Ne treba biti, kažu analitičari, neki poseban stručnjak i da pregledom uloženih sredstava u poljoprivredu, a potom koliko je prihodovalo jedno poljoprivredno gazdinstvo da se poslovalo sa gubitkom i da ostvarena sredstva ne mogu da podmire troškove ni za prostu reprodukciju.
Vremenski uslovi prošle godine nisu išli na ruku poljoprivrednicima, a kad se tome doda i nebriga države za sektor poljoprivrede onda i ne čudi zaključak da je prošla godina bila u najmanju ruku pogubna za poljoprivrednike.
Opština Vlasotince, kažu da slovi za poljoprivrednu sredinu, ali gradski oci ni malo ne mare za tu konstataciju i svake godine je sve manje para za poljoprivredu. Nije se pretrglo ni Ministarstvo za poljoprivredu koje vodi ministar Aleksandar Martinović koji se vrlo malo ili skoro ništa ne razume u ovu granu privrede. I kad je to tako onda i ne čudi činjenica da su ga blago rečeno nagrabusili poljoprivrednici.
“Poljoprivredom se moja porodica bavi više decenija, ali ovako lošu nerodnu godinu ja ne pamtim. Radili smo i obrađivali zemlju kako su nas savetovali i učili najbolji poljoprivredni stručnjaci. Ali vajde nije bilo, pa nije bilo” – žali nam se 44-godišnji Časlav Stamenković iz vlasotinačkog sela Orašja koji je sa svojim sinom Dušanom, na čije se ime vodi poljoprivredno demoćinstvo, je rekorder u vlasotinačkom kraju kada je u pitanju, obrada poljoprivrednog zemljišta i proizvodnja kukuruza i žitarica.
NNR: Sa kojom površinom obradivog zemljišta raspolaže vaše poljoprivredno gazdinstvo?
Č. Stamenković: – Naše gazdinstvo sopstveno imanje obrađuje 3,5 hektara, a čak 24 hektara obrađujemo zemljište koje nije u našem vlasništvu. Imam i desetak hektara tuđih livada koje radimo i ubiramo seno. Što znači da se naše poljoprivredno gazdinstvo ,,gazduje” na površini od 37 hektara. Imamo ponude da dupliramo posede vlasništvo mnogih ljudi iz sela i Vlasotinca koji nisu u mogućnosti, ili bolje rečeno nisu sposobni da se bave poljopriveredom.
NNR: Da li za obradu tuđih njiva vlasnici vam naplaćuju to što koristite njihove posede za gajenje kukuruza i žitarica?
Č. Stamenković. Ma jok, ništa ne traže. Mole ljudi da im se uzmu posedi njiva pa tako imamo veliki broj ponude da dupliramo površine zemljišta od onih seljaka koji ne mogu da rade poljoprivredne poslove. Zato nam je veliki broj njiva urasao u korov, jer niko neće da se bavi poljoprivrednim poslovima. Mnogo je onih koji ne mogu, jer su u poodmaklim godinama, a jedan deo njih nema novčanih sredstava za kupovinu semena, veštačkog đubriva, goriva i sve ono što je neoophodno za rad u poljoprivredi. A dobar deo nema ni traktore ni adekvatne poljoprivredne mašine.
NNR: Da bi se postigao dobar rod potrebno je da se posao na njivama obavlja kako to preporučuju poljoprivredni stručnjaci ?
Č.Stamenković: – Tako je. Nema tu nikakvog prinosa ako se njiva ne uradi na vreme i kvalitetno. Zatim seme mora biti sertifikovano, ne sme se nikako štedeti na veštačkom đubrivu, kao ni na sredstvima za prehranu i zaštitu. I to sve kada se uradi nema nikakve garancije da će biti zadovoljavajućih prihoda, jer ako nema kiše kad treba, onda je sve propalo.
NNR: Kakve su bile, prošle godine, otkupne cene kukuruza i pšenice ?
