Obućari u Leskovcu: Da li (i koliko) ima posla?

,,Posla ima, svakog dana. Donose ljudi različite vrste obuće na popravku, a sezona
u obućarstvu je zima, novembar, decembar i januar, tada ima najviše posla”, kaže u razgovoru za Novu Našu reč Milan Žišić, vlasnik jedne od obućarskih radnji u Leskovcu.

Obućari čuvaju stare tehnike i znanja, prenoseći ih sa kolena na
koleno, istiće Žišić, vlasnik jedne od obućarskih radnji u Leskovcu.
,,Mi smo najstarija radnja u Leskovcu koja radi već 120 godina, ovo je četvrto
koleno” dodaje i objašnjava koliko je teško da se jedan ovakav zanat prenese na četiri
generacije, ali je ipak moguće.

A, koliko Leskovčani i Leskovčanke koriste usluge obućara, pitamo ga?

,,Posla ima, svakog dana. Donose ljudi različite vrste obuće na popravku, a sezona
u obućarstvu je zima, novembar, decembar i januar, tada ima najviše posla.
Donosi se zimska obuća, a što se tiče muške obuće najviše se donose patike, i tu
obično ide lepljenje i ušivanje. Što se tiče ženske obuće, najviše se donose fleknice
na petama.”

Kako kaže Žišić, ovaj zanat opstaje najviše zahvaljujući tome što nema
majstora, odnosno nema adekvatne konkurencije. Kada su u pitanju cene, to
izgleda ovako:

,,Cene su u zavisnosti od popravke obuće i kreću se od 300 do 1500 dinara.”
S obzirom da polako ulazimo u mesec novembar, Žišić kaže da u narednim
danima očekuje više posla.

,,Kao što sam rekao, novembar, decembar i januar su tri najjača meseca za
obućarski zanat, i upravo u narednim danima očekujem da se obim posla poveća,
a mislim i da su cene krajnje pristupačne i korektne što je takođe jedan od razloga
zašto opstajemo i dalje.”

ĐS