Priče iz starog Leskovca: Nova godina u Trenkinu kafanu

LESKOVAC

Profesor Ruskog i Latinskog jezika Spira Keckarević je znao da, ulazeći u učionicu, još od vrata kaže:
– Šta ste se, bre, ovoliko razgalamili! Pa nije, bre, ovo Trenkina kafana!
Profesor je, naravno, bio u pravu. Ali, u to vreme u razredu nas je bilo preko 40 učenika i za vreme malog odmora graja u učionicama čula se čak do prostorije u kojoj borave profesori. Ali, to “nije vam ovo Trenkina kafana” bio je uobičajen izraz i primedba u Leskovcu za sve i svaku priliku kada je na okupu više ljudi i svi govore u glas i nadvikuju se da bi se – bolje čuli i razumeli! I kada se neko podboči, skine šešir od glavu, el pa na štap turi šešir pa zamanda šešir i vikne:- Dosta, bre! Pa ne vi je ovoj, bre, Trenkina kafana!
Iz onog Leskovca koga su “pregazile todine”, ali sačuvale uspomene i traju sećanja na njega, njegove ljude, sokake, bače i širine i za kuga kažemo da je Stari Leskovac, ima i ovej priče:
Ima ljudi koji malo pričav i p-lak edev – a mlogo izedev, ima pa ljudi koji mnogo pričav i brgo edev- a malo izedev, jer se brzo najedev, a ima i takvi ljudi koji – p-lk pričav, p-lk edev i – malo izedev, aaal – ima i ljudi koji ćutiv i edev, edev i ćutiv! E, tija su najopasniji, jer mogu za kratko vreme mlogo da izedev, a da ti toj i ne primetiš – brišev sve što je na astal! Ko metla!
U kafanu na Blagoju Trenku pravili su se doručci i gozbe –đuvečarska rabota! Danas na doručak vika ovaj čarširlija – zanatlija el trgovac, sutra pa onaj i tkoj svaki dn – praviv se đuveči i obavezno pita gologlavka – najlepša gradska pita napravena u golemu tepsiju ss sukane kore pa naredene na sprat da pita gologlavka bude visoka i ko gibanica. Uz pitu gologlavku pravila se i pita vijanica – isključivo ss praziluk. Leto kd je gologlavka se pravi ss sirenje i jajca, a zima kd je ss sirenje, praziluk i spržu. Uz astal po sedam – osam duše sediv i uvek, leto li je zima li je – uz đuveč i pitu gologlavku popijev po sedam – osam kila vino. Đuveč kd se ede – toj se ne sipuje u tanjiri, nego se tanjiri turiv ispred gosti – da si gi ima, a oni si kusav i mackav direk iz siniju – po blago gim tkoj. A sinija – ovolka, ne mož gu ss oči obzađeš, a kamo li s ruke! A u siniju – đuveč ss razna mesa i koi ti ne zarzavati. Oni kusav, edev, kusav – edev. Kd u siniju ostane smo moča (saft) oni uznev lebac – vruć i mek ko duša i mackav moču i dok mackav i edev – onaj moča gim se cedi niz prsti, a oni ss svem lebac – i prsti oblizujev i vikav:

  • Of!Of!Ooo-fff! Ruke mu se pozlatile na onoga što napravi ovkv đuveč ss ovakvu moču! Što je leepooo!
    I ide šala i smejanje.
    Nova godina kd se čeka – gosti u kafanu kude Blagoju Trenku sediv do 12 sata. Ondak si otidnev doma, odspijev do pred jutro i u šes sata eve ti gi pa u kafanu – na grejanu rakiju! U toj vreme dođe i plek muzika ss gočobije – i ondak oni čukav u bubnjevi i sviriv u trube i klarineti, a gosti – pijev grejanu rakiju – ss med isključivo! Da gim cela godina bude blaga i berićetna!

KAFEDžIJE:

Slezenkini Trenkini su među najpoznatijim kafedžijama u Starom Leskovcu. Ova fotografija je jedna od retkih prilika da ih vidimo na jednom mestu. Načinjena je 1931. na slavi kafedžija.
Sede s leva na desno – peti po redu Todor Cekić Slezenka, šesti po redu domaćin slave Aleksa Cekić Slezenka sa ćerkom Vericom, četvrti po redu je Todor Cekić Slezenka ( dečak ), treći po redu je Jordan Cekić Slezenka.
Stoje s leva na desno – treći po redu je kelner Đorđe iz Jašunju, zatim Božidar, zet na Blagoju Trenku, četvrti po redu s leva na desno je Blagoja Cakić Trenka, do njega Svetozar Cakić Trenka.Treći s desna na levo stoji kafedžija Purca…

Sava Dimitrijević “LESKOVAČKI DRVENI TRAMVAJ”

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*