U toku je rekonstrukcija krovne konstrukcije Gradske kuće, odnosno kuće Bore Dimitrijevića Piksle. U radove je uloženo 3.751.104 dinara, a gradonačelnik Goran Cvetanović kaže da je ovo način da se očuva jedna od dve originalne zgrade iz doba Turaka, jer je druga Šop Đokićeva kuća u kojoj se nalazi Turistička organizacija Leskovca.
„Ova kuća postoji više od sto pedeset godina i predstavlja izrazit primer kuće balkanskog stila. Izgrađena je u drugoj polovini 19. veka i pripadala je uglednoj porodici Dimitrijević, sudiji Atanasiju, a kasnije i njegovom sinu Bori, osnivaču amaterskog pozorišta u Leskovcu, kasnije streljanog od strane okupatora 1942. godine. Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture 1948. godine Gradska kuća stavljena je pod zaštitu države i u ovoj zgradi je 1948. godine otvoren prvi muzej u Leskovcu. Poslednjih godina, usled jačih padavina dolazilo je do prokišnjavanja krova i primećeno je da su vlažni zidovi kuće, čime se ugrožava ceo objekat i jedinstveni nameštaj i predmeti u postavci unutar same kuće. Radovi predviđeni projektom obuhvataju sanaciju krova, i izvršeno je prezidavanje i sanacija postojećih dimnjaka. Uporedo sa ovim radovima Narodni muzej Leskovac izvodi i radove na uređenju spomen kuće Koste Stamenkovića sa ulaganjem Grada od 2,3 miliona dinara.“ (kraj
Direktor Narodnog muzeja Nebojša Dimitrijević kaže da su i ranije vršene renovacije, ali nikada u ovom obimu.
„Treba imati na umu da muzej ima četiri zgrade, da ima veliki arheološki lokalitet i da su te zgrade zajedno stare 500 godina i da svaka od njih traži neko ulaganje kako bi preživela do sledeće sezone, tako da smo se odlučili da zbog prokišnjavanja, rešimo problem krova i da kasnije krenemo sa sanacijom cele kuće. Ono što je bitno jeste da tri od pet objekata u jednoj sezoni uređujemo – pored Gradske kuće, ograđujemo Caričin grad gde postavljamo i kamere, te da ćemo u potpunosti da sredimo i kuću Koste Stamenkovića.“
Dimitrijević kaže i da je Leskovac izuzetno stradao zbog savezničkog bombardovanja 6. septembra 1944. godine.
„Upravo ovaj potez koji je išao između glavne i Mlinske ulice je skoro u potpunosti srušen. Preživelo je samo nekoliko obejkata među kojima su recimo crkva i ova kuća. Leskovac je ostao bez palata industrijalaca, beć kuća nekadašnjih aga i begova, mi smo kao grad bili u potpunosti na neki način devastirani. Sama činjenica da su ostale samo dve kuće u nekada velikom gradu i ekonomskom centru u Osmanskoj Srbiji govori u rpilog tome da ovu kuću treba čuvati i paziti, jer je ona kao neko naše sidro koje nas vezuje za našu prošlost i naše ljude.“
Gradonačelnik Cvetanović je ukazao i na potrebu za održavanje istorijskih obeležja.
„Nedaleko od Gradske kuće je kuća na kojoj je ploča, preko puta Plavog paviljona, koja stoji iz vremena saveza komunista. Privatno je dvorište, kuća je srušena, imate tu onu plavu ciradu, ruglo grada, da ne pričamo da je ugrožena i bezbednost onih koji tu prolaze. Grad ima para, ne smeta nam da to sredimo, ni meni kao nekom ko pripada četničkoj porodici da to sređujemo, čak mi je i zadovoljstvo da sređujemo recimo kuću Koste Stamenkovića, narodnog heroja. Naša je i obaveza da čuvamo našu prošlost, ali treba pisati i o tome da takvi objekti ugrožavaju bezbednost, kako bi nekim blagim pritiskom dođemo do toga da, možda, i srušimo takve objekte. Čak je i to bolje, jer znate da u tuđe dvorište ne možete da uđete, pa i kad je deponija u njemu.“
Leave a Reply