LESKOVAC
A u Pirotu u toku53.Festival profesionalnih pozorištaSrbije “JoakimVujić”. Počeo 13. završava se 20.maja. U konkurenciji se našlo sedam predstava. Hvala na pitanju, leskovačke neće biti. I nije ovo prva godina da se preskače “Joakim”. Od 2014.godine do pre samo nekoliko godina respektabilno pozorište i na širim prostorima, kakvo je bilo leskovačko, ne učestvuje na, po mnogima, najznačajnijoj smotri profesionalnih pozorišta Srbije. I ne samo to, leskovačko pozorište nije ni spremalo predstavu za “Joakima”. Za razliku od, recimo, vranjanaca koji em rade u nemogućim uslovima, za one koji su zaboravili, pozorište izgorelo, počela rekonstrukcija u izvedbi čuvenog graditelja sa juga kome, nekako uvek, to što radi smrdi na opasne materije. Sve te nevolje ne sprečavaju vranjance da igraj i poSrbiji i na “Joakimu” .
Džaba leskovčanima nakindjurena zgrada kad nema predstave za “Joakima”. A da stvar nije baš bezazlena, kulture radi ( da li je nekoga u Leskovcu uopšte briga za TO što se zove kulturom? Pitanje se naročito odnosi na one koji su PLAĆENI da ih bude briga) govori izjava selektora festivala, pozorišnog kritičara Aleksandra Milosaljevića.
Kaže da je stanje našeg pozorišnog života “ozbiljnije i teže” nego što se u prvi mah čini i da je jedan od razloga za to i odsustvo sistemskih rešenja.
-U tom smislu je rečita i činjenica da čak tri pozorišta iz Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije uopšte nisu prijavila predstave za Festival.To su Narodno pozorište Leskovac, zaječarsko Pozorište ‘ZoranRadmilović’ i Regionalno pozorište Novi Pazar”, dodaje selektor “JoakimaVujića”.
Kaže i da je primetno “podilaženje najnižim ukusima” (Bogo, Bogo, ma dal ovo govori o našem malom velegradu) i pozorištu u njemu. I mislite da se neko uzbudio, postavio pitanje bar zašto Leskovca nema na “Jaokimu”? I gde je, uopšte, trenutno Leskovac na pozorišnoj mapi Srbije? Ma jok, kome je to važno.
Sve dok se predstave pune vulgarnosti, prostakluka i primitivizma prodaju srednjoškolcima. Da, govorim o utiscima sa nedavne predstave “Bizarno” koje je na društvenim mrežama podelila profesorka Gimnazije koja, inače, predaje predmet koji je čista umetnost. Profesorka se čudila kome je uopšte palo na pamet da srednjoškolce vodi na takvu predstavu. Zaboravila je detaljčić, možda je to priprema dece za stvarnost u kojoj žive? Poruka gimnazijalcima “mante se, deco, učenja ,obrazovanja, šta će vam to kad vladaju primitivizam, neobrazovanost, vulgarizam.
A direktor pozorišta? On se bavi čaršijskim tračevima. Njegovo je hvalisanje u društvu( da ne ispadne glup u društvu?!) da je izbacio jednog novinara iz pozorišta. Jer, pozorište je njegova privatna prćija (da li je takva ovlašćenja dobio od onih koji su ga postavili) pa, eto, on “izbacuje” novinare. Em što je bahato, em što je laž. Em što se time hvalio samo par dana pošto je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović čestitao, u poruci punoj podrške i razumevanja za posao, Međunarodni dan slobode medija. A novinar o kome tračari direktor Narodnog pozorišta (dakle ne njegovog privatnog) je novinar Nove Naše reči, Ivan Spirić. Otišao po redakcijskom zadatku da pita upravo za “JoakimaVujića” . Kad, cvrc, direktor ne daje izjave za “Novu Našu reč”. Ne znamo dal’ ga je iko iz drugih medija pitao za “Jaokima” pa da, eto, bar drugima dajei zjave.
A ako ne znate, ili ste zaboravili, to je onaj direktor koji je zabranjivao izvođenje predstave «Crvena-samoubistvo nacije”, pozivajući se na Ustav i patriotska osećanja prema Srbiji, i tako direktno ubacio leskovačko pozorište, ali i Leskovac, u sve medije u regionu, ali u pežorativnom smislu.
Ali, patrotizma, makar i onog lokalnog, ni od korova kada je posao za koji prima platu u pitanju. Recimo predstava za “JoakimaVujića” . Pa da pozorišni svet i publika govore o Leskovcu i njegovom pozorištu, kao nekada, u pozitivnom smislu. Umesto toga rečeni direktor se hvališe da postupa u potpunoj suprotnosti sa izjavom gradonačelnika o podršci medijima i novinarima i hvalise po čaršiji da “izbacuje” novinara. Znam, znam, reći ćete ”tolki mu domet”. Al “domet” je za to kad si je doma, a mesto na kome se nalazi obavezuje da bar ne bruka sve ono što su generacije umetnika iz leskovačkog Narodnogpozorišta, i ljudi koji su bili na njegovom čelu, gradili decenijama. Bar toliko.
ČESTITKE I POZDRAVI
“Sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda informisanja osnovni su postulati svakog demokratskog društva.Nesumnjiv uticaj koji mediji imaju na savremene društvene tokove nameće potrebu slobode, ali i odgovornosti u medijskom izveštavanju.
Leskovačka lokalna samouprava teži da kroz podršku medijima u našem gradu doprinese njihovoj daljoj profesionalizaciji i boljim uslovima rada, a sve u cilju tačnog, objektivnog i nepristrasnog izveštavanja, koje je u interesu svih naših sugrađana”, poručio je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović povodom Svetskog dana slobode medija.
Sve je to super . Ali, ili su ovo samo floskule pa to, recimo, zna direktor pozorišta i već par dana kasnije “izbacuje” novinara iz pozorišta i “neće da daje izjavu” jednom mediju, ili oni koji su tu gde jesu, zahvaljujući upravo Cvetanoviću, ne haju za njegove poruke.
A “JoakimVujić”? Ma koga šiša.
LjiljanaStojanović
Leave a Reply