone zelene mase. Kao i dodatak zeoilta (minazel) u količini od 1 – 2 %.
Savetodavac za stočarstvo
PSSS Leskovac mr Dejan Ranđelović
Leave a Reply