Za nastup pevača na ovogodišnjoj Roštiljijadi građani Leskovca platili su osam miliona dinara.
Novac je izdvojen iz budžeta grada Leskovca koji pune građani.
Isti građani imaju čitav niz primedbi godinama unazad na kvalitet Roštiljijade.
Godinama unazad ne saopštava se ni odbornicima grada Leskovca, koji usvajaju finansiske izveštaje, a ni građanima , koji sve ovo plaćaju, koliko zarađuje leskovačka Roštiljijada i koliki iznos se vrati u budžet grada.
Medjutim, ono o čemu građani često govore jeste pitanje koja je suština Roštiljjade, običan vašar sa skupo iz budžeta plaćenim koncertima ili promocija leskovačkih specijaliteta sa roštilja.
Počeci
Istraživali smo kako je sve počelo i šta bi čuveni leskovački roštilj majstor Miodrag Gligorijević Dragi Bure rekao da kojim slučajem može da danas vidi Roštiljijadu i proba roštilj.
Evo šta o počecima kaže leskovački političar Živojin Stefanović.
“Te 1990. godine sam bio predsednik opštine i skupštine, to je tada obavljalo jedno lice. Kako je 11. oktobra dan opštine Leskovca ili sada Grad Leskovca , razmišljali smo čime da predstavimo naš grad. U to vreme se u svetu kao brend promovisao kavijar. Ja se upitam zašto mi sa ćevapom ne idemo u svet. Pozvao sam direktora tadašnjeg „Balkana“ Dragića i tadašnjeg predsednika Turističkog saveza, Vitu Marinkovića, tadašnjeg direktroa Gimnazije i dogovorimo se da napravimo Roštiljijadu”, priseća se Stefanović početaka.
Kaže da je Roštiljijada “imala svrhu da, pre svega, bude privredna manifestacija, da pokažemo Leskovac sa svojim mesom, svojim vozovima, svojim roštiljem. To je bila osnovna postavka i ideja”, dodaje Stefanović.
Roštiljijada je prvi put otvorena 11. oktobra 1990. godine.
” Svečana sednica je bila u Domu JNA, ja sam držao govor povodom Dana opštine, Mira Alečković, naša pesnikinja je govorila svoje pesme, a Jelena Žigon, glumica, odlomke iz raznih drama. Nakon toga svi odbornici smo otišli u centar grada i negde u podne sam ja otvorio Roštiljijadu. Imajući u vidu da je naš čuveni Dragi Bure bio svetski pobednik u pripremi hrane u Montrealu, nevezano za roštilj, zamolio sam ga da posle mog govora samo proglasio da je Roštiljijada otvorena. Tako je Roštiiljijada počela i bila je vezana i za Vinski bal u Vlasotincu i tako se i održavala nekoliko godina”, priča Stefanović.
A šta kaže o tome kakva je Roštiljada sada?
“Ovo više ne liči na Roštiljijadu. Da li je to zato što aktuelni direktor TOL-a preferira estradu i što se više priča o estradi i o tome ko i kako peva… Ali, na prvih nekoliko Roštiljijada medijski sponzor je bila Ekspres politika i svakog jutra je izlazilo koliko je tona mesa potrošeno u Leskovcu..” , dodaje Stefanović.
Kaže da su je “onda neki novi šerifi u gradu selili, pa je Roštiljijada sada u avgustu mesecu. I tada bila u vreme Gospojinskog posta pa se Crkva pobunila i poslala mi pismo sa pitanjem zašto se održava u najvećem postu kada otprilike jedna četvrtina žitelja Leskovca posti. Onda smo pomerili da prvi dan Roštiljijade bude zadnji ponedeljak u avgustu”, priseća se Stefanović.
Zamera što je Roštiljijada sada opet u najvećem postu ali i kada je temperatura 50 i više stepeni na otvorenom…
“To nije vreme za roštilj, on traži vino, traži da se grejete pored skare. Sada ljudi beže od skare i mislim da ovo nema smisla”, smatra on.
” Kao penzioner predlažem rukovodstvu Leskovca i Leskovčanima da ostave razmišljanje direktora TOL-a koji više preferira estradu, neka se estrada drži u nekim drugim takmičenjima… Da se Roštiljijada preseli u vreme kada to više odgovara, ali i da se izmesti iz centra grada. Ulica Bulevar Oslobođenja je žila kucavica grada. Leskovac ima tih dana saobraćajni kolaps. Pre neki dan kod pošte 15 minuta nisam mogao da se uključim… Nisu krivi vozači, jer je ovo jedina ulica koja može da izvede saobraćaj sa istoka na zapad i obrnuto. Postoji i Mlinska ulica koja ima nekoliko zaobilaznica. Zato je nebezbedno i nehigijenski održavati takvu manifestaciju na tom mestu”, obrazlaže Stefanović.
