VLASOTINCE
U vlasotinačkom vinogorju po podacima iz 1996.godine pod vinovom lozom se nalazilo 1.850 hektara. Od ukupne površine pod vinovom lozom pod zadružnim, (društvenim) posedom bilo je 200 hektara, koji su bili pod špalirnim zasadima, dok je ostalo je u individualnom sektoru pod klasičnim načinom gajenja 40%, a pod špalirnim 60%.
Analitičari su zabeležili da je u Vlasotincu još daleke 1901.godine otvoren sreski rasadanika za pomoć poljoprivrednicima, a 1924.godine vlasotinački vinogradari se udružuju i formiraju „Zadrugu za industriju grožđa i vina“. Brojno članstvo od 3.000 članova najbolji je pokazatelj tog vremena da su vinogradari želeli da se ozbiljno bave vinogradarstvom, odnosno proizvodnjom vina.
I da se previše ne vraćamo nazad u istoriju, samo da potsetimo, pre dve decenije vinarski podrum bio je u vlasništvu DP ,,Podrumi” i kapaciteta 1.400 vagona za proizvodnju belih, crvenih i crnih vina. Danas taj proizvodi pogon je crna istina i žalosna istorija naših nemara i nebrige države i ostalih društvenih činilaca. Urastao i zarastao u korovu, prepušten zubu vremena, nemo ćuti, oplakujući svoju zlu sudbinu, a kad bi mogao da progovori, imao bi šta da kaže. Mnogo toga što se mnogima ne bi dopalo, i za šta bi neko morao da odgovara za sva (ne)činjenja koja su se dešavala u prethodnom periodu. Nema više ni špalira vinove loze u društvenom sektoru, nema više mnogo toga što je nekad bilo. Vinogradarstvo je mnoge dece iškolovalo na raznim fakultetima i izvan vlasotinačke čaršije, mnoga domaćinstva postala su imućna i bogata. Ali sve je to bilo u pluskvamperfektu, i džaba priče.
Danas vlasotinačko vinogorje živi jedan novi život. Onako starački i nemoćno, jer mnogo je napuštenih i neobrađenih vinograda. Radi se onoliko koliko se može, a kad ima viška roda, tek onda bude problema. Nema više vinarskog podruma, a nema ni privatnih kupaca. I tako svake godine, a sam vinograd traži da mu se posveti ozbiljna pažnja, ukoliko se želi očuvati.
Trenutno stanje u pojedinim vinogradima je zabrinjavajuće, jer dosadašnji vremenski uslovi nisu išli mnogo na ruku vinovoj lozi. Bilo je plamenjače i pepelnice, a sada prete i druge bolesti. Bez adekvatne zaštite i pravilnog tretmana nema ni kvalitetnog roda grožđa.
Božidar Bosić, diplomirani inženjer i specijalista zaštite bilja, vlasnik poljoprivredne apoteke u Vlasotincu i Dragan Đorđević, produkt menadžer pesticida i glavni urednik revije ,,Agrosvet” , upošljenik ,, Agromarketa” iz Kragujevca, sagledavajući trenutno stanje u zasadima vinogradima, ozbiljno upozoravaju poljoprivrednike, odnosno vinogradare, o opasnostima koje prete vinovoj lozi.
– Trenutno se vinova loza nalazi u fazi formiranja grozda, i kako su izuzetno visoke temperature vazduha poslednjih dana postoji mogućnost širenja prouzorkovača plamenjače na novoizraslim listovima koji i nije funkcionalno što se tiče ishrane, te prestaje potreba za korišćenjem fungocida i sistematika za ovu namenu, već se mogu primenjivati preparati na bazi bakra. Istovremeno se nastavlja zaštita od suve truleži, kao i štetnih insekata (moljci i cicada). Zato za naredni tretman, koji treba obaviti u kasnim popodnevnim satima predlažemo: Blue Bordo (0,5%) + Microthiol disperess (0,3%) + Pyrus 400 SC (0,2%) + Grom (0,03%) ili Vantex (0,005%) ili Cythrin 250 EC (0,03%).
Vlastimir Stamenković
Leave a Reply