Č.Stamenković: – Em nije bilo roda, em nisu nas nešto sagledali iz države za sve naše muke, a tek mlinovi koji su vršili otkup žitarice i kukuruza, i ako ove robe nije bilo u ponudi. Kažem vam, ne dao Bog da i naredna godina bude ovakva onda smo načisto stradali.
NNR: Imate li dovoljno pomoći od strane države ?
Č.Stamenković: – Ima, ali to je nedovoljno, a mi kupovinom goriva, semena, veštačkog đubriva, kroz poreze na svu tu robu uterujemo pare u državno kasu. A posle toga oni se hvale kako nam određenim sredstvima pomažu poljoprivredu. A nafta je i pored nekog olakšanja i dalje preskupa za nas individualne poljoprivrednike. Eto ja predugo čekam da mi se povrati novac za nekoliko poljoprivrednih mašina koje sam kupio a određeni procenat država treba da mi vrati.
NNR: Da li imate dovoljan broj poljoprivrednih mašina ?
Č.Stamenković: – Ako neko želi da se bavi ozbiljno poljoprivredom prvi je uslov da ima sve potrebne poljoprivredne mašine a zatim i radnu snagu. Ja sve potrebne mašine imam, ali bez para se ne može ništa kupiti i uraditi.
NNR: Da li očekujete da se stvore povoljniji uslovi za rad poljoprivrednika ?
Č.Stamenković: – Ja mogu da očekujem ali nema ništa od toga. Samo nameti i nameti nas pritiskuju. Eto i naša opština je podigla porez do neslućenih visina na imovinu, a koje nismo plaćali. Ovim potezom uništiće još više ljude sa sela. A najgore će proći oni čija se imanja ne rade, a moraće da plaćaju porez.
NNR: I sada na kraju godine kada podvučete crtu vašeg rada u prošloj godini, koje rezultate očekujete ?
Č:Stamenković: – Poražavajuće. Moje gazdinstvo inkasiraće neki dinar, ali to će biti minimalna zarada. Da ne vršim usluge košenja trava i deteline, bio bih na gubitku. Vršim usluge i oranja i održavanja njiva onih koji nemaju traktore, leti vršim žetvu sa mojim kambajnom. a vršim i jesenju berbu i sadnju kukuruza. Bez potrebne mehanizacije nema ni sreće u poljoprivredi.
NNR: Šta očekujete od ove godine ?
Č.Stamenković: – Da nas u prvom redu zdravlje služi i Bog da bude mnogo darežljiviji kad su vremenske prilike u pitanju, a da država najzad shvati da je poljoprivreda naš glavni resurs i da tako mnogo više poklanja pažnje ovom delu srpske privrede – kaže nam Časlav Stamenković
,,Manga” vredni čovek koji sa svojom porodicom radi neumorno skoro svih dana u godini, jer poljoprivreda ne priznaje slobodne dane.
Nađe se vreme i za srce i za dušu
Kada se završi letnja žetva, najvažniji posao u godini, onda Časlav sa svojom porodicom dve nedelje se odmara na Crnogorskom primorju kod tasta Novice Solunca. A u zimu je u crnotravskoj Bistrici.
“Svakog leta nas petoro iz naše porodice odmaramo najmanje dve nedelje na Crnogorskom primorju. A kad dođe zima uživam u vožnji motornim sankama po snegu u predelu Crnotravske opštine, tačnije u prelepom planinskom selu Bistrici, gde sam već kupio plac. Planiram da izgradim planinarski dom, koji bih izdavao turistima da uživaju u prelepoj prirodi. Leti da beru šumske jagode, borovnice i šipak a u zimske dane da se voze motornim sankama koje imam u svom posedu već tri komada”, – informiše nas mlađani sin Dušan koji je glavni pokretač svih poslova u svom poljoprivrednom domaćinstvu.
Tekst i foto: Vlastimir Stamenković
Leave a Reply