Kaže i da su na Roštiljijadi ove godine bili ”tri četvrtine jelek, opanci i anterija… Bolje da to prozovemo sajam domaće radinosti, nego sajam roštilja”.
ROŠTILJIJADA DA BUDE NA TRGU
”Video sam i trg, lep je, ali imajući u vidu koliko izlagača leskovačkog roštilja imamo, to možemo da preselimo na trg. Bez ovih opančara, grnčara, neka to bude neka druga manifestacija… Kažu mi da sam ja protiv onoga što oni rade, ali nije to tačno, baš naprotiv. Ja sam idejni i stvarno osnivač Roštiljijade. Posle je to preuzeo „Mesokombinat“ i stvarno je to bila Roštiljijada, kada smo se takmičili i kada je napravljen brend od leskovačkog mesa, a ne ovo danas, kada je to sve i svašta, a najmanje je roštilj i Roštiljada i promocija leskovačkog roštilj mesa”, zaključuje Stefanović.
Leskovčani se kunu u Miodraga Gligorijevića zvanog Dragi Bure kada je u pitanju roštilj. Na Roštiljijadi se svaki put majstori roštilja nadmeću za nagradu sa njegovim imenom.
A njegov unuk Ivan Kalinić kaže da bi on , da je kojim slučajem mogao da prošeta sada leksovačkom Roštiljijadom, i proba izložene pljeskavice i ćevapčiće, rekao da moraju da se prave od mesa.
Kako se početaka Roštiljijade seća Ivan i šta misli o sadašnjoj manifestaciji.
“Kada je počela Roštiljijada imao sam nekih 15-16 godina. I pamtim da je ideja bila da na prvom mestu to bude takmičenje roštilj majstora gde bi svako od njih pokazao svoje umeće i gde bi se pokazao kvalitet pripremljenog mesa za roštilj. Moje deda Dragi Bure je više godina imao tu ideju i razmišljao o tome, da bi se davne 1990. godine to konačno i organizovalo. To je bio spektakl za to vreme. Sve je počelo iz ovog dvorišta moga dede gde je fijaker došao sa policijskom pratnjom. Moj deda je u fijakeru obišao grad i došao na binu. To je bilo na Širokoj čaršiji i tu je zvanično otvorio prvu Roštilijadu. Kasnije je ta Roštiljijada poprimila neku drugu vrstu organizacije i svaki put je bila sve drugačija. To je bilo ono teško vreme za ovu zemlju, ali ipak se održala, traje i nadam se da će trajati i još mnogo godina”, kaže Ivan..
Kaže da ne dolazi redovno na Roštiljijadu zbog drugih obaveza.
“Ali, ove sam rešio da posetim Roštiljajadu. Mogu da kažem da sam jako zadovoljan kulturno-umetničkim programom, sve je onako kako treba da bude… Roštilj, šta da kažem… Previše imam visoke kriterijume, da tako kažem, može to da bude mnogo, mnogo bolje”, kaže Ivan.
Na pitanje šta bi rekao njegov deda kada bi sada probao roštilj na Roštiljijadi , odgovara ” On bi rekao, kao što je i govorio, ja sam učio i čuo sam da roštilj može da se pravi od mesa. Naravno, to je u šali, ali znamo da kad kažemo roštilj tu mislimo na ćevape i pljeskavice gde smo autentični, da ne pominjem uštipke, kobasice i ostalo… To bi trebalo da bude od čiste junetine, ali svi znamo kakva je situacija sa cenama, sa svim tim, pa je i to malo teže izvodljivo.. Ne bi moglo da bude pristupačno širim narodnim masama, ali opet, mislim da procenat soje treba da se smanji i poveća procenat čiste junetine u mesu”, objašnjava Ivan.
O DRAGIJU BURETU STALNO PRIČAJU A NI ULICU MU NISU DALI
Iako se Leskovčani ponose Dragijem Buretom, stalno ga ističu i političari, postoji i takmičenje koje nosi njegovo ime, on nije dobio svoju ulicu u Leskovcu. Njegov unuk kaže da ima “obećanja nekih, da tako kaže, članova gradske vlasti da će se to u budućnosti ispraviti”.
”Smatram da, ne zato što je to moj deda, nego da je mnogo zadužio ovaj grad, da ga je proslavio, ne zaboravimo svetsku izložbu u Montrealu, takmičenja u Minhenu, Briselu, širom Evrope, gde je proneo slavu leskovačkog roštilja, gde je na neki način brendirao ime Leskovca i roštilja”, zaključuje on.
LJ/S
Leave a Reply